Dostupni linkovi

logo-print

Džefri Najs: Nekažnjen zločin Srbije nad albanskim civilima


Iskopavanje masovne grobnice u mestu Rudnica kod Raške

Iskopavanje masovne grobnice u mestu Rudnica kod Raške

Ubistva i premeštanje tela albanskih civila iz sela u okolini Peći na Kosovu u centralnu Srbiju tokom rata 1999. bio je državni zločin. Tvrdnja je to Džefrija Najsa, bivšeg Haškog tužioca, koju je izneo posle projekcije filma “Nedodirljivi” Balkanske istraživačke mreže čija je tema zašto ni 16 godina od okončanja sukoba na Kosovu, niko još nije odgovarao za ove zločine protiv albanskih civila.

Počinioci zločina delovali su u sistemu koji im je to odobrio, a ne u vakuumu, smatra Džefri Najs, nekadašnji haški tužilac. On je podvukao da su asanacija terena, odnošenje tela i pokušaj da se zločin prikrije ozbiljna krivična dela.

Džefri Najs

Džefri Najs

“To zahteva istragu prema višim strukturama. Ubistva ovih ljudi u okolini Peći imala bi potpuno drugu dimenziju da su se dogodila u oružanom sukobu. Ne bi bilo potrebe za prikrivanjem. Ono je izvedeno s obzirom na moguće optužbe protiv Miloševića. To je ujedno i najmoćniji dokaz njegovog priznanja nezakonitosti koje je počinio”, rekao je Najs.

Ljubenić, Ćuška, Pavlan i Zahač stratišta su 120 albanskih civila ubijenih u okolini Peći tokom rata na Kosovu 1999. godine u zločinu za koji u Srbiji još uvek niko nije odgovarao. Devet pripadnika paravojne jedinice “Šakali” bila su osuđena na ukupno 106 godina zatvora zbog ovih zločina, ali je Apelacioni sud u martu ukinuo presudu, naloživši ponovno suđenje.

Nakon ubistava, tela civila su, poput još najmanje hiljadu kosovskih Albanaca, prebacivana hladnjačama u masovne grobnice na tlu centralne Srbije u Batajnici, jezeru Perućac, Petrovom selu i Rudnici.

To su činjenice prikazane u filmu “Nedodirljivi” Balkanske istraživačke mreže, čija je svrha kako navode autori, da žrtvama brutalnih zločina omogući pravdu.

(Trejler filma "Nedodirljivi")


“Čuješ krike, gomila apsurdno razbacanih udova. Noga ovde nečija glava ovde. Krklja, krv, uzdah, ropac, samrtni”, svedočenje je u filmu jednog od svedoka saradnika i bivšeg pripadnika paravojne formacije “Šakali” koje potvrđuje tu brutalnost ispoljenu prema žrtvama.

Sam Haški sud raspolaže mnogobrojnim dokazima o zločinima i transportovanju tela žrtava iz okoline Peći, koje su koristili i sami autori “Nedodirljivih” za snimanje dokumentarca. Međutim, haško tužilaštvo nije procesuiralo srpske policijske zvaničnike što Džefri Najs ovako objašnjava:

“Tada je već bilo prekasno. Nemojte zaboraviti da su se dokazi o tim zločinima pojavili u vreme kada je mandat tužilaštvu za istraživanje i podizanje optužnica već istekao. U tom trenutku više nije bilo moguće pokrenuti istragu, dok je često u raznim slučajevima bilo teško naterati vlasti da samostalno pokrenu bilo kakve istrage”, rekao je Najs.

To međutim otvara pitanje zašto izostaje reakcija domaćeg Tužilaštva, pa se već 16 godina čeka na pokretanje procesa zbog transporta ubijenih u Srbiju, jedne od najmračnijih državnih tajni?

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije, tvrdi da je osnovni uzrok neusklađenost domaćeg i Haškog tužilaštva, pošto se uglavnom osumnjičeni koga oba tužilaštva terete nalaze u haškom pritvoru.

Tu prvenstveno misli na Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a, koji je osuđen na 18 godina zatvora za ubistvo i progon Albanaca, uključujući i učešće u prikrivanju zločina.

Vladimir Vukčević

Vladimir Vukčević

“Ne možemo ništa da uradimo ni u jednom predmetu koji oni tretiraju. Sve vreme smo u jednom stanju čekanja. Mi smo u jednoj delikatnoj situaciji jer se ovde radi o o jednom živom predmetu. I sami ste prikazali u filmu da je presuda ukinuta i sada se očekuje novo suđenje. U filmu se prikazuju svedoci koji će ponovo da svedoče. To samo ukazuje na naš delikatan položaj….”, rekao je Vukčević.

Dragan Živanović, Obrad Stevanović, Dragan Ilić, Petar Zeković, Slobodan Borisavljević i Goran Radosavljević Guri, vojni su i policijski zvaničnici koji se dovode u vezu sa zločinima iz okoline Peći i kasniju asanaciju terena.

Marija Ristić, jedna od autorki filma, uverena je da to ne može biti delo isključivo bivših pripadnika “Šakala” koji su se našli pred sudom, već se radi o mnogo organizovanijoj operaciji.

Marija Ristić

Marija Ristić

“Stekla sam utisak da ova priča nije samo ovih deset ljudi koji se nalaze na sudu. Da je to priča o najmanje 200 ljudi koji su organizovano poslati u određene akcije. One su uključivale i vojsku i policiju, iako su na sudu samo pripadnici vojske. I da je nakon tog zločina koji je bio organizovan usledilo i uklanjanje tela. Ko su ljudi koji su organizovali prikrivanje zločina?”, odgovor je koji su pokušali da nađu autori filma, kaže Marija Ristić.

Nepostojanje pravnih epiloga za zločine srpskih snaga nad albanskim civilima se na Kosovu već dugo posmatra sa nevericom. Faik Ispahiu, iz kosovskog monitoringa pravosuđa, kaže da mu je prosto neverovatno da ni šesnaest godina od zavšetka rata, u Srbiji nema nikakvih konkretnih rezultata u procesiuranju odgovornih.

On se osvrnuo i na skoro osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu.

Faik Ispahiu

Faik Ispahiu

“To nisu uradili pojedinci. Nije urađeno ad hok, bez zelenog svetla moćnih čelnika koji su u to vreme bili na čelu vojske, policije i politike. Kabineta koji su vodili srpsku državu u to vreme. Ako neko želi da završi mislim da je to vrlo lako da se uradi, I mislim da će na Kosovu to vrlo skoro da sredi. Biće vrlo teško, ali ti kriminalci koji su počinili zločine treba da izađu pred javnost. Kako na Kosovu, tako i u Srbiji”, zaključuje Faik Ispahiu.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG