Dostupni linkovi

logo-print

Gosti najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bili su Lejla Ibrulj, studentkinja iz Sarajeva, i Nemanja Cvetković, student iz Beograda. Oni pripadaju grupi mladih ljudi koji su se poduhvatili teškog zadatka da pokažu da su saradnja u međusobno uvažavanje na prostoru bivše Jugoslavije jači od mržnje. Njihovo udruženje se zove "Balkanac" i okuplja mlade ljude iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. U razgovoru je bilo reči o tome da li je mržnja nametnuta, ko je najviše širi, koliko je ekstremni nacionalizam raširen među mladima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako je moguće da učesnici studentske tribine na beogradskom Fakuletu političkih nauka aplaudiraju kada se priča o silovanju tokom rata u Bosni i Hercegovini, zašto se pojedini mladi ljudi u Bosni i Hercegovini oduševljavaju Islamskom državom i idu u Siriju da se bore, da li škola odgaja mlade nacionaliste, kako mediji stvaraju negativnu sliku o susedima, kao i o tome šta članovi Balkanca kažu kada im prebacuju da žele da ožive ideju Jugoslavije,

Omer Karabeg: Nemanja, vi ste osnovali udruženje Balkanac sa idejom da pokažete da među mladim na Balkanu nema mesta mržnji. Kako je ta inicijativa bila prihvaćena u Srbiji i u regionu?


Nemanja Cvetković: Bilo je svakakvih komentara, ali je bilo mnogo više pozitivnih od onih negativnih. Najbitnije je da je mnogo mladih u Srbiji, Bosnii Hercegovini i Hrvatskoj to prihvatila pozitivno.

Omer Karabeg: Zašto ste se vi, Lejla, priključili tom udruženju?


Lejla Ibrulj: Kada pogledamo kakva je situacija u našim državama - ko ne bi želio biti dio takvog udruženja koje promoviše druženje i poštovanje drugih, koje želi da se bori protiv svih tih predrasuda koje nas danas okružuju.

Omer Karabeg: Video sam da ste na svom blogu napisali da grupa mladih, koja se okupila u Balkancu, želi da pokaže da zle i kobne godine nisu mladu generaciju otrovale mržnjom.

Smatram da mi mladi, koji tada nismo bili ni rođeni, nemamo pravo da jedni druge mrzimo zbog nečega što su stariji uradili

Lejla Ibrulj: Stojim iza toga što sam rekla. Također sam napisala da ne želimo da živimo ni u dugu, ni u duhu tih loših godina koje su iza nas. Smatram da mi mladi, koji tada nismo bili ni rođeni, nemamo pravo da jedni druge mrzimo zbog nečega što su stariji uradili. Većina mladih danas nije zatrovana mržnjom i mi želimo da to pokažemo.

Omer Karabeg: Verujete li da je mržnja, kojom nas danas bombarduju sa svih strana, nametnuta?

Kada sam nedavno bio u Zadru, drugarica mi je rekla da bi došla u Beograd, ali se boji da će je neko ubiti, ako sazna da je Hrvatica

Nemanja Cvetković: Mislim da je nametnuta i da prvenstveno dolazi od političara i medija. Kada sam nedavno bio u Zadru, drugarica mi je rekla da bi došla u Beograd, ali se boji da će je neko ubiti, ako sazna da je Hrvatica. I nama u Srbiji tako pričaju o Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Mi nećemo da idemo utabanim stazama mržnje, već da gradimo nove puteve, da živimo u duhu tolerancije.

Omer Karabeg: Vi, Lejla, u svom blogu poručujete mojoj generaciji - ako ste vi pogrešili, mi nećemo!


Lejla Ibrulj: Uvijek kažem da su djeca vojska najjača. A mi mladi ćemo za starije generacije uvijek biti djeca. Mi ne želimo da pogriješimo kao sto ste vi pogrijšili, želimo da se zbližimo, da se družimo. Želimo da pokažemo da postoje mnoge ljepše stvari na svijetu od toga da nekoga gledamo samo kroz njegovo ime, porijeklo ili vjeru.

Omer Karabeg: Nedavno je Inicijativa mladih iz Beograda u otvorenom pismu Fakultetu političkih nauka iznela da su nedavno učesnici jedne studentske tribine na tom fakultetu aplaudirali kada se pričalo o silovanju žena tokom rata u Bosni i Hercegovini.


Nemanja Cvetković: Nisam znao za to. Mislim da se to dešava zato što se ne poznajemo, što nemamo dovoljno para da odemo ni 50 kilometara van svog grada, a kamo li da odemo u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku i upoznamo svoje

Mi iz Balkanca hoćemo da pokažemo da može i drugačije i da postoji mnogo dobrih ljudi na prostoru Balkana

vršnjake. Mislim da se to dešava zbog toga što slušamo samo jednu stranu. Upravo nas je medijski mrak doveo dovde. Zbog toga mi iz Balkanca hoćemo da pokažemo da može i drugačije i da postoji mnogo dobrih ljudi na prostoru Balkana.

Omer Karabeg: Kako je moguće da se neki mladi ljudi u Bosni i Hercegovini oduševljavaju Islamskom državom i odlaze u Siriju da se tamo bore za tu državu?

Lejla Ibrulj

Lejla Ibrulj

Lejla Ibrulj: S tim mladim ljudima treba da se radi. Pogotovo sa onima iz manjih sredina.Treba da im se objasni šta je domovina. Velika je odgovornost na roditeljima - čemu oni oče svoju djecu. Ti odlasci u Siriju su i zbog novca. Znam da su neki tamo otišli zbog novca jer u svojoj državi ne mogu da dobiju posao, nemaju od čega da žive. Ja prije svega krivim roditelje i državu koja uopšte ne vodi računa o mladim ljudima.

Omer Karabeg: Da li danas škola odgaja mlade nacionaliste? Školski programi su prepuni stereotipa o tome kako je naš narod dobar, a kako su oni drugi loši, kako smo mi plemeniti, a oni nisu, kako je naš narod junački, a njihov kukavički.


Nemanja Cvetković: Na ovim prostorima svako istoriju tumači drugačije. To je naš problem, kao i celog regiona. A šta se nudi mladima? Novine i internet su prepuni nacionalizma i šovinizma, a televizije su prepune rijaliti programa u kojima dominiraju šund i kič.


Lejla Ibrulj: Bosna i Hercegovina je danas cirkus od države. Ovdje se uče povijest, istorija i historija. Jedni uče o Hrvatskoj, drugi o Srbiji, a treći o Bosni i Hercegovini. Želimo da uđemo u Evropsku uniju, a pravimo kič od države. Stanci nam se smiju i ne vjeruju da je jedna škola podijeljena na hrvatsku i bošnjačku ili da je jedan grad podijeljen na dva dijela. U Bugojnu na jednoj strani

Djecu od malih nogu uče da ne smiju da pređu na drugu stranu. U Mostaru ne smiješ da pređeš Stari most, a on je srce tog grada

žive Bošnjaci, a na drugoj Hrvati. Djecu od malih nogu uče da ne smiju da pređu na drugu stranu. U Mostaru ne smiješ da pređeš Stari most, a on je srce tog grada. Mi mladi možemo da pozovemo naše vršnjake sa druge strane da pređu most, da pređu granicu, da se družimo, ali naši pozovi su uzaludni, ako roditelji uče svoju djecu da ne prelaze most i ako država te podjele odobrava.

Omer Karabeg: Putuju li mladi iz Srbije u Sarajevo i Zagreb?


Nemanja Cvetković: Retko. Popularnija je Evropa. Mi ne poznajemo svoje komšije, mladi ne poznaju svoje vršnjake iz susednih država.

Omer Karabeg: Vi ste sada bili u Tuzli, tamo je bio sastanak članova Balkanca. Da li ste prvi put bili u Tuzli?


Nemanja Cvetković: Pre nego što sam krenuo u Tuzlu govorili su mi: “Šta ćeš tamo. Ko zna šta ti se može desiti“. Ali čim sam tamo došao, prošetao gradom i upoznao ljude, shvatio sam koliko su te priče bile besmislene. Svi su bili toliko prijatni - da nemam reči. Kada sam u Beogradu pričao kako mi je bilo fantastično, niko mi nije verovao.

Omer Karabeg: Da li đaci i studenti iz Sarajeva putuju u Banjaluku, ima li zajedničkih akcija sa tamošnjim studentima i đacima?


Lejla Ibrulj: Toga ima vrlo malo, ali je zadnjih godina bilo mnogo studentskih pohoda u Beograd i Zagreb. Takva putovanja se organizuju skoro svaka tri mjeseca. Jako je dobro da se ovdašnji studenti upoznaju sa kolegama i kolegicama iz Beograda i Zagreba, da se barem dva-tri dana druže. Znam da je dosta prijateljstava sklopljeno na tim putovanjaima.

Omer Karabeg: Da li ste vi ikada bili u Banjaluci ili u Beogradu?


Lejla Ibrulj: U Banjaluci nisam bila nikada, ali u Beogradu jesam i to više puta. Moram da kažem da nosim vrlo lijepe uspomene i divna iskustva i da imam mnogo prijatelja u Beogradu.

Omer Karabeg: Vi, Nemanja, stalno govorite - šta imamo od mržnje, zar nije bolje da budemo prijatelji. Ali neki ljudi su mržnju itekako dobro unovčili. Oni žive od mržnje.


Nemanja Cvetković: To je tačno. Ljudi su mržnju unovčili, ali ja sam pozitivac i želim da Srbiju i ceo region vidim kao srećnije, veselije i radosnije društvo. A to zavisi isključivo od nas. Mnogo me nervira kada čujem svoje vršnjake kako govore da jedva čekaju da odu iz Srbije. Verovatno se slično priča i u Bosni i

Šta imamo od toga ako nam život bude zasnovan na mržnji. Kuda nas to vodi?

Hercegovini. Da ovde nema potencijala, sigurno se ne bih vratio iz Pariza. Ja verujem da će doći bolja vremena i u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini. Mnogi nam kažu - vidite kako smo prošli u onom ratu, šta imate da se družite. A ja im odgovaram - a šta imamo od toga ako nam život bude zasnovan na mržnji. Kuda nas to vodi?


Lejla Ibrulj: To da su neki ljudi mržnju dobro unovčili opštepoznata je stvar. Ja vidim nacionalizam kao bankarstvo, način da se stekne novac. Svi mi znamo da naši političari, kada se ratovalo, nisu branili svoju državu već su gledali da na sve moguće načine sebe osiguraju. Tako je i danas. Pričaju bajke na televiziji, a uzimaju od onih koji nemaju i zgrču pare na sve strane. Pa onda na sva usta kukaju što mladi odlaze, što ovdje niko neće da ostane i uradi nešto za ovu državu. Ne žele da priznaju da su mržnja i nacionalizam ušli u svaku poru naših država. Proširili su se i na kulturu i na sport. Mržnja je popunila svaku prazninu. A mržnja je novac i nacionalizam je, ponavljam, bankarstvo.

Omer Karabeg: Da li ste vi, Lejla, razmišljali da napustite Bosnu i Hercegovinu. Čuo sam mnoge mlade iz Bosne i Hercegovine koji kažu: “Samo da završim fakultet, pa da da bežim. Ovde nema života”.


Lejla Ibrulj: U Bosni i Hercegovini osamdeset posto mladih razmišlja u tom pravcu. Ako nisu otišli vani odmah poslije srednje škole, onda im je cilj da to urade čim se domognu diplome. I ja sam razmišljala o tome sve do trenutka dok nisam uplovila u realizaciju ovog projekta. Meni je ovaj naš projekt otvorio vidike. Bombardiraju nas sa svih strana da je ovdje loše, da ovdje nema života. Niko vam ne pokazuje da možda može da bude bolje. Sada osjećam da nisam sama i da ima mnogo mladih koji misle kao i ja, koji žele da rade na tome da nam bude bolje.

Omer Karabeg: Nemanja, šta vas je motivisalo da se vratite iz Pariza u Srbiju?

Nemanja Cvetković

Nemanja Cvetković

Nemanja Cvetković: Uvek me je mučilo šta ću, kada budem stariji, reći deci kada me jednog dana budu pitala - šta si uradio za bolju Srbiju. Ne bih voleo da im kažem da sam pobegao iz Srbije ili, u gorem slučaju, da sam se uvukao u ovaj truli sistem. To ne želim. Želim da se borim. Može moja borba i da ne uspe, ali bar ću moći da kažem da sam imao nameru da promenim nešto.

Omer Karabeg: Poneki vas optužuju da oživljavate ideju Jugoslavije.


Lejla Ibrulj: Dosta njih živi u zabludi da želimo da pravimo novu Jugoslaviju. To je glupost. Kako bismo mi mogli da pravimo neku novu državu? Šta onda da kažete tim ljudima? Besmisleno mi je da stalno ponavljam da mi ne pravimo nikakvu novu Jugoslaviju već samo želimo da se povezujemo. Odustala sam da im objašnjavam, neka misle šta žele i neka govore šta žele, a mi ćemo da

Dosta njih živi u zabludi da želimo da pravimo novu Jugoslaviju

snimamo naš film koji smo nazvali “Zar nije bolje ovako“ kojim želimo da pokažemo da se mladi u regionu ne mrze i da žele da se druže. Živim za trenutak kada će taj film biti prikazan, pa da vidim reakcije ljudi koji su nam sve vrijeme podmetali nogu i pokušavali da nas obeshrabre. Želim da vidim kako je mladost uspjela, da je druženje i prijateljstvo ono najbolje što smo mogli da izvučemo iz sebe.


Nemanja Cvetković: Mi nećemo nikakvu novu Jugoslaviju. Mi samo hoćemo da normalno živimo u našim državama, da se povezujemo i da imamo bolji život. Nećemo se hranimo nacionalizmom.

Omer Karabeg: Rekli ste da je bilo dosta negativnih reakcija na vašu inicijativu. Šta vas je najviše pogodilo? Kako su reagovali ultranacionalisti? Znam da oni imaju dosta portala.


Nemanja Cvetković: Bilo je svega. Kada ljudi pišu i pričaju - to nekako i može da se podnese, ali, kada su počeli telefonom da zovu moje roditelje i rođake, prešli su granicu. Pričali su kako sam mlad i zelen, kako me treba naučiti pameti. Pitali su da li je moj otac bio u ratu i da li ja znam šta je rat. Ali ja kao i Lejla jedva čekam da vidim reakciju svih - i mladih i starih, kada završimo naš dokumentarni film koji neće biti naš poslednji projekt. Ovo je prvenac. Želimo da se ovo nastavi i da pokažemo i onima koji su nam verovali i onim drugim kako omladina može da se povezuje i kolika je snaga u nama.


Lejla Ibrulj: Bilo je vrijeđanja na internetu. Ne želim da pamtim te komentare. Ne želim sebe da ispunjavam negativnom energijom. Danas se sve svelo na komentarisanje na Facebook-u. Rijetko će vam neko u lice reći ono što o vama

Bilo je vrijeđanja na internetu. Ne želim da pamtim te komentare.

misli. Svi su pred vama ljubazni i fini, a kada sjednu za kompjuter onda krenu da vas vrijeđaju. Po profilima vidite da su to lažna imena. Sakriju svoj identitet i onda vas vrijeđaju. Takve uvrede i takvi komentari nas se ne dotiču. Ne želimo da se ispunjavamo negativnom energijom koju nam oni šalju sa svojih lažnih profila.

Omer Karabeg: Pomenuli ste da se spremate da snimite dokumentarni film pod nazivom “Zar nije bolje ovako“. Kako će izgledati taj film?


Nemanja Cvetković: Snimaćemo ga u Sarajevu, Tuzli, Zagrebu, Splitu, Mostaru, Jagodini i Beogradu. To će biti jedna mini turneja. Imamo scenario u grubim crtama. Pokazaćemo kako danas mladi ljudi žive, šta ih muči, kako se zabavljaju. Kroz film će proći preko sto mladih ljudi.

Omer Karabeg: Bojite li se da će biti onih koji će odbiti da učestvuju u vašem projektu?


Lejla Ibrulj: Nema razloga da se bojimo. Mi smo pozvali sve mlade ljude. Odazivaju se oni koji žele nešto da promijene. Oni koji o našem projektu misle loše - neće doći.

Omer Karabeg: Verujete li da će neka od televizija u regionu prikazati vaš film?


Lejla Ibrulj: Iskreno se nadamo da hoće, ali mi bismo prije svega željeli da nas film bude prikazan na nekom festivalu dokumentarnog filma, ne samo u regionu, nego i u Evropi.


Nemanja Cvetković: Ponudili smo film nekim televizijama. Oni su rekli da će ga pustiti, ako im bude odgovarao, ako bude kvalitetno urađen i ako ne bude duži od 40 minuta.To znači da će ga emitovati, ako se svidi ljudima koji su na čelu tih televizija, a svi znamo da televizije drže političari. Ali, ako televizije u regionu ne prihvate naš fim, mnogi će moći da ga vide preko Yu Tube-a i socijalnih mreža.

Omer Karabeg: Da li bismo mogli vašu inicijativu da sažmemo u dve reči - stop mržnji?

Lejla Ibrulj: Naravno, mi želimo da zaustavimo mržnju.


Nemanja Cvetković: Tako je, naša je poruka - stop mržnji. I još nešto bih dodao - bolje se sto puta vratiti, nego rđavim putem ići.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG