Dostupni linkovi

logo-print

Kandić: Srbija narušava stabilnost u regiji hapšenjima građana Kosova


Nataša Kandić

Nataša Kandić

Razgovarala: Edona Peci

Srpska policija je na graničnom prelazu Merdare u subotu 14. aprila uhapsila Marka Košnjetija, državljanina Kosova, bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. U zatvoru u Srbiji je od ranije i Hasan Abazi, čije oslobađanje traže i međunarodne organizacije za zaštitu prava, ističući da je Abazi politički zatvorenik. Na Kosovu su usledile brojne reakcije nakon hapšenja i preporuka da je državljanima Kosova najbolje zaobilaziti Srbiju, jer je nepoznato koliko ima tajnih optužnica koje je Miloševićeva policija podigla protiv građana Kosova.

Izvršni direktor Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu, Bedžet Šalja, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da jedino što mogu kosovske vlasti sada uraditi jeste da zatraže od svojih građana da izbegavaju putovanje kroz teritoriju Srbije. Zahtevi upućeni međunarodnoj zajednici da izvrši pritisak na Beograd, po njemu su uzaludni, pošto Srbija ne želi zaoštravati situaciju u zemlji pred izbore.

“Međunarodna zajednica nije sposobna ali ni zainteresovana da zaoštrava odnose sa Srbijom uoči izbora, a to Srbija koristi u političke svrhe”, ocjenjuje Šalja.

Povodom poslednjeg hapšenja na Kosovu za RSE govori direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

RSE: Do sada su uhapšena četvorica državljana Kosova. Kakav je Vaš stav u vezi tih hapšenja?

Kandić: Sa stajlišta ljudskih prava, mere koje je poduzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije vrlo su opasne za stabilnost u regiji i za vladavinu prava. Hapšenje Hasana Abazija je provedeno na temelju optužnica koje je sačinila policija u Miloševićevo vreme. Svakome ko je imao uvid u te spise je jasno da se radi o političkom dokumentu u kojem nema ni jednog konkretnog dokaza o nekom kriminalnom delu. Zato je moj stav da se u slučaju gospodina Abazija radi o političkom progonu.

Hapšenje Marka Košnjetija, bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, je drugačiji slučaj. Ne slažem se s obrazloženjem, ili onim što je prikazano na RTV Srbije i u drugim medijima, ali ako Srbija ima dokaze da je Košnjeti počinio zločine, onda je dužnost države da predoči te dokaze kosovskoj policiji i kosovskom pravosuđu, uredu tužioca i sudovima u kojima su međunarodni suci i da ga prebaci na Kosovo kako bi se tamo vodila istraga.

Obaveza kosovskih institucija je da provedu istragu. Želimo li pravdu za sve žrtve, onda svaka država treba da sudi svojim državljanima.

RSE: Spomenuli ste optužnice koje je sačinila srpska policija u Miloševićev doba. Da li je poznato koliko ima takvih optužnica i da li bi državljanima Kosova bilo najbolje da ne putuju u Srbiju?

Kandić: Niko nema informacije o tajnim optužnicama ili onima koje nisu objavljene, no ne bi bilo dobro sada stvarati jednu „vanrednu situaciju“. Mislim da je sada važno da se EULEX počne baviti ovim temama, i da pitanje tajnih optužnica stavi na dnevni red u sledećoj rundi dijaloga Srbije i Kosova. Podsetila bih da su sve optužnice, po kojima je onaj ko je sarađivao s NATO savezom počinio krivično delo, zapravo političke optužnice koje se ne temelje na počinjenju nekog krivičnog dela.

Ali, ako Srbija ima dokaze da je neki pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova počinio krivično delo prema civilima, Srbima ili Romima, tokom NATO bombardovanja ili kasnije, onda ona te dokaze mora ustupiti međunarodnim tužiocima i sudstvu na Kosovu i tražiti punu istragu.

RSE: Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je kazao da su ova hapšenja zapravo odgovor na hapšenja građana Srbije. Može li se pravda temeljiti na „reciprocitetnom“ ponašanju?

Kandić: Izjava Ivice Dačića nije u skladu s vladavinom zakona. Brojne nevladine organizacije u Srbiji i svetu kritikovale su tu vrstu „tranzicione pravde“ zahtevajući poštovanje vladavine prava i punu istragu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG