Dostupni linkovi

logo-print

Korupcija u Srbiji: Korak nazad na lestvici


Sa konferencije za novinare Transparensi Srbija u Beogradu, 1. decembar 2011.

Sa konferencije za novinare Transparensi Srbija u Beogradu, 1. decembar 2011.

Umesto napred ka stabilnom demokratskom društvu, Srbija je, sa indeksom percepcije korupcije od 3,3, učinila korak nazad.

Indeks je prethodne dve godine bio 3,5, a od 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića, bio je ili u porastu ili stagnaciji.

Tako se Srbija svrstala na 86. mesto među 183 države u kojima je indeks korupcije meren.

„Političke stranke su zapravo ključni generatori korupcije“, ocenio je Vladimir Goati, predsednik Transparensi Srbija, nakon predstavljanja rezultata.

Da je problem sa korupcijom veliki, primećuju i građani. Upadljiv je, kažu, i bez istraživanja:



Za takvu situaciju, predstavnici Transparensija, uz partije krive pravosuđe i slabe institucije.

Programski direktor te organizacije, Nemanja Nenadić, istovremeno kao glavne probleme označava kršenje antikorupcijskih zakona od strane organa vlasti, neuređen proces lobiranja, netransparentno usvajanje zakonskih propisa... Osvrnuo se i na političke stranke, za koje kaže da imaju veliku vaninstitucionalnu moć.

„Mi i dalje imamo taj problem da organi vlasti često sami krše
"Čak i kada se otkriju neki veliki slučajevi korupcije u javnim preduzećima, mi nemamo praksu učenja ni na sopstvenim greškama", kaže Nemanja Nenadić.

antikorupcijske zakone, a da se i pravna sigurnost narušava usvajanjem kontradiktornih ili nejasnih odredaba u pojedinim propisima. Druga stvar, koja mislim da dosta karakteriše dosadašnji način borbe protiv korupcije jeste to da čak i kada se otkriju neki veliki slučajevi korupcije u javnim preduzećima, mi nemamo praksu učenja ni na sopstvenim greškama, a kamo li na tuđim... Ono što stalno ponavljamo jeste da ukoliko ne budemo na osnovu tih uočenih obrazaca koruptivnog ponašanja činili nešto da se korupcija otkloni, teško da možemo očekivati neke bolje rezultate u budućnosti“, rekao je Nenadić.

Predstavnici vlasti s druge strane, na pitanje korupcije su veoma osetljivi i u javnim nastupima borba protiv te negativne pojave je česta tema. Na nepovoljan izveštaj Transparensija, prvi je reagovao ministar policije, Ivica Dačić, koji je rekao da nije dobro što je država nazadovala.

Ipak, umesto da objasni zbog čega je vlada u kojoj je zamenik premijera dobila lošiju ocenu nego prethodne godine, kaže da postoje i drugi izveštaji u kojima stoje drugačije ocene.

„Mislim da su u izveštaju Evropske komisije ipak neke druge ocene... Uz svo dužno poštovanje, mislim da ovde svi više čekaju izveštaj EK nego neke druge. Mislim takođe, da je pitanje da li je ta percepcija ispravna ili nije... mislim da su i tu postignuti značajni rezultati, govorim sa aspekta ministarstava Unutrašnjih poslova i Pravde, znam podatak da je u prošloj godini podento više prijava za korupciju, nego pet godina unazad“, rekao je Dačić.

Poskupljenje kredita i teranje investitora

Potpredsednica Vlade, Verica Kalanović, ocenila je međutim da je pad Srbije na listi Transparensi internešnela "loša vest" i signal da država treba ozbiljno da radi na reformi institucija i zakona.

Da je vest loša i u političkom i u ekonomskom smislu, smatraju i stručnjaci. Predsednik Transparensija, Vladimir Goati, upozorava da visok stepen korupcije kredite čini skupljim, a potencijalne investitore tera.

I ekonomista Miroslav Prokopijević, kaže da će se pad indeksa odraziti i u praksi.

Grafikon Transparensija o indeksu percepcije korupcije u svijetu 2011.

Grafikon Transparensija o indeksu percepcije korupcije u svijetu 2011.

“Pogoršanje plasmana u stvari znači nešto manje ulaganja, nešto slabiju poslovnu reputaciju i nešto više sredstava koja će biti potrošena u neproduktivne svrhe. Jer, korupcija je kao lopovska aktivnost – kroz nju se ne stvara novi dohodak, već se samo preraspodeljuje postojeći”, ocenio je Prokopijević.

Predstavnici Transparensija, zbog toga, državu pozivaju da se hitno pozabavi problemom Korupcije. Nemanja Nenadić ukazuje da je najvažnije rešiti „javne nabavke i finansiranje stranaka. Sve drugo će nekako lakše doći na svoje mesto“, smatra Nenadić.

Bile ove preporuke usvojene ili ne, do sadašnji napori države da suzbije korupciju očigledno nisu dali dovoljne rezultate. Borbu države protiv te negativne pojave, Vladimir Goati, slikovito opisuje

„Za sada, državne institucije, deluju poput mlina koji okreće, ali brašno ne izlazi... Dakle događa se, rade, svi su zauzeti... policija hapsi najniži nivo džeparoša i secikesa, međutim, svi viši nivoi i ono što je politička korupcija, ostaje izvan dohvata“.

Indeks korupcije se pravi na osnovu različitih istraživanja i studija, koje sprovode nezavisne institucija, ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG