Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za “Zašto?” analizira razloge za odbijanje Srbije da se pridruži Evropskoj uniji u nametanju sankcija Rusiji:
- Usklađivanje
Otvaranjem pregovaračkog procesa o članstvu sa EU Srbija se obavezala da progresivno usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU. To znači da momentom stupanja u članstvo, koje je još daleko, spoljna politika mora da bude usklađena u potpunosti.
- Signali
U međuvremenu ovo pitanje se tretira u pregovaračkom poglavlju 31 za koje još nije dostupan ni skrining izveštaj koji priprema EU i koji se usaglasava sa svim zemljama članicama. Otvaranjem ovog poglavlja može da se postavi jasnije ovo pitanje. Do tada do Srbije stižu pomešani signali, neke zemlje članice otvoreno podržavaju stav Srbije iako su učestvovale u kreiranju EU politike.
- Simpatije
S druge strane pitanje odnosa sa Rusijom je u Srbiji i dalje 'teško' oružje koje svi desničari potezu. Rusija i aktuelna ruska politika imaju simpatije velikog broja građana. Rusija se pozicionira kao zaštitnik srpskih interesa na međunarodnoj sceni po pitanju Kosova, još jednog spornog pitanja.
- Opredeljenje
Srbija je energetski zavisna od Rusije. Rusija je ekonomski partner sa kojim je deo trgovine oslobođen carina. Iako je obim te trgovine zanemarljiv u odnosu na EU ili region, ima dosta namerno pogrešnih tumačenja značaja ovog odnosa. Dakle više je polja na kojima se gradi pozicija neprihvatanja 'sankcija Zapada' uprkos evropskom opredeljenju aktuelne srpske vlade.
- Problemi
Primetno je i povećano interesovanje Rusije za Balkan i Srbiju u uslovima kada EU deluje i jeste okupirana unutrašnjim i drugim problemima.
