Dostupni linkovi

logo-print

Izbor predsednika test političke stabilnosti Kosova


Atifete Jahjaga

Atifete Jahjaga

Izbor budućeg predsednika Kosova neće biti izazov samo za vladajuću koaliciju, već i za očuvanje političke stabilnosti u zemlji, smatraju na Kosovu.

Predsednici Atifeti Jahjagi mandat ističe u aprilu, a do dana izbora novog predsednika u Skupštini Kosova, koji još uvek nije određen, relevantne partije bi radije da reše trenutnu političku krizu, kako izbor predsednika ne bi protekao uz suzavac i zvižduke opozicije.

Na osnovu sporazuma dveju najvećih vladajućih partija, Demokratske partije i Demokratskog saveza Kosova od 8. decembra 2014., zajednički kandidat za predsedničku poziciju je Hašim Tači, čelnik Demokratske partije, trenutno prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova.

Memli Krasnići iz predsedništva te partije, rekao je medijima nakon sastanka rukovodilaca ove partije da Tači ostaje kandidat za predsednika i da se partije neće povući iz postignutog sporazuma.

„Unutar rokova određenih Ustavom izabraćemo predsednika. Verujem da nema komentara oko toga ko će biti sledeći predsednik jer se to već zna“, kazao je on.

Podršku Tačiju za predsednika pružio je i premijer, lider Demokratskog saveza, Isa Mustafa, te i većina poslanika njegove stranke. Pojedini poslanici međutim ne podržavaju Tačija za predsednika, a među njima je Vjosa Osmani. U izjavi za RSE ona govori o mogućnostima putem kojih bi mogla da se obori kandidatura Tačija za predsednika.

„Jedini način da se spreči izbor Tačija za predsednika je onemogućiti kvorum od dvotrećinske većine glasova koliko je potrebno za početak procesa izbora predsednika. Znači, pored opozicije, potrebno je da još 10 poslanika Demokratskog saveza tog dana ne prisustvuju sednici kako bi se onemogućio njegov izbor na čelu države za naredne pet godine“, kazala je ona.

Osmani ne podržava Tačija za predsednika jer smatra da ne ispunjava dva glavna kriterijuma koje predviđa Ustav Kosova.

„Najpre, Tači nije figura jedinstva, već je, naprotiv, figura razdora. Drugo, po Ustavu, predsednik države je i šef ili rukovodioc vanjske politike, što znači da moramo da imamo jednu osobu koja bi regulisala imidž Kosova, dok Tači neprestano čini suprotno“, smatra Osmani.

U vezi procedura i izazova prilikom izbora budućeg predsednika, analitičar Demokratskog instituta Kosova, Aljbert Krasnići smatra da neće biti teško da se Tači izabere za predsednika, te ne predviđa probleme ni kada je u pitanju kvorum. Jedini problem po njemu je taj što Tači ne predstavlja političko jedinstvo, nezavisno od toga što je lider sa najvećim brojem glasova na poslednjim izborima.

„Tači nije osoba koja može da predstavlja jedinstvo naroda. On se poziva na to da je dobio najviše glasova, ali, kako bi bio predsednik treba da ima glasova više od polovine birača, a ne samo od svog biračkog tela“, smatra Krasnići.

Lider Demokratske partije Kosova i kandidat za budućeg predsednika ne može da računa ni na glasove opozicionih partija koji se oštro protive njemu. Jedino što može da računa su glasovi poslanika iz redova manjinskih zajednica, a koji su deo vladajuće koalicije.

Analitičari na Kosovu skreću pažnju da ukoliko koalicija odluči da se održe izbori ove godine, onda bi eventualni neuspeh izbora predsednika dovelo do toga.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG