Dostupni linkovi

logo-print

Biserko: Izbor u komisiju UN priznanje za nevladin sektor u Srbiji


Sonja Biserko

Sonja Biserko

Angažman u Ujedinjenim nacijama u komisiji formiranoj da ispita moguće zločine protiv čovečnosti u Severnoj Koreji priznanje je za Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora, a na neki način i za čitav NGO sektor u Srbiji, čiji je rad u samoj zemlji često osporavan, a ne retko i otvoreno napadan.

Priznanje u svetu, izostanak podrške vlasti u zemlji, ali i nerazumevanje dela javnosti rada nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima. Presednica Helsinškog odbora Sonja Biserko u redu je onih NGO aktivsta, u zemlji osporavnih, izvan nje priznatih. Izabrana je za jednog od tri člana komisije Ujedinjenih nacija čiji će zadatak biti da u narednih godinu dana sprovedu istragu zbog mogućih zločina protiv čovečnosti u Severnoj Koreji.

U Srbiji je sa nekim svojim kolegama na listama izdajnika koje su sačinile desničarske organizacije, dok sama država na nevladin sektor često gleda kao na nekoga ko je denuncira pred svetom.

Sonja Biserko kaže za RSE da njen izbor u komisiju UN jeste na neki način i priznanje radu nevladinog sektora u Srbiji i u regionu.

“S obzirom da je taj sektor narastao upravo u tim ratnim godinama i da je to bila nekakva inicijacija kao reakcija na rat i na to masovno kršenje ljudskih prava. Mislim da se u ovih 20 godina i ovde u Srbiji učvrstila jedna mreža nevladinih organizacija koja je puno stvari uradila i koja nažalost nije dobila pravu podršku ovde u zemlji, a to se može objasniti činjenicom da su sve ove vlasti do sada u Srbiji gledale na taj deo civilnog sektora koji se bavi ljudskim pravima kao na unutrašnje neprijatelje i to
na neki način reflektuje taj odnos prema konceptu ljudskih prava”,
kaže Biserko.

Pravi zaštitnici ljudskih prava

Zaduženje komisije UN, koju pored Sonje Biserko, čine penzionisani sudija iz Australije Majkl Donald Kirbi, koji će biti i predsednik komisije, i advokat iz Indonezije Marzuki Darusman, biće da naprave temeljan izveštaj koji bi se podneo u martu iduće godine u UN.

Kirbi je rekao da je, samo nekoliko sati nakon imenovanja, bio preplavljen pozivima ljudi koji žele da pruže dokaze o zločinima. On kaže, kako prenose agencije, da su to sada uglavnom stanovnici susednih zemalja, Japana, Južne Koreje i Tajlanda, tako da neće biti teško pronaći ljude koji su voljni da svedoče pred komisijom.

Severna Koreja je jedna od najizolovanijih zemalja na svetu i do sada je odbijala da primi istražitelje Ujedinjenih nacija za ljudska prava, tako da su se oni uglavnom oslanjali na izjave Severokorejanaca koji su pobegli iz zemlje.

Sonja Biserko priznaje da će ova komisija imati težak zadatak jer vrlo malo ljudi ima pristup na terenu.

Miljenko Dereta

Miljenko Dereta

"Komisija ima mandat desetak meseci. U tom periodu će ići dva ili možda tri puta u 'fact-finding mission' (misija za utvrđivanje činjenica) u taj region, pre svega u Južnu Koreju i susedne zemlje gde se nalazi veliki broj izbeglica koje treba da daju nekakvu potvrdu onoga što se već zna ili naslućuje, što se dešava u samoj Koreji. Komisija će imati dosta težak zadatak u smislu dobijanja direktnih informacija unutar zemlje, znači biće skoncentrisana na razgovore sa ljudima van zemlje", rekla je Biserko.

Izbor aktiviste za ljudska prava iz Srbije u komisiju UN je za Miljenka Deretu, osnivača Građanskih inicijativa i Kuće ljudskih prava važna poruka koliki je ugled onih koji se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji, ali na neki način i poruka domaćim vlastima da bi prema tim ljudima trebalo da se ponašaju drugačije nego što to čine.

“Mislim da ta razlika u odnosu prema značaju tog rada zapravo govori o značaju koji tema ljudskih prava ima u našem društvu naspram one važnosti koju ima u jednom globalnom smislu. Nama se priznanja iz sveta daju ne zato što radimo nešto protiv države nego zato što radimo nešto za princip. U našem političkom sistemu, u našoj kulturi nažalost nagrađuje se samo ono što je uz dlaku državi. Prvi zaštitinik ljudskih prava mora biti država. Nevladine organizacije deluju onda kada država ne obavi taj svoj deo posla i onda se mora intervenisati da bi se pravda, pravo, zakoni i Ustav ispoštovali do kraja”, zaključuje Dereta.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG