Dostupni linkovi

Vlada Kosova očekuje sprovođenje odluke Ustavnog suda u slučaju Visokih Dečana


Manastir Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani na Kosovu, 3. jun 2022.
Manastir Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani na Kosovu, 3. jun 2022.

Vlada Kosova očekuje od opštine Dečani da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. kojom se traži da se 24 hektara zemlje i šume vrati pravoslavnom manastiru Visoku Dečani, što su lokalne vlasti do sada odbijale.

Iz ove lokalne samouprave za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se njihovo mišljenje nije promenilo. Na čelu opštine Dečani je Baškim Ramosaj (Bashkim) iz redova opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

Sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova u slučaju Visokih Dečana bilo bi odlučujuće za aplikaciju Kosova za članstvo u Savetu Evrope na Parlamentarnoj skupštini te institucije u aprilu.

Iako Vlada Aljbina Kurtija (Albina) i dalje smatra da je ta odluka Ustavnog suda "nepravedna", RSE saznanje da se vode razgovori o njenom sprovođenju sa lokalnim vlastima u Dečanima i drugim relevantnim akterima a uoči zasedanja Generalne skupštine Saveta Evrope. Takav potez se obrazlaže "poštovanjem vladavine prava na celoj teritoriji Kosova".

Prema saznanjima, Vlada Kosova je spremna i da javno pozove opštinu da sprovede tu "bolnu odluku" kako bi se "demonstriralo da je Kosovo pravna država".

Iako "ne želi da opštinu obaveže" da sprovede odluku, u nadi da će se to postići "nezavisno i bez pritisaka", Vlada veruje da se po tom pitanju ide "u pravom smeru".

Šta kažu 'relevantni akteri'?

Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, u izjavi za RSE 6. marta navodi da su njegove izjave oko odluke Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani do sada bile javne i da ne želi da doda ništa više.

Na pitanje šta ako Vlada Kosova od njega zatraži da se sprovede ta odluka, on odgovara: "Ne verujem da će Vlada tražiti tako nešto".

Eparhiju raško-prizrensku, ni Manastir Visoki Dečani niko iz kosovskih institucija nije kontaktirao u vezi izvršenja odluke Ustavnog suda Kosova od 2016. godine u vezi zemlje manastira Visoki Dečani.

To su za Radio Slobodna Evropa naveli iz Eparhije raško-prizrenske uz napomenu da se godinama unazad čuju poruke najviših kosovskih zvaničnika da je odluka Ustavnog Suda Kosova o zemljištu manastira Dečani "nije legalno doneta i da ne može biti izvršena, te da o njoj treba da se vodi crkveni dijalog".

Iz Eparhije raško-prizrenske kažu i da je slučaj upisivanja zemljišta u katastar konstantno bio prebacivan sa opštinskog na centralni nivo i obrnuto, te da se tako osam godina izbegavalo izvršenje odluke Ustavnog suda.

"Zato očekujemo da kosovske institucije konačno urade svoj deo posla u skladu sa zakonom i upišu našu zemlju u katastar i manastiru izdaju uredan posedovni list u skladu sa sudskom presudom. Smatramo da bi to bio značajan korak za vladavinu zakona", navodi se u odgovoru.

Eparhija dodaje da je Srpska pravoslavna crkva uvek bila spremna "za dijalog u cilju unapređenja života i rešavanja praktičnih pitanja".

Šta je sporno u slučaju Visokih Dečana?

Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.

Ocenjuju i da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.

Ovakav stav lokalnih vlasti su do sada podržavali i visoki zvaničnici Kosova – premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani - za koje je ova odluka Ustavnog suda "zasnovana na diskriminatorskoj politici Vlade Srbije iz 90-ih godina".

Međutim, iz manastira Visoki Dečani kažu da takav stav kosovskih zvaničnika ugrožava bezbednost manastira" jer se javnosti predstavlja "kao da je manastir sam uzeo nečiju zemlju".

Objašnjavaju da je njima te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.

Napominju i da je "u vreme Miloševića" od 1991-1999. godine, doneseno na hiljade pravnih presuda u raznim sporovima, te se pitaju da li će sve one biti poništene.

Iz manastira Visoki Dečani su za RSE ranije naveli da odbijaju kontakt sa kosovskim vlastima zbog njihove "politički zapaljive retorike", te da premijer Kurti može da ih poseti "samo ako sa sobom donese izvod iz Katastra manastirske imovine, u kome će se jasno videti da je zemlja po odluci Ustavnog suda uknjižena".

U slučaju da Kosovo na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope dobije zeleno svetlo, konačnu reč bi potom trebalo da da Komitet ministara Saveta Evrope, što Vlada očekuje da može da se desi u maju.

U tom slučaju, moguće je da se članstvo u Savet Evrope uslovi i drugim pitanjima kao što su dijalog, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i slično.

Sprovođenje odluke Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani je 6. marta na društvenoj mreži X istakao i kosovski publicista Veton Suroi (Surroi), inače spoljni savetnik Vlade Kosova u dijalogu sa Srbijom.

Manastir Visoki Dečani, 3. jun 2022.
Manastir Visoki Dečani, 3. jun 2022.

On je naveo da je to "obaveza vladavine prava i znak kulturne i verske osetljivosti i spremnosti za članstvo u Savetu Evrope".

"(To je) moguća prekretnica", dodao je on.

Redovne procedure u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) priprema "statutarno mišljenje" o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope po uobičajenoj proceduri, a konačnu odluku donosi Komitet ministara, koji čine države članice ili njihovi stalni diplomatski predstavnici u Strazburu.

To su za Radio Slobodna Evropa naveli iz pres službe Parlamentarne skupština Saveta Evrope, ne precizirajući kada bi konačna odluka mogla biti doneta.

Komitet ministara Saveta Evrope je aplikaciju Kosova za članstvo u ovoj organizaciji predao Parlamentarnoj skupštini u aprilu 2023. i time su formalno počele procedure razmatranja aplikacije Kosova.

Iz PSSE navode i da je izvestiteljka za Kosovo, Dora Bakojanis (Bakoyannis), pripremila "informativnu belešku" koju je 4. marta razmatrao Skupštinski odbor za politička pitanja na sednici u Parizu, ali da nikakva odluka nije doneta.

"Nakon što odbor za politička pitanja odobri nacrt mišljenja, dva druga odbora (skupštinski odbor za pravna pitanja i odbor za ravnopravnost) daće svoje viđenje o njemu. O radu tri odbora se zatim raspravlja na sednici Skupštine, nakon čega sledi usvajanje mišljenja na Skupštini Komiteta ministara Saveta Evrope", navode dalje iz pres službe PSSE.

Dodaju da bi naredni sastanak odbora za politička pitanja trebalo da se održi tokom sednice Skupštine od 15. do19. aprila, ali da dnevni red još nije poznat.

Slučaj Visokih Dečana kao neophodan uslov

Evropska inicijativa za stabilnost (ESI - European Stability Initiative) 4. marta je objavila izveštaj u kome se ocenjuje da je imovinski spor između kosovskih vlasti i srednjevekovnog manastira Visoki Dečani među ključnim preprekama za članstvo Kosova u Savet Evrope.

Odluke Ustavnog suda Kosova su konačne i obavezujuće za sve strane, ali ne postoji nikakva kaznena mera ukoliko neko odbija da ih sprovodi.

ESI zaključuje i da Vlada Kosova treba da postupi po nalogu Ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati imovnu.

"Ovo pitanje je nedavno postalo a conditio sine qua non (neophodan uslov) za Kosovo da napreduje na putu ka Savetu Evrope", navodi ESI.

U međuvremenu su izvestioci iz Grčke, Švedske i Monaka, koje je imenovala Parlamentarna Skupština Saveta Evrope da sačine izveštaj o napretku Kosova, ocenili da se nesprovođenjem odluke Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, krši vladavina prava.

Naveli su i da Kosovo na taj način rizikuje da se to pitanje "pretvori u nepremostivu prepreku".

Takođe, zemlje Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD) su maja 2023. godine ukazale da dalje odlaganje sprovođenja sudske odluke u slučaju manastira Visoki Dečani može uticati na članstvo Kosova u Savetu Evrope. Inače, ambasadori zemalja Kvinte godinama unazad pozivaju Kosovo da sprovede ovu odluku.

Veber: Slučaj Visokih Dečana ne treba politizovati

Bodo Veber (Weber), viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina kaže da Kosovo pitanje vraćanja imovine manastiru Visoki Dečani treba da gleda isključivo kao tehničko jer se radi o vladavini prava.

"To je pitanje koje nema smisla politizovati šta god političari misle o tom pitanju. To je konačna odluka i zapravo kad pričamo o aplikaciji Kosova u Savetu Evrope, to je neka vrsta direktnog uslova", navodi Veber za RSE.

Ukazuje da se pitanje oko Visokih Dečana pominje kao "kamen spoticanja" i u izveštajima stručnjaka i parlamentaraca u Savetu Evrope.

Bio bi pozitivan znak, dodaje dalje Veber, kada bi Vlada Kosova sada rešila pitanje sprovođenje odluke Ustavnog suda u slučaju pravoslavnog manastira.

"Onda bi za zemlje članice, pogotovo one koje podržavaju nezavisno Kosovo, zaista bilo teško da ne glasaju pozitivno za aplikaciju Kosova. Teško je predvideti kakav bi ishod glasanja u tom kontekstu bio kada imamo blokadu dijaloga (o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije). Ali bi svakako Kosovo poboljšalo svoju poziciju kada bi konačno sprovelo odluku o Visokim Dečanima", kaže on.

Jesu li u opticaju druga uslovljavanja?

Veber ne isključuje mogućnost da članice Saveta Evrope svoju odluku o prijemu Kosova u tu organizaciju neće bazirati samo na tehničkim uslovima, već i na osnovu "političke motivacije".

Američki Stejt department je početkom februara naveo da jednostrani potezi Kosova ograničavaju mogućnosti za Sjedinjene Američke Države da lobiraju za Kosovo na međunarodnoj sceni. SAD su tako reagovale na to što Vlada Kosova ignoriše pozive zapadnih zemalja oko odlaganja uredbe Centralne banke Kosova kojom se ukida dinar.

Međunarodna zajednica smatra da ova odluka negativno utiče na srpsku zajednicu koja ima primanja iz budžeta Srbije.

Veber smatra da takvi potezi Vlade Kosova mogu negativno da utiču i na članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Dodaje i da se ovo pitanje može usloviti sa napretkom u dijalogu sa Srbijom i implementacijom Sporazuma o normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile prošle godine na predlog Evropske unije.

"To (dijalog) je neposredno vezan jer Kosovo treba podršku većine članova na Komitetu ministara Saveta Evrope, treba kvalifikovana većina", smatra on.

Takođe Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, ranije je najavljivala da će pokušati da spreči prijem Kosova u Savet Evrope, iako je Sporazumom o normalizaciji odnosa prihvatila da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

XS
SM
MD
LG