Dostupni linkovi

logo-print

Digitalizacija približava Crnu Goru Evropskoj uniji


Sa panela o digitalizaciji, Podgorica, 17. septembar 2013.

Sa panela o digitalizaciji, Podgorica, 17. septembar 2013.

Da bi Crna Gora otvorila i jednog dana zatvorila poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji u pregovorima sa EU moraće da, kroz zakone i njihovu primjenu, obezbijedi fer uslove na tržištu medija i telekomunikacija, odnosno da ispuni sve one uslove koje su u pregovorima prije nje ispunile Slovenija i Hrvatska. To je poruka sa tribine u Podgorici na kojoj je saopšteno i da već sada Crna Gora mora da se uključi u proces digitalizacije koji je u EU uveliko počeo.

,,Digitalizacija ili internetizacija naših života“, rečenica je koja će mnogima zvučati kao pretjerana i neutemeljena u stvarnosti ali u slučaju Crne Gore i predstojećih pregovora sa EU, recimo u poglavlju 10 koje se odnosi na informaciono društvo i medije, upravo od toga koliko ćemo se brzo uključiti u taj proces zavisi otvaranje ali i zatvaranje poglavlja 10.

Kao ilustracija koliko je evropljanima važan ovaj segment je i plan Brisela da do 2020. godine 50 posto domaćinstva u Uniji bude pretplaćeno na internet vezu brzine iznad 100 megabajta u sekundi.

Na to je ukazao i predstavnik kancelarije EU u Podgorici Dragan Mugoša:

„Evropa jednostavno želi da unaprijedi tu tehnologiju, želi da bude konkurentna. Napravila je određeni plan i program kako to da se postigne do 2020. godine. Ima određenu regulativu i praksu i određene dogovore sa državama članicama. Crna Gora mora da se uključi u tom svemu."

Mugoša kaže i da će kao uslov za otvaranje pregovora sa EU i njihovo zatvaranje Crna Gora kroz zakone koje usklađuje ili je već uskladila sa evropskom praksom morati da obezbijedi jednake uslove za sve na tržištu telekomunikacija ili i medija.

„U ovom sektoru moram da vam kažem da očekujem u narednih pet ili šest godina doći do dodatnog usklađivanja politike EU u oblasti audio vizuelnih usluga pa ćemo imati neke javne samoregulatore. Ali za sada to se odnosi na fer tržište elektronskih medija, rad Javnog servisa koji je od ključnog značaja i odnosi se naravno na rad regulatora.“

Mitja Drobnič

Mitja Drobnič

Na to da će spisak zahtjeva u poglavlju 10. A ali i u drugim poglavljima biti vremenom sve širi i drugačiji u odnosu na ono kroz šta su prošle recimo Slovenija i Hrvatska, ukazao je i šef kancelarije EU u Crnoj Gori Mitja Drobnič. Osvrnuo se na primjer Slovenije koja je u jednom trenutku u pregovorima sa EU morala da donese gotovo hiljadu i 500 zakona i raznih novih propisa:

„To je bilo u razdoblju prije 2004. godine. Od tada do danas je obim evropskog zakonodavstva porastao, što znači da će se zahtjevi sa kojima će se susretati pregovarači sa EU biti prošireni.To, međutim, ne znači da će Crna Gora sada toliko morati da donosi i usvaja toliko zakona jer svaka država ima na raspolaganju svoj način kako da uskladi evropsko sa svojim i svoje sa evropskim zakonodavstvom.“

Predsjednik Odbora za evropske integracije Slaven Radunović kaže da je zakonska regulativa za otvaranje pregovora u poglavlju 10. spremna i usklađena. Radunović, međutim, ne očekuje da će pregovori u oblasti -informaciono društvo, mediji i telekomunikacije sačekati zbog prečih oblasti o kojim će se prethodno pregovarati sa Briselom.

„Koliko sam do sada imao uvida i dokumentaciju u vezi sa poglavljem 10. Meni se čini da je tu regulativa usklađena sa evropskom i da to vjerovatno neće biti problem kada je u pitanju otvaranje tog poglavlja. Međutim, svi znamo da nam je više puta rečeno da su najvažnija pitanja ona u poglavlju 23 i 24 i mislim da će sva ostala poglavlja stati u red dok se ta poglavlja ne otvore.“
  • 16x9 Image

    Predrag Tomović

    Nesuđeni pravnik završio je u novinarstvu. Prošao "školu" radija Free Montenegro, Antene M. Imao i kratak izlet na TV IN, ali se nakon toga vratio staroj ljubavi - radiju.

XS
SM
MD
LG