Svetlosni natpis na najvišoj zgradi u Beogradu, državna delegacija predvođena ministrom odbrane u Banjaluci i poruke predsednika i premijerke – tako je vlast u Srbiji čestitala neustavni Dan Republike Srpske (RS), 9. januar.

Dok Zapad i ove godine ponavlja da je obeležavanje 9. januara kao dana tog bh. entiteta nezakonito, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na to se ne obazire.

U čestitki predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku naveo je da je pred Srbijom i Republikom Srpskom "dalje snaženje ekonomskih, političkih i drugih veza".

Da je ove godine "pojačana" podrška Srbije obeležavanju Dana Republike Srpske, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i profesor Beogradskog univerziteta u penziji Žarko Korać.

"Vučić je po svom običaju izbegao da dođe, uputio je čestitku, ali je poslao jaku delegaciju nekoliko ministara, pre svega ministra odbrane", naveo je Korać.

Ministar odbrane Miloš Vučević, koji je ove godine predvodio delegaciju Srbije, potpredsednik je Vlade u tehničkom mandatu i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu nasledio Aleksandra Vučića.

Proslavi su prisustvovali i drugi ministri u Vladi Srbije, predsednik Skupštine Vladimir Orlić i poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

Iz Predsedništva i Vlade Srbije nije odgovoreno na upit RSE o učešću vlasti u proslavi neustavnog praznika u RS-u i kako odgovaraju na kritike Zapada.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je tri puta presudio da je 9. januar kao Dan Republike Srpske neustavan, jer diskriminiše Bošnjake i Hrvate.

Na taj datum 1992. Skupština srpskog naroda u BiH je u Sarajevu donela Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH, kao nezavisne celine unutar Bosne i Hercegovine.

U donošenju deklaracije nisu učestvovali predstavnici Bošnjaka i Hrvata.

Ova dva naroda na 9. januar gledaju kao na početak rata u Bosni i Hercegovini, te početak etničkog čišćenja, ratnih zločina i genocida nad nesrpskim stanovništvom.

'Vučić poštuje Dejton, a ne osuđuje Dodika'

Vučić je i ovogodišnju čestitku iskoristio da ponovi da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Dejtonski sporazum.

Tim mirovnim sporazumom je 1995. godine okončan rat u BiH i formirana su dva entiteta – Republika Srpska i Federacija BiH.

Međutim, kako primećuje Žarko Korać, Vučić ne kritikuje Dodikove izjave o secesiji Republike Srpske.

"Ne osuđuje nikada Dodika, ni njegove najave otcepljenja, a otcepljenje je antidejtonski stav", dodaje on.

Dodik je, uz ostalo rukovodstvo RS-a, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog secesionističke politike. Sankcije mu je uvela i Velika Britanija.

Poslednjih godina, Dodik je imao nekoliko pokušaja da Republika Srpska preuzme ingerencije države i uspostavi paralelne institucije, uz dugogodišnje pretnje da će se entitet Republika Srpska otcepiti od države BiH.

Zašto Vučić podržava Dodika?

Dodik je čest gost na zvaničnim događajima u Srbiji, a sa Vučićem ima veoma bliske kontakte – od političkih sastanaka do obeležavanja praznika i gledanja utakmica.

Prema mišljenju Žarka Koraća, Vučić se podrškom Republici Srpskoj i Dodiku obraća svojim biračima.

"Sebe prikazuje kao neprikosnovenog lidera Srba u regionu. Ono što Vučić gubi je, inače smanjena, podrška na Zapadu", smatra Korać.

Istovremeno, kako ocenjuje, Vučić upada u "političku zamku".

"Ako dođe do neke veće nestabilnosti u RS-u i BiH, Zapad će tražiti od njega da pokuša to da smiri", dodaje Korać.

Mnoge su sličnosti u politici Vučića i Dodika, poput neprihvatanja nezavisnosti Kosova i protivljenja sankcijama Rusiji.

Iako obojica imaju dobre odnose sa zvaničnom Moskvom, Dodik se tokom poslednje dve godine, otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu, sastajao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Za Brisel proslava nezakonita

SAD očekuju da pravosudne institucije sprovedu istragu u svakom slučaju kršenja zakona u vezi sa proslavom Dana RS 9. januara.

Iz Ambasade SAD je saopšteno da "problem ne leži u proslavi praznika, nego u odluci da to bude devetog januara".

Nepoštovanje odluka Ustavnog suda BiH je krivično delo, za koje je propisana zatvorska kazna do pet godina.

A iz Brisela je i ovog 9. januara stigla poruka da je za njih proslava Dana Republike Srpske nezakonita.

Komentarišući učešće delegacije Srbije na proslavi, portparol Evropske unije Peter Stano je ocenio je da "postupke, izjave ili gestove koji negativno utiču na dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, te doprinose političkim podelama, treba izbegavati".

Bivši potpredsednik Vlade Srbije i profesor Beogradskog univerziteta Žarko Korać ocenio je da je Vučić došao u poziciju "izrazito nepopularnog partnera Zapada".

"Poslednji udarac su njihove ocene da su izbori bili nedemokratski", naveo je Korać.

Preliminarni zaključci izveštaja međunarodne misije za posmatranje decembarskih izbora u Srbiji ukazuju na ozbiljne neregularnosti, zloupotrebu javnih sredstava, medijsku dominaciju Aleksandra Vučića, negativnu kampanju i širenje straha.

U vodećim zapadnim medijima otvorene su i diskusije o mogućem preispitivanju Vučićeve uloge u usmeravanju Srbije ka Evropskoj uniji (EU), te demokratizaciji zemlje.

Među ključnim neregularnostima na izborima navođeno je dovoženje birača iz regiona, pre svega iz Republike Srpske i davanje fiktivnih prebivališta kako bi se uticalo na rezultate lokalnih izbora u Beogradu.

Vučić i SNS su sve te optužbe odbacili.

Uoči izbora u Srbiji, podršku Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci najavio je predsednik RS Milorad Dodik, iako Vučić njega nije podržao na izborima godinu dana ranije u RS.

Dodik je tada za NIN rekao da je u interesu RS da Vučić pobedi i da će glasati za Srpsku naprednu stranku.

Žarko Korać ocenjuje da Vučić pokazuje Dodiku svoju moć.

"On želi da pokaže Dodiku da bez njega ne može baš mnogo", ocenio je Korać.

Među zvanicama u Banjaluci i Vulin

Među zvanicama u Banjaluci je bio i Aleksandar Vulin, dugogodišnji koalicioni partner Aleksandra Vučića i donedavni direktor Bezbednosno-informativne agencije.

Vulin je u više mandata obavljao različite ministarske funkcije u Vladi Srbije.

U decembru je imenovan za člana Senata Republike Srpske, savetodavnog tela koje nema izvršna ovlašćenja.

Vulin je promovisao termin "srpski svet", koji se u regionu smatra nastavkom "velike Srbije" – zvanične srpske politike koja je početkom devedesetih odigrala ključnu ulogu u krvavom raspadu bivše Jugoslavije.

"Ne verujem ni na trenutak da je 'srpski svet' samo privatna ideja Aleksandra Vulina. Nema sumnje da je ovo zvanična politika vlade Srbije, iako to nije rečeno", ocenjuje za RSE Tobi (Toby) Vogel iz međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije.

"To je više od povremenog provokativnog jezika. Mi ovde zaista govorimo o čitavoj političkoj filozofiji", dodaje.

Od jula 2023. Vulin je na američkoj listi sankcija zbog sumnji na korupciju i umešanost u trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom.