Novinari, posebno oni koji pokrivaju organizovani kriminal i korupciju, suočavaju se sa pritiskom političara, pretnjama i napadima, dok se i uslovi rada civilnog društva pogoršali, piše u svom poslednjem izveštaju za Kosovo, Freedom House.
Čak i sami predstavnici medija i civilnog društva smatraju da se suočavaju sa ogromnim izazovima i problemima tokom obavljanja svoje dužnosti.
Profesor fakulteta filozofskih nauka, Ibrahim Berisha smatra da socijalno i bezbednosno stanje u celini jeste komplikovano na Kosovu, i da to utiče na položaj i rad novinara. Istraživanja o korupcijskim aferama političara i zvaničnika, nisu jednostavna i podrazumevaju određene pritiske od strane političara. Ali, Berisha ne poriče i da postoji autocenzura.
“Na Kosovu postoji i značajna autocenzura, koja je rezultat sledećih razloga. Prvo, zbog fiktivnog vlasništva stvarnih vlasnika novina, njihovih kadrova, urednika, glavnih i odgovornih urednika koji imaju neke svoje interese kao i vlasnici, i sve se to ne poklapa sa misijom novinara koji traže samo istinu”, Berisha kaže za Radio Slobodna Evropa.
Urednik dnevnih novina “Tribuna” Arben Ahmeti smatra da se pozicija novinara na Kosovu, degradira iz dana u dan.
Nažalost, kako on kaže, Kosovo ne ide ka pozitivnoj tranziciji, gde bi vladavina prava uticala na bolje okruženje i uslove rada novinara.
“Imamo stalnu tendenciju, koja je u usponu, da se kontroliše ono što mediji objavljuju, čime je situacija u kojoj funksionišu novinari, sve teža. Postoji sve veči broj napada, pretnji, pa čak i pretnji sudom. I naravno da izveštaj Freedom House, to najbolje predstvalja, u kakvom okruženju novinare rade, i kako situacija devalvira sa dana na dan”, rekao je Ahmeti za RSE.
Nedemokratska kultura
Prema njegovim rečima, ekonomske poteškoće, poteškoće u gonjenju kriminalaca, ali i nedostatak transparentnosti u institucijama, tri su glavne prepreke sa kojima se suočavaju novinari. To okruženje može da utiče na novinare da se odreknu svoje misije, i da time, slobodno novinarstvo gubi bitku, tvrdi Ahmeti.
“Ono što se dešava trenutno na Kosovu je izvanredna upornost novinara da nastave svoj rad. Imamo taj svakodnevni sukob medija sa jedne strane, i određenih interesnih grupa povezanih sa vlašću i politikom, sa druge strane”, kaže urednik Tribune Arben Ahmeti.
Što se tiče uslova u kojima civilno društvo posluje na Kosovu, Petrit Zogaj iz Pokreta Fol (Pokret progovori) glasno tvrdi da nevladine organizacije imaju poteškoće u ispunjavanju svojih ciljeva.
Nevladin sektor, kaže on, jeste novi fenomen na Kosovu, i postoji nedostatak međusobnog poverenja između civilnog društva i državnih institucija. Zogaj kaže da se na nevladin sektor gleda s predrasudama.
“Razumljivo je da okruženje u kojem mi funkcionišemo nije uopšte dobro, institucije su veoma sumnjičave prema nama, a negativno se odnose prema civilnom društvu, ali i prema medijima. To je svakako rezultat jedne nedemokratske kulture, koja nije na poželjenom nivou”, kaže Zogaj.
Prema izveštaju Freedom House, Kosovo je postiglo 5.25 poena i u istom je rangu kao i Jermenija i Kirgistan. Prema bodovnom sistemu te organizacije, 7 poena obeležava najslabiji nivo demokratskog napretka jedne zemlje.
Čak i sami predstavnici medija i civilnog društva smatraju da se suočavaju sa ogromnim izazovima i problemima tokom obavljanja svoje dužnosti.
Profesor fakulteta filozofskih nauka, Ibrahim Berisha smatra da socijalno i bezbednosno stanje u celini jeste komplikovano na Kosovu, i da to utiče na položaj i rad novinara. Istraživanja o korupcijskim aferama političara i zvaničnika, nisu jednostavna i podrazumevaju određene pritiske od strane političara. Ali, Berisha ne poriče i da postoji autocenzura.
“Na Kosovu postoji i značajna autocenzura, koja je rezultat sledećih razloga. Prvo, zbog fiktivnog vlasništva stvarnih vlasnika novina, njihovih kadrova, urednika, glavnih i odgovornih urednika koji imaju neke svoje interese kao i vlasnici, i sve se to ne poklapa sa misijom novinara koji traže samo istinu”, Berisha kaže za Radio Slobodna Evropa.
Urednik dnevnih novina “Tribuna” Arben Ahmeti smatra da se pozicija novinara na Kosovu, degradira iz dana u dan.
Nažalost, kako on kaže, Kosovo ne ide ka pozitivnoj tranziciji, gde bi vladavina prava uticala na bolje okruženje i uslove rada novinara.
“Imamo stalnu tendenciju, koja je u usponu, da se kontroliše ono što mediji objavljuju, čime je situacija u kojoj funksionišu novinari, sve teža. Postoji sve veči broj napada, pretnji, pa čak i pretnji sudom. I naravno da izveštaj Freedom House, to najbolje predstvalja, u kakvom okruženju novinare rade, i kako situacija devalvira sa dana na dan”, rekao je Ahmeti za RSE.
Nedemokratska kultura
Prema njegovim rečima, ekonomske poteškoće, poteškoće u gonjenju kriminalaca, ali i nedostatak transparentnosti u institucijama, tri su glavne prepreke sa kojima se suočavaju novinari. To okruženje može da utiče na novinare da se odreknu svoje misije, i da time, slobodno novinarstvo gubi bitku, tvrdi Ahmeti.
“Ono što se dešava trenutno na Kosovu je izvanredna upornost novinara da nastave svoj rad. Imamo taj svakodnevni sukob medija sa jedne strane, i određenih interesnih grupa povezanih sa vlašću i politikom, sa druge strane”, kaže urednik Tribune Arben Ahmeti.
Što se tiče uslova u kojima civilno društvo posluje na Kosovu, Petrit Zogaj iz Pokreta Fol (Pokret progovori) glasno tvrdi da nevladine organizacije imaju poteškoće u ispunjavanju svojih ciljeva.
Nevladin sektor, kaže on, jeste novi fenomen na Kosovu, i postoji nedostatak međusobnog poverenja između civilnog društva i državnih institucija. Zogaj kaže da se na nevladin sektor gleda s predrasudama.
“Razumljivo je da okruženje u kojem mi funkcionišemo nije uopšte dobro, institucije su veoma sumnjičave prema nama, a negativno se odnose prema civilnom društvu, ali i prema medijima. To je svakako rezultat jedne nedemokratske kulture, koja nije na poželjenom nivou”, kaže Zogaj.
Prema izveštaju Freedom House, Kosovo je postiglo 5.25 poena i u istom je rangu kao i Jermenija i Kirgistan. Prema bodovnom sistemu te organizacije, 7 poena obeležava najslabiji nivo demokratskog napretka jedne zemlje.
