Dostupni linkovi

logo-print

NASA istraživala ledeni talas u Evropi


Sneg u Beogradu, 13.februar 2012.

Sneg u Beogradu, 13.februar 2012.

Stručnjaci Američke svemirske agencije NASA istraživali su ledeni talas koji je krajem januara zahvatio Evropu. I drugi svetski naučnici takođe istražuju uzroke ovogodišnje ekstremne zime, pa su se neki od njih posebno pozabavili i vremenskim prilikama u Srbiji.

NASA je saopštila da je klimatski obrazac poznat kao “ruska zima”, u kojoj se jako polje anticiklona iz Sibira zadržava iznad severa Rusije i u Evropi, izazvao mrazeve i sneg. Ovo je naučno objašnjenje nevremena i skoro nezapamćenih hladnoća širom kontinenta u kojem je stotine ljudi izgubilo život.

Meteorolog Branko Sparavalo rekao je za RSE da se stručnjaci NASA-e uglavnom bave atmosferom drugih planeta, ali da su ovom prilikom uradili istraživanje o meterološkoj situaciji na Zemlji jer se radi o svojevrsnom klimatskom fenomenu.

“Ovo je zaista jedno retko jako zahlađenje u poslednjih pedeset godina, tako da pretpostavljam da je to razlog zbog kog se NASA time bavila. Postoji podatak da februar u Beogradu nije bio ovako hladan još od 1956. godine. Tada je srednja temperatura u ovom mesecu bila – 7,2 stepena, dok je sada zaključno sa 15. februarom srednja temperatura – 8,7 stepeni. Tako da je činjenica da je ovo zima kakva se ne događa često.”

Koliko je jaka zime ove godine najbolje govori činjenica da je zalednjena najduža evropska reka Dunav, na kojoj je samo u Srbiji kod Smedereva zarobljeno više od pedeset brodova. Web portal Mother nature network piše i o snežnim nanosima koji su u Italiji blokirali puteve i gradove, o drami putnika voza zavejanog u Crnoj Gori, kao i zamrznutim venecijanskim kanalima.

Kamenko Katić, čuveni voditelj televizijske vremenske prognoze iz doba bivše Jugoslavije, kaže za naš program da ipak nema razloga strahovanju za budućnost planete.

“Nije ovo nikakva velika retkost. Svaki period donese apsolutne maksimume što se vremena i klime tiče. Tako da ništa to nije neobično. Niti se po tome može zaključiti da se može očekivati promena klime. Naravno, naučnici predvidjaju i topljenje snega i porast temperature. Sve te pojave treba pratiti, ali to nije neki znak velikih globalnih promena.”

Najgore u poslednjih nekoliko decenija

Pojedini naučnici posebno su se bavili nevremenom na Balkanu.

Džim Endrjuz, meteorolog sajta AccuWeather.com, zaključio je da je ledeni talas koji je zahvatio Srbiju najgori u poslednjih nekoliko decenija.

"Nijedan hladan period u poslednjih 20 godina nije bio oštar kao ovaj, u Beogradu skoro da se ne pamti ovakva zima“, rekao je Endrjuz.

Kamenko Katić seća se kakve zime su bile nekada.

“Reke su bile zaledjene, Sava je bila zaledjena… Te neke 1972. ili 73. godine u zimu sam za televiziju snimao čuvenog beogradskog ribara Smiljanića i išli smo preko leda na špicu Ade Ciganlije. Bilo je i velikog snega kada je 62. u Beogradu bio blokiran saobraćaj dva tri dana. Tek prispeli Leyland autobusi išli su uzbrdo Ulicom kneza Miloša, što je bilo veliko čudo u danima velikog nevremena.”

Najniže temperature u gradovima Srbije ove zime bile su u Novom Sadu
(- 29), kao i na periferiji Beograda gde je izmereno – 25. Čak 36 ispod nule bilo je u čuvenim Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni, gde je najveći “minus” bio 1986. godine (39,4).

Dobre vesti su da sledi otopljavanje, kaže meteorolog Branko Sparavalo.

“Neće biti više tako hladno nakon što je sa severozapada došao topliji vazduh. Dnevne temperature u svim narednim danima praktično će biti iznad nule.”

Ovog februara u Srbiji je zbog nevremena vanredna situacija, mnogi su putevi neprohodni, planinska sela odsečena od sveta, dok je u gradovima najveći problem parking jer komunalne službe ne znaju gde će sa ogromnim količinama snega.

Kamenko Katić kaže da i ovakva zima može biti manje strašna ako bi je živeli kao nekada.

“Ništa nam nije falilo, iako nismo imali ni struje, ni frižidera, ni grejalica… Po ceo dan smo bili na snegu, igrali se, konji su vukli saonice na kojima smo se vozili od jutra do sutra. Išli smo da sakupljamo led da ga bude za vino i pivo. I tako su celog leta kafedžije imale čime da hlade piće.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG