Dostupni linkovi

logo-print

RSE u prihvatnom centru u Lajpcigu: Izbeglicama je najpotrebnija topla reč


Ispred prihvatnog centra u Lajpcigu

Ispred prihvatnog centra u Lajpcigu

Više desetina hiljada izbeglica je do sada stiglo u Nemačku, dok su prema podacima nadležnih, mnogi još na putu ka toj zemlji. Oni koji stignu u ovu zapadnoevropsku državu i prođu registraciju, dobijaju smeštaj u jednom od prihvatnih centara širom zemlje. U sportskoj hali u Lajpcigu, trenutno je smešteno 400 ljudi.

Velika sportska hala na obali jednog malog jezera u Istočnoj Nemačkoj, u gradiću Lajpcig. Međutim, umesto sportskih događaja, ova zgrada je sada privremeni dom za više od četristo izbeglica. Uglavnom su to porodice ili mladi muškarci koji su pobegli sa Bliskog istoka. Jedan od njih je i Qamar. On je u Nemačku stigao iz Pakistana.

Qamar

Qamar

“Jako sam srećan što sam konačno ovde, mngo volim ovu zemlju i ljude koji nas okružuju. Putovao sam tri meseca od Pakistana do Nemačke”, počinje svoju priču.

Vidno srećan što je konačno stigao u Nemačku, ovaj dvadesettrogodišnji momak kaže da je imao sreću jer je kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju i Mađarsku stigao bez većih problema.

“Čekam odluku nemačkih vlasti, da dobijem konačno papire i da mogu da nastavim studije. Ja sam do sad studirao ekonomiju, to želim da nastavim ovde”, priča o svojim željama Qamar.

U hali, osim kreveta za spavanje, obezbeđeni su im i sanitarni čvorovi i zdravstvena nega. Pomoću nevladinih organizacija izbeglice tri puta dnevno dobijaju hranu. Sonja Borgiato iz Saveta za izbeglice kaže za Radio Slobodna Evropa da su prvi koraciuvek isti: obezbediti novim korisnicima centra hranu, zdravstvenu negu i odmor.

“Oni koji stignu do savezne države Saksonije imaju različita iskustva i poreklo. Mnogi su umorni, imaju zdravstvene poteškoće. Oni su često i neinformisani. Mi se trudimo da im pomognemo, tako što im obezbedimo smeštaj, higijenske pakete, zdravstvenu negu i hranu. Veliki izazov je pomoći deci. Nažalost ona, zbog poteškoća oko registracija, često ne stižu da na vreme krenu u školu. Oni koji su u sportokoj hali ne ostaju dugo ovde, već čekaju odluku nemačkih vlasti gde će biti smešteni dok se razmatra njihov zahtev za azil. U Lajpzigu imamo tri prihvatilišta. U njima je ukupno smešteno 2.600 ljudi”, objašnjava ona.

Ipak, najbitnije je da konačno dobiju koju toplu reč, kaže Jasser Elscheich, prevodilac koji je i sam pre deset godina bio u sličnoj situaciji. Danas, pomaže u komunikaciji između izbeglica i institucija.

“Izbeglice obično žele da saznaju šta ih čeka sutra, koliko dugo će ostati ovde, kada će naći svoj novi dom. Dolaze sa različitim očekivanjima, i pogrešnim informacijama, i dok su tu mnogi su nestrpljivi. Dešava se da isti ljudi u roku od nekoliko sati tri, četiri puta dođu kod nas sa istim pitanjima: kada će konačno dobiti trajni smeštaj ili kad će im biti odobren azil. Mnogi od njih se žale na glavobolju, a to je obično zbog stresa, zbog straha. Tada znam da im treba još koja topla, ljudska reč i da čuju da će sve biti u redu”, priča on.

Prozor prihvatnog centra

Prozor prihvatnog centra

Ne samo organizacije, već i mnogi građani donose odeću i pomoć izbeglicama. U sortiranju i distribuciji pristigle pomoći pomažu članovi organizacije “Johanite”. Kristof Grebel iz te organizacije kaže da su mnogi voljni da pomažu.

“Mogućnost doniranja odeće za obične građane Lajpciga nudi šansu da se i oni uključe u zbrinjavanje izbeglica. Na ovaj način oni osećaju da su deo rešenja. Mnogi se sami javljaju da bi hteli da volontiraju, i na sreću trenutno imamo više onih koji bi da pomognu nego onih kojima je potrebna pomoć. Pre nekoliko nedelja posetila nas je jedna baka, koja je donela donji veš, tri sata nas je tražila po gradu, ali nije odustala. Ona nam je ispričala da je pre 35 godina i ona sama bila izbeglica i da je htela da pomogne. Ova priča pokazuje koliko je bitno da prihvatimo pomoć od svih. Mi nemamo vremena da razmišljamo o otme dali treba zatvoriti granice ili ne, da li treba u nekim drugim zemljama otvoriti kampove ili ne, mi ovo moramo da radimo da kanališemo pomoć prema onima kojima je to potrebna”, kaže Grebel.

Prema podacima vlasti Saksonije u ovoj nemačkoj saveznoj državi do kraja godine biće smešteno više od pet hiljada tražilaca azila. Ostali pristigli će odluku nemačkih vlasti o zahtevu za azil sačekati u nekoj od preostalih petnaest saveznih država.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG