Dostupni linkovi

logo-print

EU plan za izbeglice preveliki zalogaj za Zapadni Balkan


Plan Evropske unije da zemlje Zapadnog Balkana zbrinu 50.000 izbeglica preveliki je zalogaj za ove države, izjavio je za RSE Pavle Kilibarda iz Beogradskog centra za ljudska prava. Nakon što je objavljen akcioni plan Evropske unije u 17 tačaka za rešavanje izbegličke krize, vlasti zemalja regiona izrazile su spremnost na saradnju, ali i ponovile da su trenutni smeštajni kapaciteti samo nekoliko hiljada.

“Do sada je bilo mnogo problema sa daleko manjim brojem ljudi, a kamo li ako bi ih bilo pedeset hiljada. U ovo momentu, pre svega sa aspekta zaštite ljudskih prava, to je poprilično kontroverzan plan. Načelno, ako bi izbeglice trebalo da ostanu u Srbiji, ti ljudi bi na to morali da budu prisiljeni. Ukoliko imate ljude koji su prisiljeni negde da ostanu svakako ćete imati potencijalne situacije kojima im se krše ljudska prava. Tu pre svega govorim o ograničenju slobode kretanja. Nije rešenje, pre svega nije ni dozvoljeno, hiljade ljudi natrpati u nekakve sabirne centre uz ubrzane pravne procedure koje nisu efikasne", kaže Kilibarda.

On naglašava da je "ogroman zalogaj zbrinjavanje 50.000 izbeglica na Zapadnom Balkanu".

Pavle Kilibarda

Pavle Kilibarda

"Podrazumeva se da bi tu trebalo da budu bar u nekim minimalnim uslovima. Nije rešenje da oni tu ostanu, a da budu negde zatvoreni i prepušteni sami sebi”, kaže Pavle Kilibarda.

Evropska unija pozdravila je spremnost Srbije da nastavi da prihvata migrante i ako budu dolazili u većem broju.

“Plan je da se se sve zemlje u Evropi na konkretan način pripreme za mogući priliv migranata. Sada će Grčka biti u žiži pažnje Fronteksa, kao članica EU koja mora hitno da se bavi problemom prihvata migranata. Očigledno je da postoji spremnost Fronteksa da se savetuje sa Srbijom, a i na strani Srbije postoji spremnost da se ozbiljno bavi prihvatom izbeglica”, rekao je Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da bi na granicu između Hrvatske i Srbije, kod Šida, trebalo da budu raspoređeni predstavnici Fronteksa, evropske agencije za granice.

"To bi u teoriji trebalo da uspori protok i ulazak ljudi zbog malo rigoroznije procedure. Naravno, pod uslovom da to sve zajedno funkcioniše od Grčke, preko Makedonije do Srbije", rekao je Milanović i naveo da je to jedna od tačaka dogovora u Briselu.

Pripadnici Frontexa trebalo bi da pomažu u kontroli graničnih prelaza i registraciji izbeglica. Takođe, naveo je Milanović, dogovoreno je njihovo raspoređivanje i između Grčke i Makedonije.

Voz sa izbeglicama u Tovarniku, Hrvatska

Voz sa izbeglicama u Tovarniku, Hrvatska

Hrvatska vlada, pišu mediji, uspela je ublažiti nacrt deklaracije koji poziva da se zaustavi trenutna hrvatska politika pretakanja izbjeglica i migranata sa jedne granice na drugu. Umjesto reči "lideri se obvezuju", sada stoji da će obeshrabrivati kretanje izbeglica ili migranata do granica druge zemlje u regiji i da politika prebacivanja izbeglica u talasima bez obaveštavanja u susedne zemlje nije prihvatljiva.

Poslednjih dana izbeglički talas zategao je odnose Hrvatske sa Slovenijom. Slovenački premijer Miro Cerar je rekao da Hrvatska sada ima obavezu da bolje sarađuje sa Slovenijom.

U intervju za slovenačko Delo, hrvatski ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić ocenio je da je Slovenija ta koja smanjuje brojku prihvata izbeglica.

“Uzrok problema na slovenačkoj strani je registracija, postupci su spori, ide se na nepotrebno administriranje”, rekao je Ostojić i dodao da je Hrvatska, uz Estoniju, jedina spremna da primi više izbeglica nego što je predlagala Evropska komisija, do 1.640 ljudi.

U 24 sata u Hrvatsku je ušlo oko 10.000 izbeglica i migranata, a do sada ukupno 257.000 ljudi.

(FOTOGALERIJA: Opatovac, jednodnevna stanica za izbeglice)

“Makedonija može da prihvati maksimalno 2.000 izbeglica”, izjavio je makedonski predsednik Đorđe Ivanov posle najavljenog plana EU o uspostavljanju 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica u Grčkoj i na Balkanu.

Ivanov je istakao da je Makedonija spremna za saradnju, ali kao tranzitna zemlja, a ne kao zemlja u kojoj će izbeglice boraviti dugoročno.

“Nadamo se da granice neće biti zatvorene. Makedonija može da bude samo tranzitna zemlja i nema kapacitete za prihvat velikog broja izbeglica”, rekao je Ivanov.

Predstavnik UNHCR-a u Makedoniji Mohamed Arif kaže da će podržati sprovođenje plana i dodaje da Vlada treba da odgovori na pitanje da li Makedonija ima kapacitet za prijem izbeglica.

“Ono što vidimo u izjavi predsednika je da zemlja ima kapacitet da primi oko 2.000 ljudi. Ali ta izjava treba biti razjašnjena i potvrđena od strane Vlade”, poručio je Arif.

Izbeglice čekaju na ukrcavanje u voz u Đevđeliji, oktobar 2015.

Izbeglice čekaju na ukrcavanje u voz u Đevđeliji, oktobar 2015.

Iz državnog Centra za upravljanje krizama ističu da i oni još uvek nisu dobili informaciju iz kabineta predsednika o merama koje Makedonija treba preduzeti i da će se u narednih nekoliko dana održati sastanci kriznog štaba o ovim pitanjima.

Koordinatorka programa za izbeglice u Crvenom krstu Suzana Tuneva Paunovska kaže da će broj ljudi koje Makedonija može primiti zavisiti od dodatnih razgovora nadležnih institucija, ali dodaje da je iz dosadašnjih iskustva sa krizama u Kosovu i Bosni i Hercegovini, Makedonija pokazala da ima kapacitet da prihvati izbeglice.

“Generalno kao država, ako se dobro organizujemo i, svakako, ako imamo određenu finansijsku podršku iz inostranstva, možemo prihvatiti određeni broj ljudi. Ali ipak taj broj ne može biti velik zbog toga što u državi imamo ograničene ljudske i finansijske resurse”, naglasila je koordinatorka iz Crvenog krsta.

(VIDEO: Humanitarci u Berkasovu)

UNHCR u Srbiji još nije dobio uputstva za sprovođenje akcionog plana dogovorenog u Briselu, ali ta humanitarna organizacija već radi na otvaranju prihvatnih centara za zbrinjavanje izbeglica tokom zime.

Plan EU za izbjegličku krizu u 17 tačaka

Predstavnici Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Njemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije sreli su se u sjedištu Evropske komisije u Bruxellesu i dogovorili da poboljšaju saradnju, intenziviraju konsultacije između država duž balkanske rute i već od ponedjeljka preduzmu konkretne operativne mjere u vezi sa izbjegličkom krizom. Više OVDJE

"Još nemamo detalje koliko će mesta za izbeglice biti uspostavljeno u kojoj zemlji. Naši specijalisti gledali su nekoliko mesta koja dolaze u obzir za takve prihvatne centre, napravili su planove, tako da je taj posao već počeo", rekla je Melita Šunjić, portparolka UNHCR-a.

Prema proceni te organizacije, u Srbiji trenutno ima od 800 do 1.000 spremnih mesta za spavanje. Trenutno su prihvatni centri za azil u Srbiji, gde izbeglice mogu da budu smeštene, prazni jer se migranti ne zadržavaju već idu ka krajnim destinacijama.

“U ovom trenutku Makedonija, Srbija i Hrvatska nemaju uslove za prihvat velikog broja izbeglica. Kada se raspravljalo o sistemu kvota, u kojima sama EU nije postigla dogovor, Slovačka je na primer kao prevelik zalogaj odbila prihvat 300 ljudi. Ukoliko ne dođe do zaista velike podrške EU, u ovom momentu zaista je nerealno da desetine hiljada izbeglica normalno budu zbrinute u državama Zapadnog Balkana. Ukoliko dođe do masovnog zadržavanja izbeglica, pogotovu tokom zime, humanitarni napori moraju da budu petostruko veći. Ni do sada za njih nije u svakom momentu bilo dovoljno hrane i drugih potrepština. Ukoliko zaista bude bio toliki broj ljudi, to će biti humanitarna katastrofa”, zaključuje Pavle Kilibarda.

Dan nakon dogovora u Briselu, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) ponudila je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije 300.000 dolara pomoći za hitne potrebe pripadnika policije koji se na terenu bave migrantnima sa Bliskog istoka i iz Afrike.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Mirjana Rakela

    Od 1995. godine stalni je član redakcije na RSE u Pragu, a pored tema iz Hrvatske, bavi se i širim prostorom Balkana.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG