Iako je sezona berbe maline završena pre mesec i po, o srpskoj malini se i dalje govori, ali u inostranstvu.
Ovog septembra u Milanu, na manifestaciji EKSPO, u okviru najvećeg voćarskog sajma u svetu koji se održava svake pete godine, Božo Joković, direktor Ariljske zadruge, predsednik Nacionalnog društva voćara, govorio je o malini kao strateškom srpskom proizvodu. Joković kaže da za srpsku malinu vlada veliko interesovanje u celom svetu, a početkom naredne godine brojni italijanski uvoznici doći će u Arilje:
“Mi imamo jedan brend u rukama, dva dana smo u Italiji imali razgovore, u Veroni na jednom najvećem centru tržne robe izlagali smo, vladala je velika znatiželja za srpsku malinu, posebno što smo dva dana imali na raspolaganju tri kuvara, jedan iz Libana i dva Italijana, oni su pravili najrazličitije poslastice sa našom malinom. Neophodno je da se u skorom vremenu napravi jedan kompaktan tim: proizvođač, prerađivač i izvoznik, mora postojati lanac u kome će se tačno znati ko će šta raditi. Ima mnogo zainteresovanih u celom svetu za našu malinu, za finalni proizvod. Početkom sledeće godine, u januaru doći će brojni kupci maline u Srbiju. Malina mora biti važan proizvod i mora je država zaštititi", kaže Joković.
Ove godine cenom maline bili su zadovoljni i proizvođači i hladnjačari, odnosno izvoznici. A da ova voćarska vrsta može imati još veću cenu od 2 evra govori primer Vlada Krstonića iz Milićevog Sela kod Požege,
koji gaji dvorodnu, jesenju malinu u plasteniku. Počeo je prošle godine, sada je zasad veliki, plodovi krupni, crveni. U pitanju je organska proizvodnja. Još uvek je retka proizvodnja maline u plasteniku u Srbiji, a kaže, u Holandiji se to već odavno radi:
“Ovde u plasteniku vidite zrele plodode, zdrave, zalivam redovno sistemom kap po kap, a što se tiče prskanja, od prošle godine kada je nikao zasad, do sada, evo septembar je, dva puta sam je poprskao i to samo aminokiselinom, koja je organski rastvor, i ničim drugim!”, navodi Krstonić.
Ulaganje u plastenik dug 50 metara i zasad maline je oko 1500 evra, otkupna cena maline 300 dinara, i vrlo je isplativa proizvodnja. Branje ove maline je lakše, ni kiša ga ne ometa, a malina koja se izvozi sveža, na zapadnoevropskom tržištu prodaje se za 18 do2 0 evra po kilogramu:
“Ja očekujem preko 40 tona po hektaru prinosa, pa preračunato na moju površinu. Prodaja ide redovno, beremo svaki drugi dan, 300 dinara je po kilogramu, prodaje s isključivo u svežem stanju. Beremo je u posebne posude koje dobijamo od kupca. Branje je jako olakšano u plastenuku, beremo ja i supruga, i traje dnevno nekoliko sati", kaže Krstonić.
Malina rađa svake godine, proda se do poslednjeg grama, neverovatan je podatak da država dobije za malinu koliko i od turizma godišnje, rekao je Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije ove godine na manifestaciji “Dani maline u Arilju”:
“Mi od turizma godišnje imamo oko milijardu evra prihoda, a potopuno isti iznos imamo i od izvoza maline. Prema tome, trebalo bi makar doneke da država podrži malinatsrvo, jer je efekat kao što se vidi kao od celokupne turističke privrede", konstatovao je Antić.
Uprkos tome malina nije još uvek proglašena strateškim proizvodom Srbije.
Desetak godina, tokom protesta, boreći se za veću cenu maline, proizvođači mline su uvek imali i zahtev da država malinu proglasi strateškim proizvodom, nadajući se da će tako biti uspostavljen, kao su oni govorili, pravedniji odnos između proizvođača i hladnjačara, odnosno izvoznika.
Nikada, kažu malinari, nisu tačno znali po kojoj ceni srspki hladnjačari izove malinu i koliko njima po kilogramu ostaje. A očigledno je da su hladnjačari svake godine povećavali kapacitete svojih hladnjača.
Sledeći veliki voćarski sajam je u Dubaiju 2020. godine, a do tada malina kao srpski brend možda bude i proglašena za strateški proizvod.
