Dostupni linkovi

logo-print

Nagodba o krivici racionalizuje krivični proces


Lazar Rađenović

Lazar Rađenović

U okviru tužilačkih istraga o zloupotrebama službenog položaja, korupcije i organizovanog kriminala, sve češće se pominje mogućnost korišćenja instituta sporazumnog priznanja krivice, odnosno nagodbe. Postizanje takvih sporazuma između tužilaštva i okrivljenih se pominju u aktuelnijim slučajevima milionskih zloupotreba u Opštini Budva, u slučaju bivšeg gradonačelnika Lazara Rađenovića, ali i Miloša Marovića, sina visokog funkcionera DPS-a Svetozara Marovića. Koliko je institut sporazumnog priznanja krivice u Crnoj Gori racionalan put okončanja krivičnih procesa i postoji li opasnost da konačna presuda bude neadekvatna učinjenoj šteti?

Još nepotvrđene informacije govore da je Miloš Marović, sin visokog funkcionera DPS-a Svetozara Marovića u procesu sklapanja sporazuma sa Tužilaštvom o priznanju krivice, te da će navodno odležati u zatvoru 10 mjeseci i uplatiti u budžet 380.000 eura zbog nezakonite prodaje zemlje na primorju.

Tužilaštvo demantuje Marovića

Specijalno državno tužilaštvo je saopštilo da nijesu tačni navodi da se Miloš Marović nagodio sa tužilaštvom da provede 10 mjeseci u zatvoru i plati 380.000 eura, niti je zaključen sporazum o priznanju krivice. "U Specijalnom državnom tužilaštvu u toku je istraga protiv okrivljenog Marovića zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo - zloupotreba službenog položaja putem pomaganja izvršenog na organizovan način. Podsjećamo da je riječ o postupku koji je proglašen tajnim", navodi se u reagovanju.

Specijalno državno tužilaštvo je još jednom ukazalo da tačne informacije za medije i ukupnu javnost, u vezi sa radom Specijalnog državnog tužilaštva mogu jedino da se dobiju putem zvanične komunikacije štampanih i elektronskih medija sa Specijalnim državnim tužilaštvom.

Nedavno su domaći mediji objavili da je doskorašnji gradonačelnik Budve Lazar Rađenović, koji je sa četiri krivične prijave osumnjičen da je oštetio Opštinu Budva za više d 20 milina eura, takođe pregovarao sa Tužilaštvom o priznanju krivice.

Institut sporazumnog priznanja krivice u crnogorskom krivičnom zakoniku postoji posljednjih pet godina. Za to vrijeme nagodba je veoma malo korišćena, ako se poredi sa zemljama regiona ali i vanevropskim zemljama, kaže advokat Goran Rodić:

„Institut do sada i nije zaživio u praksi jer je svega bilo zaključenih sedamdesetak sporazuma za taj vremenski perod. Ako se ima u vidu da se u Americi 95% postupaka rješava sporazumom o priznanju krivice, a u regionu ti procenti idu od 30-60%, dakle da se ukupan broj krivičnih predmeta rjiješi na taj način, to govori da u Crnoj Gori ima još daleko više prostora da taj sporazum uđe u primjenu“, pojašnjava Rodić.

Ključni benefiti od sporazuma o priznanju krivice su ubrzanje i racionalnost krivičnog postupka. Sporazum mogu predlagati obje strane i tužilac i okrivljeni. Pregovori imaju više dimenzija, kaže Goran Rodić:

„U okviru sporazuma obje strane mogu pregovarati i o kvalifikaciji djela, o činjeničnom utvrđenju i naravno o kazni. Naravno dogovara se i taj imovinsko pravni dio ako ima elemenata i za to“, navodi Rodić.

Među dosadašnjim nagodbama zabilježen je slučaj direktora Morskog dobra Rajka Barovića koji je pristao da uplati 7.000 eura u dobrotvorne svrhe, a da ga zauzvrat Specijalno tužilaštvo ne bi gonilo zbog nezakonitog davanja plaža u zakup. Poznata je i nagodba tužilaštva sa kontroverznim biznismenom sa Kosova Naserom Keljmendijem koji je uplatio u dobrotvorne svrhe 10.000 eura a tužilaštvo je, zauzvrat, odustalo od krivičnog gonjenja zbog nelegalne gradnje hotela u Ulcinju.

Da li se institut nagodbe može zloupotrijebiti, odnosno da li se može doći u situaciju da dogovorena kazna i naknada budu neadekvatni učinjenoj šteti. Nekadašnji ministar pravde, danas advokat, Dragan Šoć kaže da su šanse za zloupotrebu veoma male:

„U principu se sve može zloupotrijebiti. Međutim ja mislim da u ovom slučaju ne može. Jer je dosta rigorozan metod i način na koji se koristi institut priznanja krivice. Čak i ako se tužilac dogovori, ako bi on htio nešto da zloupotrebi, postoji kontrola od strane suda koji mora da verifikuje to što je dogovoreno“, navodi Šoć.

Advokat Šoć ukazuje da u Crnoj Gori institut sporazumnog priznanja krivice treba razvijati:

„Mi na žalost nemamo neku razvijenu praksu. To je postalo naglo aktuelno kroz ove budvanske slučajeve. U principu neko iskustvo govori o tome da se taj institut najčešće primjenjuje kada postoji takozvana ravnoteža straha. Dakle, onaj ko je pod optužbom nije siguran kako će proći na sudu, a onaj ko goni ili tužilac nije siguran u to da li će postići svoj cilj u smislu da će uspjeti u gonjenju pred sudom“, zaključuje Šoć.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG