Dostupni linkovi

logo-print

Hooper: Za razliku od Kosova, Sirija podelila Zapad


James Hooper

James Hooper

Razgovarala Arbana Vidisiqi (Priredila Amra Zejneli)

Na Kosovu je humanitarna intervencija bila izvedena kako bi se uklonila vlast Srbije zbog nasilja nad albanskim stanovništvom dok je u Siriji na delu drugačiji scenario, izjavio je u intervjuu za RSE James Hooper, bivši američki diplomata sa iskustvom na Bliskom Istoku i na Balkanu.

RSE: U poslednje vreme čujemo brojne analize o mogućnosti intervencije SAD i savezničkih snaga u Siriji. U tom kontekstu, Kosovo je više puta spomenuto kao model ili presedan koji se može primjeniti na Siriju. Da li mislite da takvo poređenje stoji?


Hooper: Da, mislim da stoji u smislu kao model za humanitarnu intervenciju, baziran na odgovornosti za pružanje zaštite. Međunarodna zajednica je odlučila da (u slučaju Kosova) deluje, zato što je morala da to svakako uradi. Imali smo nedavno iskustva iz Bosne, i ovde je međunarodna zajednica, u prvom redu SAD i evropski saveznici, znala šta Milošević planira da uradi na Kosovu. Bilo je sve više nasilja i nije bilo mogućnosti da se pitanja reše putem pregovora.

Međunarodna zajednica je pred sobom imala mogućnost da bude ili svedok brutalnosti ili da deluje. Međunarodna zajednica je delovala na osnovu onog što je poznato kao odgovornost za pružanje zaštite – odgovornost jedne vlade je da brani svoje građane, a kad to ne čini, onda je legitimno da međunarodna zajednica interveniše kako bi zaštitila građane koji su brutalno zlostavljani od strane njihove vlade.

RSE: Citiraću američkog generala, Wesley Clarka, koji je predvodio NATO kampanju 1999. On je za “USA Today” kazao da je u poređenju sa Sirijom Kosovo bio mnogo veći napor. U poređenju sa Kosovom, šta se treba uraditi u Siriji nakon eventualne intervencije?

Hooper: Kao što je to bilo u slučaju Kosova, i u Siriji treba da važi osnova odgovornosti zaštite. Ali, intervencija SAD-a, koja se trenutno razmatra, a razmatra se i u Velikoj Britaniji i Fancuskoj, neće se fokusirati na celokupnom odstranjenju režima, već bi cilj bio da se spreči sirijski predsednik Bashal Al-Ašad u upotrebi sredstava hemijskog oružja. Dakle, za razliku od Kosova, ona je ograničena.

Na Kosovu je humanitarna intervencija pripremljena tako da ukloni vlast i moć Srbije nad ljudima na Kosovu. U tom smislu, zapadni vojni planovi se u velikoj meri razlikuju od onoga što je osmišljeno za Siriju. Na Kosovu, intervencija je bila borba NATO-a, dok intervencija u Siriji ima u planu uključenost SAD-a, Velike Britanije i Francuske, mada je sada jasno da će se Britanija teško u to uključiti. Sada je čak i pod znakom znakom pitanja da li će se i SAD uključiti, a Francuzi su rekli da neće bez SAD-a.

RSE: Uzimajući u obzir odnose SAD-a i Rusije, a koji su, možemo se složiti, napeti, kako će se sve ovo odraziti na međunarodnoj sceni?

Hooper: Ono što sada vidimo je jedna izuzetna prekretnica u međunarodnim odnosima. Ja čvrsto verujem u poštovanje rivala, da se naspram njih ne trebaju donositi emocionalne odluke koje bi sprečile da se stvari sagledaju onakvima kakve zaista i jesu.

Sirijski režim nema nameru da odustane od vlasti i nema nameru da deli vlast, ali je uspeo da podeli zapadne saveznike. I ovo je jedno izuzetno dostignuće sa kojim se ja ni malo ne slažem. Ovaj režim je uspeo da podeli SAD, Britaniju i Francusku. Drugo, primorali su SAD da pokrenu debatu u Kongresu, i uzimajući u obzir gorke, negativne odnose predsednika Obame sa republikancima u Kongresu, ali i sa nekim demokratskim predstavnicima, rezultat te debate nije nimalo jasan.

S druge strane, ukoliko pogledate šta se dešava, videćemo da su se Sirija, Rusija, Iran i Hezbolah u Libanu udružili u vrlo efektan međunarodni savez, koji međusobno blisko sarađuje vojno, politički i diplomatski.

Putin i Obama se ne trpe, pa čak ni na ličnom nivou. Rusija jasno zna, na osnovu prisutnosti vojnih savjetnika u Siriji i informacija obaveštajnih službi koje su duboko penetrirale sirijsko društvo, šta radi sirijski režim, i upoznata je o upotrebi hemijskog oružja. Sirijska vlada je integrisala hemijsko oružje u svoju vojnu strategiju u borbi sa sa opozicionim snagama.

A ono što sada vidimo je jedna velika Putinova laž. Rusija je otišla tako daleko, i ne samo da vojno podržava Siriju, već i legitimiše upotrebu hemijskog oružja. Ovo je jedan novi nivo odnosa SAD-a i Rusije.

RSE: Imate iskustvo na Bliskom Istoku. Kako bi se gledalo na eventualnu intervenciju SAD-a u Siriji, a u međuvremenu se zna da ukoliko nema intervencije, upotrebla hemijskog oružja se može legitimisati na međunardnom planu?

Hooper: Tačno. SAD su apsolutno u jednoj veoma teškoj poziciji. Administracija predsednika Obame nije zainteresovana da uđe još u jedan rat, nemiri u Siriji su počeli pre dve i po godine, i od početka Obama je bio jasan da će se SAD držati daleko od vojne intervencije na Bliskom Istoku. Akcije njegove administracije su bile suprotne od Bushove.

I upravo u tom pogledu, može se iskonstruisati argument da je nedelovanje SAD-a faktor koji je podstakao sirijski režim da misli da može da se koristi hemijskim oružjem.

Ova administracija sada treba da odluči da li više želi da ostane po strani i dozvoli da se tako nešto prihvati.

Svaki put kada Asad prkosi, pokušava da pomeri granicu putem eskalacije nasilja i upotrebe hemijskog oružja, i on će to raditi postepeno tako što će meriti reakciju, i kada bude video da od toga nema ničeg loše, on će nastaviti dalje u još većem obimu. To je upravo ono što se sada dešava.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG