Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglice između dve Nemačke


Minhen, septembar 2015., ilustrativna fotografija

Minhen, septembar 2015., ilustrativna fotografija

Nemačka očekuje da će do kraja ove godine na njenu teritoriju ući više od 800 hiljada izbeglica sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Mnogi od njih su već došli u tu zapadno evropsku državu, a drugi će tek stići u Evropu. Dok Evropska komisija pokušava da nađe kompromis među članicama Evropske unije za trajno rešenje izbegličke krize, Nemačka priprema svoj poseban plan.

Na ulici istočnonemačkog grada Lajpciga, protest i kontraprotest. Na jednoj strani su predstavnici ultradesničara, Legida, dok su na drugoj antifašisti. Obe grupe su se okupile zbog iste teme - izbegličke krize. Desničari traže da Berlin odustane od liberalnije imigrantske politike, a antifašisti da Nemačka bude novi dom onih koji su pobegli iz ratom zahvaćenih delova sveta.

Podele koje su u nemačkom društvu nastale zbog rešavanja izbegličke krize nisu izolovana pojava. Naime, prema istraživanjima javnog mnjenja, 77 odsto građana Nemačke smatra da Berlin nema pravi odgovor na pitanje najvećeg izbegličkog talasa posle Drugog svetskog rata.

Neslaganje oko imigrantske politike nije uspela da smiri ni izjava nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je rekla da će Nemačka uspeti da se izbori sa ovom situacijom.

Nemačka javnost je dobila malo jasniju sliku o tome kako će kriza biti rešena tek nakon sastanka savezne Vlade i predstavnika šesnaest saveznih država. Na tom samitu je dogovoreno da će Berlin po svakoj izbeglici izdvojiti 670 evra mesečno. Ovo će, prema procenama vlasti, biti dovoljno da se pokriju osnovne potrepštine izbeglica. Ipak, mnogi su skeptični hoće li Nemačka uspeti svima da obezbedi krov nad glavom do početka zime.

Ministar finansija u saveznoj Vladi, Volfgang Šojble za nemački javni servis ARD je rekao da će Berlin učiniti sve da pomogne.

„Učinićemo sve da pomognemo. Tamo gde nema dovoljno mesta u već postojećim zgradama, postavićemo kontejnere za izbeglice. Smatram da izbeglice u Nemačkoj imaju bolje uslove nego u nekim drugim državama, a i one su to same već osetile“, uverava nemačku javnost Šojble.

Savezna Vlada je obećala i da će za izgradnju novih objekata za one koji će dobiti azil u Nemačkoj, biti izdvojeno oko pola milijardi evra. Ipak, nemačka štampa upozorava da će saveznim državama biti potrebna veća suma novca, jer organizovanje službi i sama integracija košta mnogo, bez obzira na to što će zakoni za dobijanje azila biti pooštreni i prema tome odbijen veći broj zahteva.

Međutim, novac je već i sada potreban, jer i sama registracija onih koji svakodnevno pristižu u Nemačku košta. Teret ovog posla delom snose i nevladine organizacije, objašnjava Viland Keler iz organizacije Johanita.

„Većina koja stigne do nas u Lajpcig, još nije registrovana, pa moraju da putuju do obližnjeg grada Kemnica, i to košta. Naravno, mi smo tu da im pomognemo kada im zafali džeparac i organizujemo prevoz za njih“, kaže Keler.

Za rešavanje izbegličke krize potrebna je i promena u nemačkom društvu, smatra saradnica Mreže za demokratiju i hrabrost, koja nam se predstavila kao Dženi.

„Kada pričamo o rasizmu i ksenofobiji moramo reći da to nije karakteristika samo neonacista ili ultradesničara, već i jednog dela nemačkog društva. Smatram da moramo uložiti napore u edukaciju građana da bismo se suporstavili ovim pojavama. Nemačka je bogata zemlja, ima resurse da pomogne. Naravno, sistem mora da se prilagodi novoj situaciji i da vidi kako da kanališe i rešava pitanje izbelgica, ali odgovor sigurno nije zatvaranje granica“, smatra ona.

Sa koliko velikim izazovom se nemačko društvo suočava kako bi prihvatilo novu situaciju, pitali smo Migela Ruiza iz Mreže za razvojnu politiku Saksonije.

Za Nemačku je ovo neka vrsta vanredne situacije u kojoj postoji jedna naglašena reakcija i od strane građana, ali i i od strane medija. Zasad ovo je pozitivna rekacija. Smatramo da je ovim ljudima potrebna solidarnost i pomoć. Znamo i to da je u istočnom delu Nemačke uvek teže išla integracija imigranata, i da će ovu situaciju iskoristiti konzervativne i desničarske snage, pa i neonacisti. Moramo da pazimo u kom pravcu će otići diskusija, jer se već sada čuje da treba smanjiti prava izbeglica. No, to bi ujedno bilo i ograničavanje ljudskih sloboda“, smatra Ruiz.

Nemačka savezna Vlada računa da će do kraja godine u tu zemlju stići oko 800 hiljada tražioca azila. Za zbrinjavanje tih ljudi biće obezbeđeno oko dve milijarde evra. Plan je da sledeće godine bude izdvojeno duplo više sredstava. Inače, Evropska komisija u iduće tri godine računa da će u Evropu pristići pet miliona novih tražilaca azila.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

XS
SM
MD
LG