Dostupni linkovi

logo-print

Nejasnoće iz sporazuma komplikuju integraciju policije


Policajci u Prištini

Policajci u Prištini

Na osnovu briselskog sporazuma Kosova i Srbije, pitanje bezbednosti se treba rešiti raspuštanjem ilegalnih srpskih struktura koje su delovale na severu, a nakon čega bi usledio proces integracije Srba u bezbednosne strukture Kosova.

Transoformaciju pripadnika policije, a koje kontroliše MUP Srbije, u Policiju Kosova prate brojna upozorenja kosovskih zvaničnika.

U Parlamentarnoj komisiji za unutrašnje poslove i bezbednost kažu da većina kandidata nije prošla verifikaciju.

Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Haki Demolli, izrazio je zabrinutost oko transformacije Srba iz ileglanih bezbednosnih struktura u Policiju Kosova.

„Pripadnici policije iz srpske zajednice koji se prijave u Policiju Kosova biraju se preko konkursa, nakon verifikacije od strane Kosovske obaveštajne agencije, i oni moraju biti iz redova srpske zajednice koja živi na Kosovu, a ne u Srbiji“, kazao je Demolli.

Zamenica premijera Kosova, Edita Tahiri, naglasila je da niko ko ima kriminalnu prošlost neće postati pripadnik Policije Kosova.

„Pojedinci koji su zainteresovani da se uključe u Policiju Kosova, ukoliko imaju kriminalnu prošlost ne mogu biti deo Policije Kosova“, kazala je ona.

Prostor za interpretacije

Poznavaoci bezbednosnih pitanja pak ocenjuju da kada je reč o sporazumu i o ovom pitanju, nije bilo dovoljno transparentnosti.

Florian Qehaja, izvršni direktor kosovskog Centra za bezbednosne studije, smatra da modaliteti oko uključenja ovih struktura u Policiju Kosova, nisu poznati.

„Sumnjam da je urađena verifikacija. Mislim da je u pitanju nesporazum Parlamentarne komisije za bezbednost, zato što je za verifikaciju prošlosti ovih osoba potrebno više vremena. Liste sa imenima su tek nedavno stigle i ne verujem da je urađena verifikacija. To traje i nikako ne sme doći do smekšavanja stava kada se radi o verifikaciji pouzdanosti tih lica“, kazao je on.

Qehaja je izrazio i zabrinutost oko tzv. formacije ’Civilna zaštita’, koja je ilegalna a koja deluje na severu.

„U sporazumu nije pomenuto šta će se desiti sa ovom formacijom i oni nastavljaju da deluju u tom delu kao posebna formacija, a to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost Kosova. Kada bi imali informaciju da će oni biti u sklopu četiri opštine na severu, onda to ne bi bio problem, ali ako postoje posebno, to može da prouzrokuje velike probleme“, kazao je on.

U vezi sa tim zamenica premijera Tahiri kaže:

„Po našem mišljenju tzv. Civilna zaštita je paramilitarna struktura koja se treba ugasiti, kao i sve ostale srpske obaveštajne strukture“.

Kosovski analitičar Ardian Arifaj smatra da su sve ove dileme posledica toga što sporazumi nisu detaljni.

„Sporazumi nemaju dogovorene detalje, i zato se stvara prostor za različite interpretacije i proističu nesporazumi i potrebe za ponovnim sastancima premijera“, kaže Arifaj.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG