Dostupni linkovi

logo-print

Javnost u Prištini podeljena oko granice sa Srbijom


Javnost na Kosovu i u Srbiji nije dovoljno upoznata sa detaljima sporazuma o integrisanom upravljanju granicama, kažu analitičari u Prištini. Oni kao pozitivan ocenjuju početak njegovog sprovođenja, ali istovremeno izražavaju zabrinutost kada je u pitanju interpretacija sporazuma zvaničnika u Prištini i Beogradu. Ipak, za takva dvojaka tumačenja analitičari veruju da postoji i saglasnost posrednika u ovom dijalogu, odnosno Evropske unije.

Za Srbiju je u pitanju integrisano upravljanje administrativnim prelazima bez većih promena dosadašnje procedure kada su u pitanju prelazi i putovanja, dok za Kosovo početak integrisanog upravljanja predstavlja uspostavljanje granice i priznanje kosovske nezavisnosti.

Analitičar Shenoll Muharremi navodi da se dijalog Prištine i Beograda pretvara u borbu različitih interpretacija vlade Kosova i Srbije, dodajući da to može unazaditi stanje na terenu. On je pozvao obe vlade da prestane da baca prašinu u oči građanima i da ih informiše o detaljima sporauzma, kako ne bi bilo pogrešnih tumačenja.

„Iznošenje detalja nije lako, ni za Kosovo, ni za Srbiju a ni za EU. Ali mislim da je saglasnost EU, Srbije i Kosova da ne bude puno transparentnosti, a kako bi bilo više efikasnosti u sprovođenju. Ne znam da li to vodi ka uspehu. Ali, činjenica da se ne govori o čemu su se tačno tehnički dogovorili, izaziva rizik i to može doprineti neodrživosti ovog sporazuma“, kaže Muharremi.

I analitičar Imer Mushkolaj veruje da nedostaju dodatne informacije o sporazumu, te da je sama izrada sporazuma ostavila prostora obema stranama da ga tumače na svoj način.

„Uz dozvolu Brisela dozvoljeno je dvema stranama da interpretiraju postignute sporazume iz svog ugla. Za građane je potrebno više detalja, i osim onih koji se kreću sa Kosova u Srbiju i obrnuto, ostali jako malo znaju o sprovođenju“, kaže Mushkolaj.

On dodaje i da pitanje carinskih prihoda još više doprinosi konfuziji, s obzirom da nije rečeno kuda će ići prihodi ocarinjene robe.

Analitičar Muharremi ipak naglašava da se uspešno sprovođenje ne može postići bez dijaloga Vlade Kosova sa građanima koji žive u tom delu zemlje.

„Vlada Kosova ne sme misliti da ovim rešava problem severa. Problem severa Kosova ostaje isti i Vlada treba da vodi dijalog i potroši mnogo više vremena sa građanima na severu nego sa Vladom Srbije“, ističe Muharremi.

Sporazum važan za dobrosusedske odnose

Dok su se Srbi na severu doneli odluku da privremeno prekinu proteste na Jarinju iako se, kako su naveli, ne slažu sa primenom sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, oni južno od Ibra ipak drugačije razmišljaju.

Jedan od predstavnika Srba sa centralnog Kosova, Ranđel Nojkić, optimista je međutim po pitanju uspešnog sprovođenja ovog sporazuma.

„Ja sam danas prešao taj prelaz Jarinje koji je ovako pompezno najavljivan. Nije bilo negativnih reakcija svih oni koji su prelazili. Ljubaznost je od strane jednih, drugih i treći bila na visokom nivou. Takođe mislim da je profesionalnost došla do izražaja. Mislim da će ozbiljnije da rade i jedna i druga ekipa, sobzirom da su jedni pored drugih. To je u korist građana. Mislim da je sporazum dorživ, stim što će ovakav način prolaska otkriti još neke stvari vezane oko pokušaja malverzacije i da će se neki kanali koji su postojali preseći“, kaže Nojkić.

(VIDEO: Otvoren prelaz Jarinje)

Građani Prištine podeljeni su kada je u pitanju sporazum o integrisanom upravljanju granicama.

Dok pojedini kažu da jako malo ne znaju i da u ovome ima dobit samo srpska strana, drugi ipak navode da se sporazumom uspostavlja granica, što je u korist Kosova.

Bajram Haxhija smatra da je uspostavljanje dobrosusedskih odnosa od velike važnosti.

„Ovaj sporazum je jako važan i od velikog značaja je da imamo dobrosusedske odnose. Sporazum omogućava slobodno kretanje, što je bitno za naše građane. Jeste da nedostaju dosta informacija. Detalja nema. Mislim da između redova ima još puno toga, ali ovo je ipak pozitivno“, kaže Haxhija.

Ramiz Kadriu veruje da se uspostavlja granica sa Srbijom.

„Ne znamo puno o samom sporazumu, ali mislim da je to dobro pošto se ovim uspostavlja granica. To znači da je Srbija priznala Kosovo, bez obzira na to što govori“, kaže on.

Faik Bekteshi kaže da se ne razume dovoljno u vezi ovog sporazuma, ali veruje da ono nije u dobrobit Kosova.

„Malo znam o tome, ali smatram da situacija nije dobra. Najviše greši međunarodna zajednica, jer ona želi, situacija bi se odmah rešila na severu. A od svega ovoga najviše koristi ima Srbija“, smatra Bekteshi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radila kao dopisnik Radiotelevizije Kosovo. Radiju Slobodna Evropa se pridružila u maju 2010. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG