Dostupni linkovi

logo-print

Ko sme da brani Nikolaidisa: Ugričić smenjen


Sreten Ugričić

Sreten Ugričić

Upravo zbog protivljenja satanizaciji crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa zbog navoda u tekstu “Šta je ostalo od velike Srbije”, Vlada Srbije smenila je upravnika Narodne bibilioteke Sretena Ugričića, a što su inicirali socijalisti. Olako prišivanje etiketa o podržavanju terorizma mnoge podseća na 90-te kada su upravo Miloševićevi saradnici proglašavali ljude za državne neprijatelje.

Poziv grupe intelektulaca da se prekinu napadi na Andreja Nikolaidisa u Beogradu izjednačen je, u orekestriranoj kampanji, sa navodnim podržavanjem atentata na čelnike Srbije.

„Upravnik Narodne biblioteke podržao atentat na Tadića“ samo je jedan od naslova u delu beogradske štampe koja se ostrvila na Sretena Ugričića, upravnika Narodne biblioteke.

U tome ne zaostaje ni Vlada pa ministar policije Ivica Dačić, već osvedočeni borac za srpske „nacionalne interese“, nije prezao ni od pretnji zatvorom, zahtevajući da Vlada razreši upravnika Narodne biblioteke.

Slučaj Ugričića je na zahtev Vlade ekspresno stigao na sto ministra kulture koji je odolevao pritiscima i poručivao da eventualne kadrovske promene ne zahtevaju hitnost u okviru ozbiljnih i velikih tema o kojima Vlada odlučuje.

Dramatrurg Borka Pavićević, koja je pored Ugričića takođe jedna od potpisnica apela Foruma pisaca na prekid hajke protiv Nikolaidisa, ne krije svoje ogorčenje već viđenim scenarijima iz 90-ih kada su proglašavani državni neprijatelji.

„To je stvarno besomučno hajkanje i upravo je smisao tog potpisa bio u tome da se to predupredi. Mislim da je ta vrsta pritiska i hajke gde se ljudima objavljuju biografije, gde se komentariše van konteksta, da je to što je napravljeno prosto lov“, kaže Pavićevićeva.

Sreten Ugričić je samo jedno ime potpisnika apela Foruma pisaca. Zašto je baš on zasmetao? Možda je njemu bilo najlakše pripisati etiketu poziva na terorizam jer je državni činovnik.

Kao upravnika nacionalne biblioteke mnogo ga je lakše sankcionisati nego, recimo, dramskog pisca Nenada Prokića koji ima poslanički imunitet, ili pisce poput Filipa Andrej Nikolaidis

Andrej Nikolaidis

Davida kojima se ne može dati otkaz iz državne službe.

I dok nekadašnji Miloševićev portparol traži smenu Ugričića, koga je sa grupom intelektualaca na čelo ključnih nacionalnih institucija nakon petooktobarskih promena postavila Vlada Zorana Đinđića, predsednik države Boris Tadić o čijem navodnom atentatu je reč i njegove demokrate ćute i puštaju da socijalisti obave posao.

Kako Dačić, koji je prethodnih godina čak poneo i titulu „Najevropljanina“, sada vidi najvećeg neprijatelja u upravniku Narodne biblioteke. Sociolog Dušan Bogdanović kaže da nije iznenađen.

„Mene uopšte ne čudi da jedan Ivica Dačić koji je do 2000. bio šef poslaničke grupe SPS-a u saveznom parlamentu i glasnogovornik SPS-a, iste one partije koja je zatvarala i ubijala političke protivnike tokom 90-ih, danas je doduše u tom demokratskom pogledu evoluirao, pa samo hapsi i to hapsi direktora Narodne biblioteke“, kaže Bogdanović.

Podmetnuti stavovi

Branitelji navodnih srpskih interesa zgroženi su činjenicom da "jedan državni činovnik opravdava pokušaj atentata na najviše funkcionere Srbije i Republike Srpske". Prvi čovek policije i ovoga puta je bio bez dlake na jeziku.

“Ja mislim da to nema nikakve veze sa demokratijom, sa ljudskim pravima, sa slobodama, to ima veze sa bezobrazlukom i kršenjem zakona, i podsticanjem i podržavanjem terorizma. Može on da podržava to ali iz zatvora a ne sa mesta upravnika biblioteke”, poručio je Dačić.

U apelu Foruma pisaca se zapravo zahtevalo da se obustavi "fatva i linč" tako što će Nikolaidisov tekst na portalanalitika.me

Nikolaidisov tekst na portalanalitika.me

se javnosti na uvid pružiti čitav sporni Nikolaidisov tekst “Šta je ostalo od velike Srbije“, povodom nedavne proslave 20. godišnjice Republike Srpske koju je nazvao "proslavom onoga što je stvoreno na zločinima koji su osuđeni u Haškom tribunalu".

Potpisnici apela kao i naši sagovornici nisu stali u odbranu sporne Nikolaidisove rečenicu da bi "civilizacijski iskorak bio da je Bole upotrebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani Borik“ već su tražeći da se obustavi hajka na njega podržali slobodu mišljenja i izražavanja.

Sam Ugričić, koji je prošle godine povukao svoj roman iz konkurencije za Ninovu nagradu ne pristajući da učestvuje u vladajućem merilu “što srpskije - to bolje“, smatrajući da bi trebalo bi da bude upravo obrnuto: „što bolje – to srpskije" je vidno uznemiren zbog lavine koju je njegov potpis izazvao pokušao da umanji oštrinu napada iz vlasti objasnivši da je neoprezno potpisao inicijativu kolega pisaca kao podršku slobodi izražavanja.

„Podmetnuti su mi stavovi koji su uprvo suprotni svemu za šta se ja zalažem i svi koji me poznaju znaju i mogu da potvrde da se gnušam i terorizma i nasilja. Podržavam naravno i Vladu Srbije i državni vrh. Ali kao svaki demokrata ja ću se uvek zalagati za pravo da svako iskaže svoje mišljenje čak i ako se ja sa njim ne slažem“, odgovorio je Ugričić.

Jedan od najoštrijih kritičara Miloševićevog režima Žarko Korać, univerzitetski profesor i poslanik plaši se da je Srbija i danas na tankoj granici da ukine ono malo prava i sloboda koje postoje.

„To pokazuje da se režim u Srbiji panično boji gubitka vlasti, da ulazi u ovu izbornu kampanju sa mnogo više straha nego što je Milošević ulazio u izbore 2000. godine. Ako gledamo sled događaja onda tema o kojoj mi ovde raspravljamo nisu više ni odnosi sa Crnom Gorom ni književnici ni književni tekstovi, ovde se zapravo praktično optužuje jedan deo javnosti da priželjkuje ubistvo najviših verskih, državnih i političkih lidera Srbije. Čini mi se da se iz ove hajke krije nešto nešto mnogo, mnogo opasnije. Srbija u ovom trenutku klizi ka nekom stanju u kome se zaista čini vrlo mogućim da se ograniče neke bazične građanske i demokratske slobode“, kaže Korać.

U Srbiji se tako umesto ćorsokaka u koju je vlast dovela zemlju zbog Kosova i upitnog dobijanja kandidature za članstvo u EU, krizi, štrajkovima i nezaposlenosti, priča o atentatima i terorizmu. Intelektualna javnost se pita šta još može da se desi jer počinju da mirišu devedesete.
Vlada zbog Nikolaidisa smenila direktora Narodne biblioteke

Vlada Srbije smenila je u petak na telefonskoj sednici, direktora Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića.

Ugričić je u četvrtak stavio na raspolaganje svoju ostavku, i ministru kulture Predragu Markoviću dostavio tražene informacije u vezi sa stavovima iznetim povodom teksta crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa.

U izveštaju ministra kulture, koji je dostavljen Vladi, navedeno je da "pitanje eventualnih kadrovskih promena ne zahteva hitnost u okviru ozbiljnih i velikih tema o kojima i vlada odlučuje".

Marković je izveštaj uputio na osnovu obaveze preuzete na sednici Vlade od četvrtka, na kojoj je zatražena smena Ugričića zbog potpisa podrške crnogorskom piscu.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG