Dostupni linkovi

logo-print

Hajka protiv Sonje Biserko, država nema


Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Povodom medijske hajke protiv predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonje Biserko zbog toga što će možda biti svedok Hrvatske u tužbi protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom za ljudska prava, harange koja asocira na mračne devedesete, nije se oglasila nijedna državna institucija. Otuda Kuća ljudskih prava i demokratije zahteva hitnu reakciju Ministarstva kulture, Saveta za štampu i svih nadležnih instanci države.

Kuća ljudskih prava upozorava Vladu Srbije da je bezbednost Sonje Biserko zbog huškačkih tekstova u pojedinim srpskim medijima ozbiljno ugrožena i da će odgovornost za eventualne posledice hajke snositi isključivo nadležni organi koji nisu na vreme reagovali niti su javno osudili progon predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Milan Antonijević, ispred Komiteta pravnika za ljudska pava –YUCOM, za Radio Slobodna Evropa ovim povodom kaže:

Milan Antonijević iz YUCOM-a, foto: Vesna Anđić

Milan Antonijević iz YUCOM-a, foto: Vesna Anđić

“Hajka se vodi u medijima poput ‘Večernjih novosti’, ‘Kurira’, ‘Informera’ i tu se vrlo često aludira na izdaju, što asocira na neka prošla vremena za koja smo mislili da se više neće vratiti. To je jedna prilično koordinisana kampanja u kojoj se ugrožavaju prava Sonje Biserko, preispituje njena uloga i vodi jedan pogromaški front protiv nje zbog toga što će najverovatnije svedočiti u procesu pred Međunarodnim sudom pravde. Na osnovu dokumenata i Ujedinjenih nacija i Evropske unije postoji jasna obaveza države Srbije da stane u zaštitu svakog ko se bavi ljudskim pravima, a kome su na ovaj način prava ugrožena. To Srbija do danas nije uradila i mi zato i apelujemo na državne organe, a posebno na Ministarstvo kulture u segmentu zaduženom za medije, da reaguju i jasno osude ove incidente kako bi ta kampanja prestala. Mora se shvatiti da mediji mogu uništavati živote ljudi, oni su to radili devedesetih, oni to mogu raditi i danas, i zbog svega toga neophodno je da i Ministarstvo i Vlada reaguju adekvatno i pravovremeno, kako ne bi nastupile neke teže posledice”, upozorava Antonijević.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava potvrdila je da je iz Hrvatske dobila poziv za svedočenje. Spisak predloženih svedoka je od srpskog pravnog tima do tabloida stigao preko državnog vrha, ocenila je Biserko, s ciljem da bude izložena pritiscima i šikaniranju u domaćoj javnosti.

Miris mračnih vremena

Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i vođa pravnog tima Srbije u procesu za genocid koji je protiv Srbije pokrenula BIH, kaže za Radio Slobodna Evropa da nije neka posebna tajna da će Sonja Biserko verovatno biti svedok Hrvatske u slučaju tužbe te zemlje protiv Srbije za genocid, ali da formalno, sve do usmene rasprave, taj proces nije javan. On takođe smatra da nema nikakvog antidržavnog čina u činjenici da će Biserko biti svedok Hrvatske u procesu protiv Srbije.

“O tome da ona svedoči ne bismo smeli da imamo negativno mišljenje jer to nije izdaja i to nije delo protiv države”, rezolutan je Varadi.

Hajka na Sonju Biserko potpuno je neprimerena. Lažna je moralna dilema da kao državljanin neke države imate obavezu da svedočite u korist bilo kojih postupaka te države ili da ste obavezni da ćutite o zločinima koje je eventualno počinilo rukovodstvo ili neki građanin te države, ocenjuje Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Uloga medija nije da vode hajke protiv bilo koga, bez obzira da li se slažu ili ne slažu sa nečijom odlukom. To previše podseća na nedavna mračna vremena u kojima smo se delili na izdajnike i patriote, a u kojima su oni označeni kao izdajnici bili žigosani i progonjeni, podseća Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

“Potpuno je neprihvatljivo da se bilo ko progoni zato što je odlučio da učestvuje u nekom procesu. Svedočenje ni na koji način ne može biti čin izdaje ili zločin. To znači da se neko unapred proglašava izdajnikom ukoliko iznese svoje mišljenje u procesu. Treba svako da iznese svoje mišljenje, to je potpuno legitimno i potpuno su neprihvatljivi zahtevi da ga treba prognati, stati mu na put i slično. Građani Srbije su ravnopravni, kako iznose svoja mišljenja ovde u medijima i javnosti, tako mogu da ih iznose i na drugim mestima, uključujući i međunarodne sudske instance. Država bi morala u tom pogledu da osigura njihovu bezbednost i primenu njihovih prava”, kaže Janjić.

Kuća ljudskih prava podseća da su tekstovi kojima se sprovodi hajka protiv Sonje Biserko u tradiciji pisanja pomenutih medija. „Večernje novosti“ predstavljaju udarnu pesnicu ratnohuškačke politike devedesetih koje su bez ikakve zadrške podržavale rat i ratne zločine. Urednicima i novinarima, nažalost, nije suđeno za širenje mržnje i podsticanje na zločine, tako da i danas nastavljaju da progone pojedince koji su se suprotstavljali ratu. Tabloidi poput „Kurira“ ili „Informera“ prirodni su saveznici vedetama ratnohuškačkog novinarstva u ovoj, kao i u mnogim drugim hajkama, navodi se u saopštenju Kuće ljudskih prava i demokratije.

Govor mržnje i poziv na linč Sonje Biserko samo su poslednji u nizu koji ova žena doživljava u Srbiji zbog svoje antiratne doslednosti. Početkom oktobra 2008. godine dvojica nepoznatih muškaraca sačekala su predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava ispred njenog stana i uputili joj pogrdne reči. Nekoliko dana ranije desetine huligana demonstrirale su ispred kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava i za sobom ostavile kukaste krstove, a u napadima na čelnicu ove organizacije učestvovala je tih dana i ekstremno-desničarska organizacija "Pokret 1389".
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG