Premijeri zemalja Višegradske grupe uputili su iz Varšave zahtev Evropskoj uniji da zaustavi „dvostruke standarde“ kada je u pitanju hrana. Oni naime traže da se zaustavi praksa multinacionalnih kompanija da na tržištima postokomunističke Evrope prodaju proizvode nejednakog kvaliteta i siromašnije po sastavu od onih na Zapadu.
Otuda je u Srbiji postavljeno pitanje kakvi onda proizvodi stižu na domaće tržište ako se na slabiji kvalitet žale potrošači iz istočnih zemalja Evropske unije?
Odavno postoji sumnja da li na tržiše Srbije stižu proizvodi istog kvaliteta kao na Zapadu.
„Imam dosta prijatelja koji putuju po inostranstvu i kao dobri prijatelji se vraćaju sa kesama punim hrane, pa imam priliku da probam, recimo, čokolade istog brenda iz Srbije i drugih zemalja, kao što su Nemačka i Češka“, priča nam Novosađanka, Lea Kotlica.
„I može da se nasluti u samom ukusu razlika u proizvodima, a onda dalje možemo da zaključimo da je ono što stiže u Srbiju manjeg kvaliteta“, ocenjuje naša sagovornica.
Pitanje razlike u kvalitetu proizvoda multinacionalnih kompanija u različitim zemljama postavljeno je zapravo unutar same Evropske unije, tačnije u njenim istočnim članicama.
Mađarska se pridružila Slovačkoj u pozivu EU da zaustavi praksu multinacionalnih kompanija da prodaju nejednak kvalitet pod istim brendom a mađarski premijer Viktor Orban je sa samita Višegradske grupe (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska) u četvrtak poručio da će Višegradska četvorka tražiti regulaciju koja će onemogućiti primenu dvostrukih aršina.
„Po nama na evropskom tržištu su prisutni dvostruki standardi. O ovom problemu smo već ranije govorili, ali Evropska komisija nije rešila ovaj problem i zbog toga su građani Centralne Evrope postali drugorazredni građani iz ugla kvaliteta hrane. Naši građani moraju znati kakav je kvalitet hrane u radnjama, a za to pravne garancije mora da razvije Evropska komisija“, poručio je Orban nakon sastanka.
Prethodno su nadležne inspekcije u Mađarskoj i Slovačkoj, kako su prenele svetske agencije, utvrdile da su neki prehrambeni proizvodi koji se prodaju u identičnom pakovanju u susednoj Austriji i Nemačkoj znatno boljeg kvaliteta.
Tako je, na primer, prema istraživanju kvaliteta 24 proizvoda koje je sprovela Uprava za kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda Mađarske utvrđeno da postoje razlike u sastojcima, između ostalog, u Coca-Coli, te Knorr gombocama od mesa i sosu "karbonara", dok je na primer kod Nutelle, Manner napolitanki i Nesquik instant kakaa u prahu utvđena razlika i u ukusu i u izgledu.
Istovremeno, kod pet proizvoda je utvrđeno da razlike nema. Budimpešta je takođe najavila šire istraživanje 100 identično brendiranih proizvoda (sastojci i kvalitet) u mađarskim i stranim prodavnicama.
U ovu priču uključila se još jedna članica Evropske unije, susedna Hrvatska gde je u toku labaratorijsko prikupljanje uzoraka za analizu određenih proizvoda. Rezultati se očekuju do leta, kaže nam Biljana Borzan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu.
„U Hrvatskoj mi se mnogi građani javljaju, bilo putem društvenih mreža bilo u direktnoj komunikaciji, govore mi da su osetili različit kvalitet proizvoda koji kupe u Hrvatskoj i koji kupe u zapadnoevropskim zemljama ili koji kupuju u Hrvatskoj ali u trgovinama koje plasiraju robu namenjenu za zapadno tržište“, rekla nam je Borzan navodeći da je zbog toga u saradnji sa Agencijom za hranu pokrenula istraživanje.
„Gde smo odredili da građani kažu kojih 27 proizvoda da se analizira. To su uglavnom prehrambeni proizvodi, ali ima i nekih proizvoda široke potrošnje, tipa deterdžent, omekšivač, pasta za zube i slično“, objašanjava Borzan navodeći da se ne usuđuje u ovom trenutku da govori o situaciji na hrvatskom tržištu dok ne stignu razultati analiza.
Na sajtu Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) navodi se da se udruženju često obraćaju građani sa pritužbama na kvalitet iste robne marke u Srbiji i u Evropi, kao i na to da postoji velika razlika u kvalitetu kozmetike, tehnike, hrane, obuće... Takođe se navodi „tako na primer, začini sadrže više soli nego povrća, kremovi imaju manje lešnika, a u proizvode od meda stavlja se kukuruzni sirup“.
Ono na šta se multinacionalne kompanije pozivaju kada objašnjavaju razliku u istim proizvodima koji se plasiraju u različitim zemljama su navike potrošača na lokalnom tržištu, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
„Ako želite da zloupotrebite nešto onda kažete navike potrošača. I navike potrošača u Srbiji su da iskuvavaju veš na 90 stepeni i nama ne treba neki kvalitetniji proizvod koji može da otkloni fleke i na 30 stepeni. Onda naša voda je tvrđa, njihova je malo mekša“, kaže Papović.
„Krema koju kupim napolju nije ista kao ovde, čokolada koju sam pojeo nije ista kao ovde. Pa kad pogledate deklaraciju na nekim proizvodima biva vam potpuno jasno. Imate na nemačkom, imate na engleskom, imate na srpskom. I kad pročitate na srpskom onda vam nije dobro od toga šta čitate“, navodi dalje Papović.
Kvalitet hrane se ne dovodi u pitanje, pre svega tu se radi o različitim preferencama potrošača i navikama, rečeno je za RSE u kompaniji Nestle.
„Kvalitet Nestlé proizvoda je uvek na visokom nivou i njihov kvalitet se ne menja, ali na svakom od tržišta u ponudi Nestlé ima različite ukuse i portfolio proizvoda. Bez obzira na zemlju proizvodnje, fabrike kompanije Nestlé primenjuju stroge standarde u proizvodnji i kontroli kvaliteta, a projektovane su tako da obezbede proizvodnju najvišeg kvaliteta i standarda bezbednosti hrane i pića“, navodi Nestle.
„Od 436 fabrika koje Nestlé ima širom sveta, 152 se nalaze u Evropi, a jedna u regionu Adriatika – fabrika u Surčinu u Srbiji. Zemlje proizvodnje Nestlé proizvoda razlikuju se po robnim markama i proizvodima. Na primer recepture za NESCAFÉ Dolce Gusto kapsule iste su za čitavu Evropu, proizvode se u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj i Španiji, u zavisnosti od individualnih proizvoda odnosno različitih varijanti ukusa.
KIT KAT čokoladice proizvode se u istoj fabrici u Nemačkoj i po istoj recepturi kao i za tržišta Nemačke, Francuske, Italije, Portugala, Grčke i brojne druge. THOMY majonez u teglama i kesicama, sa švajcarskim receptom, proizvodi se u našoj fabrici u Surčinu i po istoj recepturi koja se se proizvodi u Švajcarskoj iz koje uvozimo majonez u tubi“, odgovor je kompanije Nestle na naš upit da li su njihovi proizvodi istog brenda, u svim zemljama u kojima se prodaju, i istog kvaliteta i sastava.
Iz ove kompanije takođe objašnjavaju da kada odlučuju o receptu proizvoda koje uvode na jedno tržište, testiraju preference potrošača u odnosu na različite recepte navodeći da na primer danas ima preko 50 različitih recepata za NESCAFÉ Classic širom sveta.
I dok se građani žale na razliku u kvalitetu ona se ne može dokazati bez laboratorijskih analiza, a njihova izrada pak puno košta. Upravo iz tog razloga u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS) nisu bili u prilici da rade uporedna istraživanja i analize što ne znači da ne dobijaju primedbe potrošača, kaže Helena Miličević, izvršna direktorka APOS-a.
„Potrošači koji nam se javljaju imaju primedbe da neke vrste namirnica nisu iste u Srbiji i u zemljama Evropske unije, ali i tu moramo biti jako oprezni jer bez precizno rađene analize ne možemo ništa tvrditi. U EU postoji određena sloboda prilagođavanja različitim tržištima. Dakle, tu je izvor problema. Ukoliko mi želimo, a i pojedine članice EU, da naši potrošači dobiju robu istog kvaliteta onda se pravila, standardi i procedure moraju menjati“, kaže Miličević.
Evropska parlamentarka Biljana Borzan objašnjava da je u EU vrlo striktno zakonski regulisano sve što se tiče bezbednosti proizvoda, prvenstveno hrane, a da kvalitet apsolutno nije.
„U ovom trenutku proizvođač može imati samo dobru volju da plasira jednako kvalitetan proizvod na sva tržišta, što neki i rade, ima zaista svetlih primera. Međutim, za one koji to ne rade nema nikakvog zakona koji bi ih u ovom trenutku sprečio ili kaznio. Navešću primer da fabrika u Danskoj proizvodi riblje štapiće sa sedam posto manje ribljeg mesa za istočno tržište nego za zapadno. To navodi na zaključak da oni imaju dve različite proizvodne linije za različite države“, navodi Borzan.
Članice EU koje su pokrenule pitanje dvostrukih standarda hrane nadaju se da će sve tri evropske institucije, Evropska komisija, Evropski savet i Evropski parlament, postići dogovor da menjaju zakone i da „onemoguće proizvođače da tretiraju potrošače kao građane drugog reda“.
U Srbiji se očekuje da počne sa radom Nacionalni savet za bezbednost hrane.
Facebook Forum