Dostupni linkovi

logo-print

Deklaracija o rešavanju urgentnih problema izbeglica


Sa samita u Beogradu,

Sa samita u Beogradu,

Više od deceniju i po nakon poslednjih sukoba, na području Zapadnog Balkana i dalje je oko 200.000 raseljenih i izbeglih ljudi.

Zbog takve statistike, visoki komesarijat za izbeglice UN, ovaj region je uvrstio u pet prioritetnih produženih izbegličkih kriza u svetu koje je neophodno rešiti.

U Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori, idenitifikovano je gotovo 74.000 najugroženijih ljudi, koji do danas nisu uspeli da reše stambeno i druga vitalna pitanja. Oko 45.000 njih nalazi se u Srbiji, a većina je i dalje smeštena u kolektivnim centrima i drugim sličnim prihvatilištima.

„20 godina smo bili u izbeglištvu i ovo je za nas sada ponovo rođenje. Sad imamo svoju adresu.“

„Počinjemo da živimo život dostojan čoveka.“

„Ne mogu da kažem kol'ko sam sretna, hoću da zaplačem, eto, dugo je bilo ovo čekati“...rekli su nam nedavno doskorašnji stanovnici užičkog kolektivnog centra Zabučje, koji su dobili stanove.

Ljudi koji čekaju na stalnu adresu, ima međutim još mnogo i Deklaracija koju su potpisali ministri spoljnih poslova četiri države, okrenuta je pre svega rešavanju njihovog problema, ali i drugih važnih, poput povratka i reintegracije i integracije u lokalne sredine.

Izbeglički centar kod Užica, zatvoren nedavno, foto: Novka Ilić

Izbeglički centar kod Užica, zatvoren nedavno, foto: Novka Ilić

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, najavio je da će, u roku od pet godina, svi kolektivni centri u Srbiji biti zatvoreni, a ljudi zbrinuti.

“Briga o žrtvama rata je naš primarni cilj. On može i mora da bude ispred svih podela, razlika i granice. Dozvolite mi da budem vrlo jasan, pronalaženje sveobuhvatnog rešenja za pitanje raseljenih na Zapadnom Balkanu obavezuje nas da ne smemo stati u našem radu”, rekao je Jeremić.

U BiH, urgentno je rešiti problem 14.000 ljudi. Ministar spoljnih poslova te države, Sven Alkalaj, rekao je da je da je, od završetka rata do danas, napravljen veliki napredak na rešavanju problema izbeglih, ali da na to pitanje još nije stavljena tačka.

„Do danas se u BiH vratilo oko milion i 50 hiljada izbeglih i raseljenih osoba. Više od 220.000 imovina vraćeno je svojim vlasnicima i nosiocima stanarskih prava, što čini 99.9 odsto. Ponovo smo izgradili i rekonstruisali više od 325.000 stambenih jednica... Nema sumnje da je postignut veliki i vidljiv napredak. Ipak, uprkos svim rezultatima, preostalo je dosta posla da se uradi“, kaže Alkalaj.

Rešnje zahteva političku inicijativu

„Najveći uspeh konferencije, na kojoj je potpisana ova značajna Deklaracija, zapravo je postizanje regionalnog konsenzusa za rešavanje osetljivog pitanja izbeglih“, ocenio je šef hrvatske diplomatije, Gordan Jandroković.

Istovremeno je poručio da će Hrvatska, na tom polju, nastaviti predano da radi.

„Hrvatska je ostala predana implementaciji merama povratka. To, između ostalog, uključuje značajna ulaganja u rekonstrukciju uništene imovine, pun povratak privatne imovine, priznavanje prava na stečenu penziju i osiguranje. Veliki napori su uloženi i u unapređenje održivog povratka“, rekao je Jandroković.

Sa konferencije u Beogradu, šefovi diplomatija BiH, Srbije i Hrvatske, Sven Alkalaj, Vuk Jeremić i Gordan Jandroković, 7. novembar 2011.

Sa konferencije u Beogradu, šefovi diplomatija BiH, Srbije i Hrvatske, Sven Alkalaj, Vuk Jeremić i Gordan Jandroković, 7. novembar 2011.

Na tom problemu radi i Crna Gora, u kojoj danas ima više od 13.000 izbeglica. Većina ih dolazi sa Kosova, te je ministar spoljnih poslova Crne Gore Milan Roćen, ukazao na važnost saradnje sa Beogradom i Prištinom. On je dodao da je na rešavanju problemu učinjeno mnogo, i da je u poslednjih godinu dana broj izbeglih sa nerešenim statusom, smanjen za tri hiljade.

„Usvojili smo zakonske izmene, snizili ili ukinuli administrativne takse, produžili rok za aplikaciju do 31. decembra sledeće godine, organizovali smo kolektivne odlaske u zemlje porekla, pre svega na Kosovo, radi dobijanja dokumentacije neophodne za regulisanje statusa. To smo sve radili u tesnoj saradnji i sa Prištinom i sa Beogradom“, kaže Roćen.

Rešavanje problema izbelgih u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnog Gori, pažljivo prate zvaničnici EU, kojoj teže sve četiri države. Evropski Komesar Štefan File, potpisivanje zajedničke Deklaracije, ocenio je kao značajan doprinos regionalnoj saradnji.
Za realizaciju petogodišnjeg plana rešavanja problema izbeglih u regionu neophodno je obezbediti više od pola milijarde evra.

“Za Evropsku Komisiju, regionalna saradnja je jedan od ključnih elemenata Procesa stabilizacije i pridruživanja, a povratak izbeglih jedan je od stubova te saradnje. Pokazali ste odgovornost, razumnost i fleksibilnost u traženju rešenja za najbolnija pitanja nedavne prošlosti”, rekao je File.

Za realizaciju petogodišnjeg plana rešavanja problema izbeglih u regionu neophodno je obezbediti više od pola milijarde evra, što će biti učinjeno kroz donatorsku konferenciju, najavljenu već za početak 2012. godine.

Visoki komesar UN-a za izbeglice, Antonio Gutereš, uz ocenu da konferencija pokazuje hrabrost vlada u regionu da se suoče sa osetljivim i delikatnim pitanjem kakvo je rešavanje problema izbeglih, najavio i punu podršku te agencije vladama u njihovim naporima da prikupe potreban novac.

„Rešenje uvek zahteva političku inicijativu kako bi bilo ostvarivo, a socijalno - ekonomske mere, da bi bilo održivo. Zato je važno da svi u potpunosti podržimo ovo rešenje i nađeno dostojno rešenje za 74.000 ljudi u regionu“, kaže Gutereš.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG