Dostupni linkovi

logo-print

Milenović: Populizam Vučićeve vlade umesto borbe protiv korupcije


Uprkos obećanju premijera Aleksandra Vučića da će se obračunati sa korupcijom, nijedna od 24 sporne privatizacije iz vremena prethodnih vlada nije dobila pravosudni epilog, a u međuvremenu su se nanizale i nove afere. Ako premijer Srbije za šefa kabineta može da ima državnog sekretara i partijskog vojnika Mlađana Dinkića, za mene je sve moguće. Sve dok međunarodna zajednica bude volela Vučića i dok joj u fokusu bude rešavanje Kosova, naši životi su za njih neinteresantni i potpuno ih ne zanimaju, kaže, pored ostalog, u intervjuu za RSE Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije.


RSE: Gospođo Milenović, događaji, odnosno, neprestana proizvodnja afera prisiljava nas da se najpre osvrnemo na ovu poslednju, koja liči na rijaliti šou. Kako se zove to kada vrh izvršne vlasti, u ovom slučaju premijer, najpre sam optuži američku kompaniju za reketiranje Srbije, doda da mu je sve potpuno jasno ko je ovde odgovoran, a ko nevin, da bi na kraju izjavio da se neće mešati u rad nadležnih institucija koje sve to treba da procesuiraju?


Milenović: Zvuči mi identično kao i kada je na konferenciji za štampu pre neke dve godine rekao da su 24 privatizacije okončane - da samo podsetim da je iza njega tada stajala aktuelna državna javna tužiteljka, kao i specijalni tužilac za organizovani kriminal. Iza njega su stajali kada je rečeno da su 24 privatizacije okončane i da je sada na pravosuđu da donese adekvatne odluke. Da podsetim da je to identično kao i kada smo pričali o tome ko je zapravo vlasnik „Politike“; rečeno je da je to potpuna glupost i da sada niko to ne može da raspetlja, da njega, iako je premijer, i ne interesuje ko je vlasnik tog lista zajedno sa državom, a onda su dolazile izjave da je na institucijama sistema da reše. Tako da se to uklapa u sve ono do sada proizvedeno i rečeno. Meni u svemu ovome samo nije jasno šta institucije sistema treba da rade: da nastave da prisluškuju, da nastave da proizvode afere ili je na tužilaštvu da kaže i da sprovede istragu jer u ovom slučaju ne postoji strana koja nije kriva, ali je na tužilaštvu da saopšti o čemu se tačno radi.

RSE: Ali, ako vi kao najviši nosilac izvršne vlasti, kažete da vam je sve jasno, ko je tu kriv, ko nije kriv, ko je odgovoran, a ko nije, onda se to ne može drugačije shvatiti nego kao pritisak na pravosuđe, pritisak na tužilaštvo?


Milenović: Ja i verujem da je njemu sve jasno, ja sam potpuno sigurna da je njemu kao čoveku koji vodi političku partiju koja je u ovo sigurno umešana - da je njemu, dakle, sve jasno.

RSE: Kako bi se takva izjava čelnika izvršne vlasti tretirala u pravnoj državi, gde funkcioniše podelu na tri nezavisne grane vlasti?


Milenović: Molim vas, mi u normalnoj državi ne bismo ni stigli do te izjave jer bismo imali pravosuđe koje funkcioniše. Mi ovde nemamo pravosuđe; ono je rastureno još od devedesetih godina i još nije uspelo da se konsoliduje. Mi, dakle, nemamo nezavisno pravosuđe, ono nema nezavisan budžet, a dakle god zavisite od nekog drugog, jasno je da ste u potpuno podređenom položaju. Prema tome, mi nismo normalna zemlja, tako da ne možemo da izvučemo jedan segment politike pa da se zapitamo šta bi bilo kad bi se tako nešto desilo u Holandiji. U Holandiji se to ne bi ni desilo, da mi uopšte polemišemo o tome da li je neko reketirao jednu stranu kompaniju i koliko stranih kompanija je reketirano, koliko stranih kompanija je dalo određene donacije i određene priloge, one misleći da su reketirane, a mi misleći da su donatori. To zahteva veliko preispitivanje i čišćenje države jer smo mi država koja je ogrezna u korupciji, u čemu značajnu ulogu imaju političke partije.

RSE: Premijer kaže da je posao preispitivanja 24 sporne privatizacije završen, a šta vi o tome kažete kao članica Saveta za borbu protiv korupcije?


Kao član Saveta za borbu protiv korupcije, ovog oktobra 2015. godine mogu da kažem da 24 privatizacije nisu završene; da se većina njih nalazi u jednom bestežinskom stanju koje se zove - istrage su još uvek u toku

Milenović: Kao član Saveta za borbu protiv korupcije, ovog oktobra 2015. godine mogu da kažem da 24 privatizacije nisu završene; da se većina njih nalazi u jednom bestežinskom stanju koje se zove - istrage su još uvek u toku. Istraga u toku koja traje više od pet godina?! Pa, to je potpuno smešno! To je jedno bestežinskos stanje, u kojem tužilaštvo ne zna šta treba da uradi; ono gleda migove političke vrhuške u kom pravcu treba da ide. Ono što je bilo interesantno jeste da se sa dolaskom nove vlasti očekivalo da će određeni otklon da se napravi i da će određena procesuiranja biti otčepljena, da će početi normalno da se radi. Međutim, vrlo je jasno da u zemlji u kojoj pravosuđe ne postoji, u kojoj je tužilaštvo dirigovano, da je to nemoguće, a drugo, da su političke partije, bez obzira da li su to one na vlasti ili opozicione, vrlo interesno uvezane u jedan te isti čvor.

RSE: Nedavno je Savet za borbu protiv korupcije od javnih preduzeća tražio izveštaj o potrošnji budžetskih para u marketinške svrhe. I niste uspeli da dobijete te podatke, uprkos intervencijama poverenika Šabića?


Milenović: Da. Mi smo u februaru ove godine proizveli izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija. Posle toga smo primetili da u tom izveštaju nismo dovoljno pažnje posvetili potrošnji budžetskih sredstava za potrebe oglašavanja i marketinga i to je izveštaj na kom smo radili. Na 120 adresa ministarstava, javnih preduzeća, agencija i fondova mi smo uputili dopise, tražeći određene podatke. U 57 slučajeva morali smo da se žalimo povereniku Šabću jer nam informacije od javnog značaja nisu bile dostupne. Paradoksalno - nama kao savetodavnom telu Vlade Republike Srbije! Trenutno je situacija takva da četiri javna preduzeća i dalje odbijaju da dostave podatke - to su Informatika Novi Sad, Srbijagas, Telekom i Pošte Srbije. Sa Telekomom i Srbijagasom došlo je do toga da je poverenik septembra meseca izrekao novčane kazne, koje oni radije plaćaju nego da dostave informacije. To su, naravno, naše pare, i to je ono što je fascinantno, da Vlada Republike Srbije dozvoljava da se na takav način troše budžetska sredstva građana i građanki Srbije.

Miroslava Milenović

Miroslava Milenović

Mi smo izdali to saopštenje, a onda je bilo komentara da zapravo ni Telekom, a ni Srbijagas nisu direktni korisnici budžetskih sredstava, te da po toj logici podatke nisu ni obavezni da dostave. To samo otkriva da te kompanije ne shvataju problem je u tome što su to javna preduzeća i što dobit treba da uplate u budžet; prema tome, da nisu platili te kazne, to bi bio profit, a profit pripada svima nama u Republici Srbiji, svim građanima. Da paradoks bude veći, ni Ministarstvo inostranih poslova podatke nije dostavilo. Sa njima se još uvek dopisujemo i „igramo“ jer oni smatraju da su sve novce trošili u ime propagande i promocije Republike Srbije, a ne u ime propagande i promocije svog ministarstva, što je potpuno zamena teza. Nadam se da ćemo izveštaj za tri do četiri nedelje učiniti dostupnim - prvo Vladi Republike Srbije, a onda i javnosti i da će do tog dana stići i informacije i od ministarstva inostranih poslova, a i od ova četiri javna preduzeća. Ukoliko ne, onda je možda stvarno na Vladi da preispita odgovornost čelnika tih javnih preduzeća; ukoliko oni na tim mestima nisu samo zarad svojih političkih partija i zarad toga da novac izvlače za potrebe političkih partija, a ne da rade za dobrobit nas građana Srbije.

RSE: Vučić je na vlasti od sredine 2012. godine. To je sasvim dovoljno vremena za pitanje kakav je njegov saldo u borbi protiv korupcije?


Milenović: Mršav. Saldo te antikorupcijske „borbe“ je deklarativan i, nažalost, mršav, nikakvih velikih pomaka, zapravo, nema. Već posle nekoliko meseci sve moje nade su presahle, jer mi je bilo jasno da se radi isključivo o populizmu i marketinškoj promociji njegove političke partije. Nažalost, do danas nemamo ništa što možemo da pohvalimo. Postoje neki novi zakoni, postoje neke strategije koje su donete, ali sve su to samo mrtva slova na papiru.

RSE: Vi ste iznosili u javnost činjenice da od Vlade niste dobijali predloge zakona od Vlade pre nego što odu u skupštinsku proceduru, a uz to je 80 ili 90% zakona usvojeno bez ikakve javne rasprave - po hitnom postupku.


Milenović: Tačno. Ne mogu da kažem da nijedan predlog zakona nismo dobili, ali bilo ih je manje od 10 posto. Ono što je još teže u celoj toj priči jeste da smo mi savetodavno telo Vlade, a mi Vladu nismo videli. Prema tome, mi savetujemo nekoga ko ne želi da čuje bilo šta.

RSE: Koliko dugo niste videli premijera?


Milenović: Premijera nismo videli otkada je premijer. Tražili smo susret, naravno, ali se nismo susreli. Pogledajte, formirano je i Koordinaciono telo za borbu protiv korupcije, u kojom se nalazi i sam premijer, tu su i ministar finansija, ministar pravde i predstavnik Saveta za borbu protiv korupcije. Pa eto, ni to koordinaciono telo koje je formirano da bi se štrihirala kućica u pregovorima sa EU, ni to telo ne funkcioniše niti se sastaje. Mi smo super majstori da kreiramo pozorišnu scenu, da napravimo neke zakone, neke strategije, da štrihiramo neke kućice, ali pomaka pravih nema.

Siniša Mali i privatizacija "Beopetrola"

RSE: Maločas rekoste da nije rešena ni jedna od 24 sporne privatizacije. A koje nove afere biste izdvojili od kada je ova garnitura na vlasti?


Milenović: Ima puno toga, ali ono što bih ja želela da napomenem kada pričamo o 24 privatizacije jeste da su to, u stvari, 24 izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije do 2011. godine. Od tada imamo još 20 izveštaja o spornim privatizacijama, kreditima, javnim nabavkama: da spomenem Zobnaticu, Vršačke vinograde, privatizaciju „Beopetrola“, kredite Fonda za razvoj; aferu sa brojilima EPS-a, imamo vagone Železnica Srbije. Dakle, Savet za borbu protiv korupcije o svemu pobrojanom napravio je izveštaje u kojima se ukazuje na ozbiljne probleme sistemske korupcije.

RSE: Pomenuli ste prodaju „Beopetrola“. Ima jedan zanimljiv podatak. Naime, kada je „Beopetrol“ prodat „Lukoilu“, u Agenciji za privatizaciju je taj posao radio aktuelni gradonačelik Beograda Siniša Mali.


Milenović: Da, Siniša Mali je rukovodio tim projektom, da bi kasnije, kada se završila privatizacija, on prešao da radi u isti taj „Lukoil“, gde je postao jedan od direktora, a država je prema našem izveštaju oštećena tom privatizacijom za popriličan broj nula i miliona - više od sto miliona evra.

RSE: Imamo čoveka koji je službenik Agencije za privatizaciju, on učestvuje u toj prodaji „Beopetrola“ „Lukoilu“, odmah nakon toga postaje jedan od direktora „Lukoila“. Pa prilično je skandalozno da niko nije našao za shodno da se time pozabavi, ali ne samo to: taj čovek, iz ekipe Cvetkovića, Đunića i Vlahovića, postaje zatim Vučićev konsultant, a onda i gradonačelnik Beograda?


Milenović: On nije jedina osoba iz ekipe Danka Đunića kojima je okružen Vučić, ali to je pitanje za Vučića, nije za mene. Ako čovek može da ima za šefa kabineta desnu ruku Mlađana Dinkića, ja nemam više šta da komentarišem. Sve ostalo je za mene moguće; ako u njegovoj političkoj partiji ne postoji niko dovoljno pametan i vredan da bude šef njegovog kabineta, nego je morao da uzme državnog sekretara i desnu ruku, partijskog vojnika Mlađana Dinkića, ja nemam šta da dodam.

RSE: A šta ćemo sa problematičnim privatizacijama u kojima je, prema vašim izveštajima, Dinkić protagonista?


Ako kažemo da je sve rađeno po zakonu, onda je pitanje ko je donosio zakone. Ja ne verujem da je sve rađeno po zakonu. Tu je razlika između mene i tužilaštva

Milenović: One će da stoje i čekaju dan kada će zastariti. Moram da kažem da je „Sartid“ prodat „US Stilu“ mnogo davno, a to je još uvek u jednom bestežinskom stanju, jer očigledno nema relevantnih dokaza za tužilaštvo da se tu nešto neobično i loše desilo. I kada gledate sve te izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije i nepostupanje tužilaštva, ili nesnalaženje tužilaštva, ili nemanje snage da se procesuira nešto, zapravo se postavlja pitanje koji smo mi život tu živeli i gde smo mi to živeli. Toliko radnika je ostalo bez posla, toliko imovine je uništeno, toliko razneto, toliko novca je izneto iz Srbije, da se postavlja sledeće pitanje: ako je sve rađeno po zakonu i ako tužilaštvo ne može ništa da nađe jer je sve rađeno po zakonu, ko je te uredbe i te zakone donosio? Neko je bio predlagač. Stvarno mislim da i vlada može da bude organizovana kriminalna grupa ako radi na štetu svojih građana.

RSE: Možemo li da kažemo da su prethodne vlade to zapravo i bile?


Milenović: Ako kažemo da je sve rađeno po zakonu, onda je pitanje ko je donosio zakone. Ja ne verujem da je sve rađeno po zakonu. Tu je razlika između mene i tužilaštva.

RSE: Ali je mnogo toga rađeno po zakonu. Ako Vlahović donese zakon da kao fizičko lice možete da kupite firmu i da je platite u šest mesečnih rata, a da posle prve rate koju ste uplatili rasturite firmu na sastavne delove, rasprodate sve i nikada ne platite ostalih pet, a da je jedino što se nakon toga desi to da država raskine ugovor o privatizaciji i dobije praznu školjka-firmu, ne govori li to da su se neke kriminalne radnje odvijale po zakonu?


Milenović: Ja sam sigurna da to nije rađeno skroz po zakonu jer imate, na primer, situacije da je produžavan rok da se plate određene firme, da se određena sredstva unesu po privatizacionom ugovoru, da je bilo po 10, 20, 30 aneksa osnovnih ugovora, a to je u suprotnosti sa pozitivnim propisima koji su tada važili. Pitanje je zbog čega određeni rukovodioci u Agenciji za privatizaciju nikada nisu odgovarali.

Ljubav ekonomske i političke elite

RSE: Zašto nisu odgovarali, šta vi mislite?


Postoji pakt o nenapadanju između svih aktera, pre svega svih političkih partija jer to je zanimanje koje je očigledno jedino profitabilno u Srbiji u poslednjih dvadeset i pet godina

Milenović: To je pitanje za tužilaštvo. Ja duboko verujem da su ekonomska i politička elita u velikoj ljubavi i da su vlast i opozicija sklopile pakt o nenapadanju. Potpuno sam u to sigurna. Pa, pogledajte, za novac koji je iznet iz zemlje u doba Miloševića, mi smo propustili da bilo koga osudimo za to; Milošević je u Hagu odgovarao za nešto drugo, ali nije odgovarao za ono što je učinio svom narodu; ovde niko nije odgovarao za ispražnjeni penzioni fond, za ispražnjeni zdravstveni fond, za iznet budžet Republike Srbije. Sve je to pokriveno plaštom sankcija i nekakvih „patriotskih“ stvari, a u suštini su se punili privatni džepovi. Demokratska vlast je propustila bilo kakvu lustraciju i bilo kakvu osudu tih dešavanja. Posle toga imamo propuštanje procesuiranja za određene stvari koje je radila sama ta demokratska vlast. Dakle, jedino što mogu da zaključim jeste to da postoji pakt o nenapadanju između svih aktera, pre svega svih političkih partija jer to je zanimanje koje je očigledno jedino profitabilno u Srbiji u poslednjih dvadeset i pet godina.

RSE: Savet je pre pet godina upozorio predhodnu vlast koja je imala namere da proda Telekom, o tome da kad je već rešila da ide u prodaju, da se ne mogu prodavati dobra u opštoj upotrebi. Time se misli na infrastrukturu. Nikada niste dobili odgovor. Sada i ova vlada hoće da proda Telekom. Zna li se šta će prodavati u tom paketu?


Miroslava Milenović u studiju RSE

Miroslava Milenović u studiju RSE

Milenović: Mi smo letos izdali još jedno saopštenje povodom privatizacije Telekoma. Tu je, zapravo, problem što se ne zna šta se prodaje. Znamo da je jako dobro da se proda, ali isto tako znamo da stručni deo javnosti diže glas protiv toga. Kao i obično, to je bilo u žiži javnosti jedno vreme, a sada je očigledno da konsultanti rade svoj posao i da se to odvija mimo normalnog transparentnog načina. Samo da spomenem da mi u proteklih nekoliko godina imamo mnogo takvih stvari. Pomenuću Etihad i Air Srbiju, Al-Dahru, Beograd na vodi, brojila u EPS-u i tako dalje. Ima, dakle, mnogo toga što otvara pitanja kakvi su to zapravo ugovori bili, koliko su štetni za građane Republike Srbije i koliko je tu ko na kraju ispao dobar.

RSE: Zna li se ko je tu koliko "dobar"? Naše ministre inače zovu "Mister 10%" ili "Mister 30%". Da li, na primer, verujete da će gospodin Dinkić ikada biti procesuiran za razne stvari, od, recimo, SIEPE, do ranijih spornih privatizacija, kao što je Nacionalna štedionica?


Milenović: Biću vrlo začuđena da u Nacionalnoj štedionici bude zaobiđen, ali u ovoj zemlji je sve moguće pa i takva virtuelna realnost.

RSE: A mislite li da će slučaj Nacionalna štedionica biti otvoren?


Milenović: Ja moram da se nadam da će se 24 privatizacije jednog dana otvoriti i nadam se da će se otvoriti barem nekoliko godina pre nego što zastare, da makar nešto možemo da čujemo i da saznamo gde smo živeli i šta i zbog čega nam se to desilo.

RSE: Uprkos čestim izjavama, najčešće iz glavne opozicione, partije, Demokratske stranke, da ovaj režim vrši političku odmazdu prema njima i da se vode politički procesi, ne videsmo mnogo procesuiranih ljudi iz tima bivše vlasti. Vi se sećate u predizbornoj kampanji koliko je od strane prvaka SNS iznošeno podataka o raznim aferama; kad je u pitanju, recimo, tadašnji gradonačelnik Đilas, od vlasništva u Pressu, do raznih rekonstrukcija koje je radio i ostalih poduhvata a, onda se baš ništa se nije dogodilo.


Milenović: Pa onda je SNS pobedila i onda su obukli njihove cipele, a te cipele su im previše udobne da bi sada rasturali svoju poziciju. Nemam drugo objašnjenje jer bilo koje drugo objašnjenje mi nije logično. Ili nešto procesuirate i to više ne radite ili participirate u tome i nastavljate da radite na isti način. Ja nemam drugo obrazoloženje i ne vidim bilo šta što bi moglo da bude logično a drugačije.

RSE: Kako vam se čini: hoće li ova vlast biti „dugovečna“? Šta predviđate da će oni napraviti?


Milenović: Ja se ne bavim politikom i moje prognoze teško mogu da budu realne. Pre svega zato što sam bila potpuno ubeđena da će akteri određenih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije već davno biti u zatvoru. To samo pokazuje koliko ja stvarno dobro ne vidim tu političku scenu i koliko baš ne razumem te nagodbe i tu korupciju u kojoj oni očigledno uživaju i koja je sastavni deo njihovog i političkog i ekonomskog života. Ne znam i ne umem da predvidim, ali sam potpuno sigurna da dok međunarodna zajednica bude volela Vučića i dok joj u fokusu bude rešavanje Kosova da su naši životi za njih potpuno neinteresantni.

RSE: Imate li utisak da je on toga svestan?


Milenović: Sigurno. To apsolutno. On je jedan pametan čovek i pametan političar.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG