Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i priznanje Kosova: Kamen spoticanja do kraja evropskog puta


Serbia -- A worker arranges flags of Serbia and EU on a lamppost in Belgrade, 02Mar2012

Serbia -- A worker arranges flags of Serbia and EU on a lamppost in Belgrade, 02Mar2012

Svaki put, a ne dešava se to retko, kada neki zvaničnik zemlje-članice Evropske unije izjavi da se Srbiji neće otvoriti vrata Brisela dok ne prizna Kosovo, u Beogradu se podigne velika prašina i uslede nova zavetovanja da Srbija nikad neće priznati Kosovo.

Tako je bilo i u poslednjoj epizodi ovog žanra, posle koje se upravo sleže prašina. Naime, za vreme posete potpredsednice vlade Srbije Parizu, šefica spoljnopolitičkog odbora parlamenta Francuske Elizabet Gigu izjavila je da priznanje Kosova može biti preduslov za evropsku perspektivu Srbije.

Snežana Grubješić je iz topa uzvratila:

“Naravno, naš odgovor je da priznanja Kosova nema”.

To nije stav Francuske, već pojedinačna izjava, reagovao je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, a smanjivanju štete doprinos je dao i Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, ponovivši da priznanje Kosova nije uslov za članstvo Srbije u EU.

Koliko god da je pitanje priznanja Kosova od strane Srbije na dugom štapu, da se ono neće postavljati u bliskoj budućnosti, odnosno, da takav uslov možda i ne bude parafirala Evropska unija jer i sama u svojim redovima ima članice koje ne priznaju Kosovo, nije uputno ignorisati glasove o nužnosti priznanja Kosova koji se svako malo čuju iz najuticajnijih članica EU. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da je dovoljno da jedna jedina članica EU postavi priznanje kao uslov i da članstvo Srbije bude blokirano.

Na to ukazuju i sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Iako kaže da priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije nije uslova da Beograd dobije datum početka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, Johan van Marrienboer, holandski politikolog i stručnjak za evropske integracije, ocenjuje da će taj uslov pred Srbiju biti postavljen na kraju njenog pristupnog puta.

Rekao bih da će na kraju dana to biti uslov, pred sam kraj svoje evrointegracije Srbija će morati da prizna Kosovo. Mislim da će većina članica Evropske unije, uključujući i one najuticajnije, biti srećna da primi Srbiju u svoje redove zato što ona predstavlja ekonomsku snagu na Balkanu, ali, politički gledano, kamen spoticanja je kosovsko pitanje. Postoji mogućnost da kroz proces dugih pregovora Srbija u drugim važim oblastima pokaže mnogo izvanrednih rezultata i doprinosa, ali ne verujem da sve to može biti prihvaćeno u zamenu za njenu nespremnost da prizna Kosovo. Govorim pre svega o stavu Holandije, ali to je jedna od država koje će vršiti veoma jak pritisak za priznanje. Većina holandskih političara, kao i nemačkih, postavljaće Srbiji priznanje Kosova kao uslov za članstvo”, kaže za Radio Slobodna Evropa Johan van Marrienboer.

I spoljnopolitički analitičar Bojan Al-pinto Brkić, smatra da bi izjave parlamentaraca pojedinih država članica Unije, iako nekada odsutpaju o zvaničnog stava tih država, ipak trebalo uzimati u obzir.

On ukazuje i da stavovi pojedinih država članica EU, naročito najjačih, svakako mogu uticati na put jedne zemlje ka članstvu, podsećajući da je Srbija takvo iskustvo već imala sa Holandijom zbog saradnje sa Haškim tribunalom.

“Srbija bi, zapravo, iz tog iskustva trebalo nešto da nauči. Imajući u vidu trenutnu konstelaciju snaga, svakako da glasovi iz vodećih zemalja EU, pre svih Nemačke i Francuske, imaju izuzetnu težinu i da, uslovno rečeno, rezervisan stav jedne od tih zemalja može dugoročno promeniti perspektive Srbije. Tu postoji poučan primer, a to je primer Turske, koja je već dve-tri decenije kandidat za članstvo u EU i ne pomera se iz tog statusa. Važno je da u diplomatiji i institucijama Srbije postoji konzistentnost koja eventualne negativne reakcije jedne zemlje ne bi svhatila kao odvraćanje Srbije od njenog cilja. Samo takva konzistentnost može pokazati rezultate na duže staze jer, naravno, politike pojedinačnih zemalja u glavnim linijama ostaju iste, iako se tokom vremena mogu menjati u detaljima”, zaključuje Brkić i dodaje da bi Srbija trebalo da povede računa o tome da u trenutku kada dođe do ostvarenja značajnijih koraka u procesu evropskih integracija pridobije apsolutne simpatije vodećih evropskih država.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG