Dostupni linkovi

logo-print

Kosovska knjiga pamćenja: Da znamo ime svake žrtve


Prvi tom Kosovske knjige pamćenja

Prvi tom Kosovske knjige pamćenja

Baza podataka Kosovske knjige pamćenja, koju su zajednički izgradili Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo, dokumentuje sve ili gotovo sve ljude koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na Kosovu od 1998. do 2000. godine. To je zaključak evaluacije te baze, koju je sproveo tim međunarodnih eksperata.

31.600 dokumenata nepobitno potvrđuju smrt ili nestanak 13.535 ljudi sa svim njihovim ličnim podacima i podacima o tome da li je reč o civilima ili o pripadnicima oružanih formacija, rekla je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

„Tokom rata u 1988. godini imamo imenom i prezimenom 2.156 ljudi koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom. 1.100 je albanskih civila, 132 civila su srpske nacionalnosti, 46 civila su Romi ili drugi nealbanci. Utvrdili smo da je te godine poginulo u borbama 703 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i da je poginulo 157 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije“, rekla je Kandić.

U periodu od 1. januara do 14. juna 1999. godine utvrđeno je da je 8.701 osoba albanske nacionalnosti izgubila život ili nestala, od kojih preko sedam hiljada civila. Takođe 1.191 osoba srpske nacionalnosti, od kojih preko 350 civila i 230 Roma i drugih.

Posmatran je i postkonfliktni period od juna 1999. do decembra 2000. godine nakon povlačenja snaga bezbednosti SR Jugoslavije i dolaska međunarodnih snaga na Kosovo.

Nataša Kandić

Nataša Kandić

„Taj period smo izabrali prateći učestalost nestanka i ubistava Srba, Roma i drugih nealbanaca uključujući tzv. lojalne Albance. I imenom i prezimenom utvrdili smo da je život izgubilo ili nestalo 1.257 ljudi, odnosno 717 Srba, 307 Albanaca, 233 Roma i drugih nealbanaca“, navela je Kandić.

Bazu podataka Kosovske knjige pamćenja zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo a evaluaciju baze sproveo je tim međunarodnih eksperata za kvantitativne i statističke analize ljudskih gubitaka u oružanim sukobima.

Patrik Bol, ekspert za analizu kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima koji je u svojstvu eksperta svedočio u predmetima pred Haškim tribunalom, kaže da je ova baza podataka pouzdana i gotovo kompletna, te da je svaka smrt istražena iz brojnih izvora.

„Verujemo da su skoro sve žrtve iz tog perioda zabeležene u ovoj bazi podataka. Postoji u proseku deset nezavisnih izvora za svaku žrtvu. To je izuzetno veliki broj detalja za svaki pojedinačni slučaj. Stoga zaključujemo da je ostao još jako mali broj žrtava koje nije dokumentovao Fond za humanitarno pravo. Preoporučujem bez ikakvih rezervi ovu bazu podataka kao osnovu za buduće akademske i naučne analize, za istorijsko sećanje na one koji su ubijeni, ali i za mehanizme tranzicione pravde“, rekao je Bol.

U evaulaciji se navodi da Kosovska knjiga pamćenja sadrži više podataka o svakom razdoblju i svakoj opštini nego bilo koja druga evidencija.

„Hoću da verujem da ćemo jednog dana biti u situaciji da kažemo da smo uprkos raznim preprekama uspeli jednom na ovom Balkanu da znamo ko su ljudi koji su izgubili život u ratovima 90-ih, a svima je jasno da je najviše žrtava među civilima", rekla je Nataša Kandić, koordinatorka projekta Kosovska knjiga pamćenja.

„Da nema ništa preče nego da se ne ponovi Jasenovac da mi i danas nemamo imena onih koji su ubijeni u Jasenovcu. Potrebno je da znamo svako ime nezavisno od toga koliko je na kojoj strani bilo žrtava“, rekla je ona.

Kandić je navela da je Kosovska knjiga pamćenja deo većeg projekta podsetivši na inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrdjivanje istine u vezi sa zločinima na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM).

„Ja hoću čvrsto da verujem da podrška premijera Srbije i predsednika Srbije osnivanju Regionalne komisije i dalje stoji, podrška da sve žrtve treba da budu imenovane, da to stvarno stoji i da ništa tu podršku ne može da promeni. Volela bih da je tako ista situacija u svim državama, da i u Hrvatskoj takođe ne dođe do promene“, poručila je Nataša Kandić.

Krajem februara u Sarajevu će biti predstavljen registar logora koji su postojali na teritoriji Bosne i Hercegovine.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG