Dostupni linkovi

logo-print

Kako je u reakciji na prošlonedeljni istup Filipa Davida prilikom uručenja književne nagrade koji se ogradio od radikalskih stavova u 90-im godinama prisutnog predsednika Tomislava Nikolića postala bitna njegova nacionalna pripadnost, njegovo jevrejstvo? Zašto je to pokrenulo salvu govora mržnje na društvenim mrežama i delu medija?

Građanska Vojvodina, čije su članice nekoliko nevladinih organizacija, upozorila je da je književnik Filip David već danima na meti napada "provladinih i ekstremističkih medija" i pozvala civilne organizacije, javne ličnosti i građane da se solidarišu sa njim.

U saopštenju koalicije je ocenjeno da ti napadi imaju fašistički, odnosno antisemitski karakter i da su počeli nakon što se David na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije javno ogradio od prisustva sadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, jedne od potpisnice apela, kaže za RSE da je okidač za prebacivanje cele priče na nacionalni teren bio tekst u Večernjim novostima čiji je potpisnik Ratko Dmitrović u svom komentaru napisao: „Da li su Srbi negde i nekada zaslužili da Filip David ponižava njihovog predsednika? Jesu, za vreme Drugog svetskog rata kad su od logora sačuvali porodicu David.“

„Mislim da je tekst Ratka Dmitrovića imao nameru da podvuče poreklo Filipa Davida i da na neki način pruži oružje za esktremističku artiljeriju na društvenim mrežama. Dovoljno je samo ukazati na takozvanog neprijatelja društva, pa da prisustvujemo očekivanom linču sa mnogih strana“, kaže Sejdinović.

Dakle, priča se nije zadržala na temi - da li je taj čin književnika Davida hrabar, dosledan njegovom građanskom antiratnom angažmanu još od 90-ih godina do danas, kako jedni vide taj čin, odnosno „bezobrazluk“, neprimeren govor u hramu kulture - kako to tumače drugi. Pokazalo se da se kritika predsednika i njegovih stavova izjednačava sa odnosom prema Srbima, odnosno „srpskim“ institucijama.

Autor teksta Ratko Dmitrović za RSE na pitanje kakve veze ima nacionalno poreklo književnika sa njegovim istupom objašnjava:

„Nema tu direktne veze, ali to je na neki način stav prema državi u kojoj živi. On je Jevrejin i to nije nikakva tajna, ali o čemu se ne priča, što se izbegava. Neko je Mađar, neko je Francuz, neko je Hrvat, neko je Srbin itd. Ja sam samo rekao: ti ljudi koji žive u toj državi koja se zove Srbija možda nisu od tebe, Filipe, zaslužili da se ogradiš od njihovog predsednika. A on, očigledno, ne smatra Nikolića svojim predsednikom“, pojašnjava svoje stavove Dmitrović.

Reagovao je Savez jevrejskih opština.

"Ne treba ga (Filipa Davida) legitimisati time što nije poreklom Srbin. Kao građanin je rekao i samo takav može istrpiti posledice“, navodi se u saopštenju ovog saveza i precizira da on kritikuje SVOG predsednika, a ne NJIHOVOG (Srba).

Kultura je ili polje kritike, ili nije kultura

Laslo Vegel

Laslo Vegel

I poznati književnik Laslo Vegel kaže da je zabrinjavajuće što se govori o predsedniku države kao o predsedniku Srba:

„Meni je žao što se predsednik nije od toga ogradio. Trebalo je da se javno distancira i da kaže da je on predsednik svih građana Srbije i da svi građani imaju pravo da ga kritikuju“, kaže Vegel.

A dovođenjem u vezu nacionalnost književnika i njegove sudbine u Drugom svetskom ratu, Dmitrović je, konstatuje Vegel „ jednostavno zabranio nacionalnim manjinama, odnosno Jevrejima, da kritikuju predsednika". To je zabrana, tvrdi Vegel.

Podsetimo, Filip David je primivši nagradu za najbolju knjigu u bibliotekama Srbije rekao da on poštuje instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića i da oseća obavezu da to kaže.

Ubacivanjem u igru diskursa nacionalne pripadnosti, jevrejstva, pogrešnog nacionalističkog tumačenja institucije predsednika, pao je u senku način na koji je reagovao ministar kulture Ivan Tasovac. Ministar je požurio da na istom skupu odmah odgovori da “kultura ne bira strane”. Dakle, da politici nema mesta u kulturi.

Zato, na žalost, samo usput skrećemo pažnju na tekst Janka Maleza, istoričara umetnosti iz Beograda, objavljenog na sajtu Peščanika.

“Sudeći po tome što je rekao da 'kultura ne bira strane', možemo da zaključimo da ministar Tasovac nije informisan o rečima koje je 1936. godine napisao Valter Benjamin (još jedan Jevrejin, samo u ovom slučaju nemački, a ne srpski autor), a radi se o tekstu 'Umetničko delo u doba tehničke reprodukcije', u kom Benjamin iznosi čuvenu tezu po kojoj je estetizacija politike isto što i fašizam. Benjaminov argument je jasan: ako se politika odvoji od kulture, to jest, ako za politiku nema mesta u kulturi, onda kultura prestaje da ima bilo kakve veze sa dobrim i zlim, sa humanim i nehumanim, i postaje polje u kom se u beskraj proteže estetizacija, što znači da postaje domen u kom je čak i uništavanje ljudskih života tek problem estetskog i ništa više.

Nasuprot tome, upravo uvođenje političkih podela u kulturu od nje čini mesto na kom se razmatraju problemi koji zahvataju ljudske živote. Da bi bila kultura, a ne fašizam, ona ne samo da ne može da se liši političkih podela, već obavezno mora da ih proizvodi. Kultura se tiče društva koje se odlikuje i dobrim i lošim, pa je svako bespogovorno objedinjenje društva ništa drugo do guranje pod tepih svega onoga što je u društvu loše. Ukratko, kultura je ili polje kritike, ili nije kultura”, napisao je Malez.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG