Dostupni linkovi

logo-print

Mohamed Morsi osuđen na 20 godina zatvora


Mohamed Morsi iza rešetaka u sudnici, 21. april 2015.

Mohamed Morsi iza rešetaka u sudnici, 21. april 2015.

Sud u Kairu osudio je u utorak bivšeg egipatskog predsednika Mohameda Morsija na 20 godina zatvora po optužbi za umešanost u hapšenja i mučenje demonsranata tokom njegovog mandata.

Na 20 godina zatvora osuđeno je još 12 lica. Još dvojici optuženih izrečena je kazna od po 10 godina zatvora.

Sudija Ahmed Jusef odbacio je optužbu za podsticanje na ubistvo demonstranata za vreme protesta ispred predsedničke palate 2012. godine.

Naime, nakon što je policija odbila Morsijevo naređenje da rastera okupljene, on je pozvao pripadnike svog pokreta “Muslimansko bratstvo” da dođu. U sukobima koji su usledili poginulo je 11 osoba, najviše iz redova Morsijevog pokreta.

Morsi, koji je tokom čitanja presude stajao u kavezu, uzvikivao je da ne priznaje sud i da je žrtva vojnog udara.

On i ostali optuženi su podigli ruku sa četiri prsta kao simbol otpora obračunu sa islamistima, uzvikujući “Bog je najveći”.

Donošenje presude protiv lidera Muslimanske braće, koji je zbačen sa mesta šefa države 2013. godine, emitovana je uživo na nacionalnoj televiziji.

To je prva presuda protiv prvog demokratski izabranog predsednika u ovoj zemlji.

Uoči izricanja presude Morsiju, "Muslimansko bratstvo" kritikovalo je egipatskog predsednika Abdela Fataha al Sisija i pozvalo na proteste kao znak podrške svrgnutom šefu države.

Istovremeno, porodice stradalih nezadovoljne su odbacivanjem optužnice protiv Morsija za ubistvo demonstranata.

“Želeo bih da uđem u kavez i iščupam mu creva”, kazao je Reda Sanousi, brat jednog od ubijenih, za Rojters.

Još dva sudska procesa

Analitičari su smatrali da se Morsi suočavao i sa smrtnom kaznom, što bi bio simbolični udarac za pokret "Muslimansko bratstvo", kojem on pripada i protiv kojeg Vlada vodi kampanju od njegovog zbacivanja.

On je nakon svrgavanja bio na tajnoj lokaciji. Prvi put se u novembru 2014. pojavio u javnosti, kada je doveden na početak suđenja u policijskoj akademiji u Kairu.

Morsi se, takođe, suočava sa smrtnom kaznom u još dva sudska procesa. On je optužen za komplotiranje sa stranim militantima da oslobodi zatvorene islamiste tokom demonstracija protiv tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka 2011. godine.

Tereti se i za špijunažu i spremanje terorističkih napada u Egiptu sa palestinskim pokretom Hamas, libanskim Hezbolahom i iranskom revolucionarnom gardom. Optužen je i za ugrožavanje nacionalne bezbednosti odavanjem državnih tajni i poverljivih dokumenata preko katarske televizije Al Džazira.

Odvojene presude u ova dva slučaja treba da budu izrečene 16. maja.

Sud u Egiptu izrekao je u ponedeljak smrtne kazne grupi od 22 pripadnika "Muslimanskog bratstva" zbog napada na policisjku stanicu u Kerdasi, nakon Morsijevog pada.

Više hiljada pristalica "Muslimanskog bratstva" uhapšeno je i izvedeno na masovna suđenja tokom kampanje za koju organizacije za zaštitu ljudskih prava navode da pokazuje da se vlasti sistematski obračunavaju sa neistomišljenicima.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi opisao je "Muslimansko bratstvo" kao veliku bezbednosnu pretnju.

Podrška građana Sisiju zarad stabilnosti

“Suđenje Morsiju je parodija pravde, koje je organizovalo i kontrolisala vlada iako optužnica nije potkrepljena bilo kakvim dokazima”, kazao je Amr Darag, bivši ministar u njegovoj vladi, koji sada živi u Istanbulu.

Egipatske službe bezbednosti su pojačale kontrolu nad svim segmentima društva.

General Sisi, koji je na prošlogodišnjim izborima potvrdio svoju poziciju kao šefa države, uživa sve veću podršku građana koji prenebregavaju sve učestalije navode o kršenju ljudskih prava zarad stabilnosti.

Iako zapadne zemlje pozivaju na poštovanje demokratskih procedura, uzdržavaju se od pritiska na Sisija, poslednjeg visokog oficira koji je preuzeo vlast, ocenjuje Rojters.

Morsi je bio polarizirajuća figura tokom jednogodišnjeg mandata kao predsednika nakon zbacivanja Mubaraka.

Njegova politika je otuđila sekularne i liberalne Egipćane koji su se pribojavali da “Muslimanska braća” – koji su decenijama bili glavna opozicija Mubaraku i veoma popularni među mnogim građanima zbog humanitarne pomoći – zloupotrebljava vlast.

Protesti protiv Morsijeve vladavine su izbili 2012. nakon što je izdao dekret kojim proširuje svoja predsedničke vlasti, što je pravdao potrebom sprečavanja opstrukcije političke tranzicije od strane pravosuđa u kome je i dalje bilo dosta sudija postavljenih za vreme Mubaraka.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG