Dostupni linkovi

logo-print

In memoriam: Andrej Mitrović, kritičar vremena netrpeljivih


Andrej Mitrović

Andrej Mitrović

U Beogradu je u nedelje neveče preminuo istoričar i dugogodišnji profesor beogradskog Univerziteta Andrej Mitrović (77).

Čitavu univerzitetsku karijeru, od 1961. do 2004. godine, proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je predavao je savremenu istoriju Evrope, uvod u istorijske studije i brojne specijalizovane kurseve, a 1987. godine osnovao je Katedru za Opštu savremenu istoriju kojoj je bio na čelu do penzionisanja.

Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1988. godine, a za člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti izabran je 2006. godine.

Istraživao je, držao predavanja na univerzitetima i učestvovao na naučnim skupovima i projektima u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, SAD, kao i u svim nekadašnjim jugoslovenskim republikama.

Bio je autor više televizijskih emisija, poput serije "Vreme netrpeljivih", a jedno vreme i voditelj emisije "Kino oko". Oktobarsku nagradu grada Beograda za nauku je dobio 1975. godine, prestižnu Herderovu nagradu za doprinos istoriografiji 2001. godine, a medalju "Konstantin Jireček" Društva za Jugoistočnu Evropu iz Minhena 2004. godine.

Objavio je više knjiga, među kojima: Jugoslavija na Konferenciji mira u Parizu (1969), Vreme netrpeljivih (1974), Istorijsko u Čarobnom bregu (1977), Prodor na Balkan, Srbija u planovima Austrougarske i Nemačke 1908-1918. (1981), Angažovano i lepo (1983), Raspravljanja sa Klio (1991), O božjoj državi i zlom spasenju (2007), Kultura i istorija (2008).

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa 17. maja 1999. godine – tokom vazdušnih udara NATO-a na SR Jugoslaviju – profesor Mitrović je govorio, između ostalog, zašto su Srbi ušli u 20. vek kao pobednici, a izlaze iz njega kao poraženi.

"Politka se oslanja na neke trendove dugog trajanja, kao zakasnelo suočavanje sa sobom. Balkan je krenuo u novu epohu takozvane moderne, kada je ona bila u punom jeku. Ali, moderna na Balkanu nije rođena, nego je deo prirodnog istorijskog razvitka na području zapadne Evrope", kazao je tom prilikom Mitrović.

Mitrović je tada, takođe, podsetio na manipulacije koje su sve diktature 20. veka vrlo vešto izvodile.

"Pogledajte Nemce i Hitlera, Musolinija, Staljina. Šta je mogao da uradi svako od njih od svoga naroda? Sada smo u situaciji da ova generacija prihvata i dalje mitologizira prošlost, postajući otrov za sam narod. Umesto da nas prošlost nauči da sve ono kroz šta smo prošli jeste jedno ogromno i tragično iskustvo koje se ne sme idealizovati. To iskustvo stečeno je uz ogromne napore i odricanja. To znači da nas ti napori obavezuju da se ne bavimo pesmama iz prošlosti, nego da gradimo nove puteve, poštujući to stremljenje ka Evropi koje, pri tom, traje čak od 1804. godine".

Deo intervjua sa Andrejem Mitrovićem možete pročitati OVDE.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG