Dve trećine pesimističnih, uzroci beda i siromaštvo

Dve trećine građana Srbije, u Novu godinu je ušlo sa osećanjem pesimizma, smatrajući da se država ne kreće u dobrom pravcu, pokazalo je istraživanje “Ipsos stratedžik marketinga”, kojim se u poslednjoj deceniji, iz meseca u mesec prati raspoloženje stanovništva.

Na pitanje ima li razloga za optimizam, Đura Đurić, nekada radnik, danas presednik štrajkačkog odbora industrije građevinskog materijala "Trudbenik" iz Vršca, kratko odgovara “ovako kako je, zaista nemam..."

Radnicima tog preduzeća, kao i mnogih drugih u Srbiji, nakon prodaje ili privatizacije, prestale su da se uplaćuju zarade, a prava su tražili na ulici ili pred sudom. Trudbenik je danas u stečaju, a o njegovoj daljoj sudbini odlučivaće se naredne nedelje, na skupštini poverilaca.

“Verujte mi, zaista, duboko sam razočaran… ne znam šta da kažem eto… Duboko sam razočaran kao čovek. Jedini što želim, jeste da vlada zakon, da ljudi ostvaruju svoja prava, mi jednostavno ništa ne možemo ostvariti”, dodaje Đurić, a sudeći prema rezultatima istraživanja, veliki broj građana Srbije, oseća se poput njega.



U decembru je 60 odsto od onih koji su rekli da su pesimistični, kao najveći problem navelo ekonomsku situaciju. To i ne iznenađuje u državi u kojoj je nezaposlenost velika, a prema poslednjim procenama čak 700.000 ljudi spada u kategoriju siromašnih ili na ivici siromaštva.

Iznenađuje međutim podatak da su mnogi, po prvi put tim rečima, samostalno i bez ponuđenih odgovora, kao najveće probleme naveli siromaštvo i bedu, primećuje Svetlana Logar, direktorka “Ipsos stratedžik marketinga”, agencije koja je sprovela anketu.

“Veoma je važno koje izraze građani koriste. Ove godine smo primetili, posebno u poslednje vreme, da građani više ne govore samo “nezaposlenost”, “niske plate”, “nizak standard”, “male penzije” i tako dalje, nego se upravo počelo govoriti i tim jezikom, u kome koriste reči “siromaštvo” i “beda”. Dakle, prema tom načinu na koji građani opisuju ono što ih zabrinjava, vidi se da se zaista nalaze u veoma teškoj situaciji. Ne mora da znači da se oni lično nalaze u teškoj situaciji, ali vide svoje okruženje, vide šta se dešava i počeli su da koriste i te reči kojih zaista prethodnih godina, do ove velike ekonomske krize, nismo imali”, kaže Logar.

Pesimizam nije bezazlen

Za poslednjih deset godina, otkako je smenjen stari, nedemokratski režim Slobodana Miloševića, to su najlošiji rezultati o tome kako perspektivu države predviđaju njenu stanovnci.

Građani su, ocenjuje sociolog Ratko Božović, realnost uočili realno i njihov peismizam nije bez osnova. Takvo osećanje, upozorava, nije bezazleno, tako da bi vlast na taj alarm trebalo da reaguje.

“To može biti razlog da se političari suoče sa tom realnošću, da učine šta se može učiniti i da već jedanput prizovu istinu, kažu o čemu se tu sve radi, šta je bio razlog za takvu situaciju i šta bi trebalo učiniti da se ljudi usprave i unesu malo dinamizma, odnosno da ne uđu u situaciju pesimizma, depresije i beznadežnosti jer to su stanja nisu dobra ni u unilarnoj ni u kolektivnoj orijentaciji iz prostog razloga što ljudi sa takvim osećinja gube energiju i nisu oni koji mogu da učine nešto celishodno”, ocenio je Ratko Božović.

Na listi problema, posle ekonomske situacije, ljudi ističu korupciju, a Kosovo kao problem vidi svega 16 odsto stanovništva. Na raspoloženje o budućnosti zemlje međutim, mnogo utiče put Srbije ka Evropskoj uniji, odnosno da li se korača ka Evropi ili od nje.

Optimizam je, tako, bio visok u decembru 2009. godine kada je građanima Srbije omogućeno da putuju bez viza, ali je opao u decembru 2011. godine, kada je odluka o statusu kandidata odložena za tri meseca.

“Ono što se vrlo jasno vidi jeste da su, posebno u poslednje četiri godine, od formiranja ove proevropske vlade, odnsono vlade koja je došla na vlast sa takvom porukom, momenti uspona optimizma građana uvek bili oni trenuci vezani za neke pomake u tom procesu evropskih integracija Srbije. Dakle, poslednji takav trenutak, gde smo imali blizu 50 odsto građana koji su smatrali da Srbija ide u dobrom pravcu, jedan priličan skok optimizma, bilo je upravo u decembru 2009. kada je bila vizna liberalizacija”, ukazuje Svetlana Logar iz “Stratedžik marketinga”.

Paradoksalno, u decembru 2001. godine, kada je optimizam bio na vrhuncu, svega je 27 odsto ljudi mislilo da se zemlja kreće u lošem pravcu, a sada je to procenat onih koji smatraju da ide u dobrom. Ipak, ima i onih koji, iako nisu zadovoljni kako žive, kažu da se trude da ostanu optimisti.