Dostupni linkovi

logo-print

Izbori u Srbiji: Neopredeljeni ne odlučuju


Beograd pred izbore, mart 2014.

Beograd pred izbore, mart 2014.

U ponoć u Srbiji počinje izborna ćutnja, od šest miliona i 700.000 onih koji su na biračkim spiskovima, procena je da će izaći oko 55 odsto.

Martovski izbori za parlament najmanje su neizvesni, ako se izuzmu prvi vanstranački 1990. godine kada je Milošević imao podršku gotovo polovine biračkog tela. Sada su Vučićevi Naprednjaci sigurni pobednici, samo je malo neizvesnosti u redosledu stranaka koje su nešto iznad cenzusa.

A među njima su stranke nastale cepanjem nekada jakih Demokrata na Tadićeve, Đilasove, Čedine i još poneke koje ostaju ispod cenzusa. Nepoznanica je da li će i sa kim Vučić praviti vladu.

Da li izlaze na izbore i jesu li odlučili koju listu će zaokružiti pitala je Užičane Novka Ilić:

Prema procenama Srđana Bogosavljevića, direktora Ipsos stratedžik marketinga, u ovom trenutku zna za koga će glasati oko dva i po miliona građana Srbije, ostali još razmišljaju.

„Postoji 900.000 ljudi koji će se još opredeljivati, ali po svim indikatorima, izgleda da neće biti nekih dramatičnih pomeranja. Prema pitanjima koja bi mogla da ih opredele kome naginju - a to su pitanja: ako morate da glasate, za koga biste glasali, kako vam se dopadaju pojedini lideri - nema koncentracije na jednoj stranci. Raspoređeni su kao i opredeljeni. Skoro u istom redosledu. A šta ih lomi? Lomi ih poverenje. Ne teme, jer o važnim temama manje više svi pričaju isto. Dakle, oni se opredeljuju malo kako se opredeljuje komšija, malo šta mediji pričaju, a na kraju to ispada proporcionalno opredeljenima“, kaže Bogosavljević.

Ishod ovih izbora je najmanje neizvestan. Jer, vodeća partija, Vučićevi Naprednjaci, kupe gotovo polovinu birača - 45 odsto, daleko ispod njih su drugi na rejtingu Socijalisti sa 14 odsto, a daleko ispod, između 5-7 odsto rascepkane Demokrate i druge manje opozicione stranke.

Da li je nepoznanica hoće li Naprednjaci moći da formiraju sami vladu ili ne, pitali smo Srđana Bogosavljevića.

„Nepoznanica nije da li će to oni moći, nego da li će to uraditi. Mislim da nije nepoznanica da će oni pozvati manjinske stranke u vlast, to deluje da će sigurno uraditi, samo je pitanje kome će još ponuditi saradnju. I da li će uopšte nekome ponuditi. Ima špekulacija da će im biti potrebna dvotrećinska većina zbog realne potrebe da se promene neki članovi Ustava koji su vezani za neposredne pregovore koji čekaju Srbiju", ocenjuje Bogosavljević.

Budući parlament će ličiti na onaj iz '90-ih godina kada su sličnu podršku imali Miloševićevi Socijalisti. Sociolog Vladimir Goati o raspodeli političke moći u budućem parlementu:

„Parlament koji će proizaći iz ovih izbora biće izuzetno asimetričan sa jednom velikom vladajućom strankom i nizom rasparčanih i sukobljenih, malih stranaka koje će biti u opoziciji ali će se, kako sada stvari stoje, više truditi da uspostave dobar odnos sa Naprednjacima, nego da se udruže i ugroze nadmoć Srpske napredne stranke."

Na pitanje da li je raspored političke moći otprilike onakav kakav je bio u '90-im godinama kada je Milošević imao veliku većinu u parlamentu i sasvim slabu pravu opoziciju, Goati kaže:

„Da, ja bih rekao na samom početku višestranačja, početkom '90-ih kada je SPS imao nadmoćnu većinu, 46,1 od sto biračkog tela. Slično i sada će Naprednjaci imati.“
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG