Dostupni linkovi

logo-print

Beograd: 'Ne' spomeniku izjednačavanja žrtava i dželata


Protest Žena u crnom, Beograd, 23.mart 2012.

Protest Žena u crnom, Beograd, 23.mart 2012.

Predstavnici nevladine ogranizacije Žene u crnom protestovali su u Beogradu zbog namere gradskih vlasti da otkriju spomen obeležje “svim žrtvama ratova i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine”. Spomenik je već postavljen, a prema najavama, biće otkriven u subotu na, kako je saopšteno, 13. godišnjicu NATO intervencije.

Nekoliko desetina aktivistkinja Žena u crnom okupilo se ispred Skupštine grada Beograda sa transparentima - „Ne izjednačavanju žrtava i dželata“, „Osvajači nisu branioci otadžbine“, „Otadžbina se ne brani kilometrima daleko“, kako bi gradskim vlastima poručili da se najavljenim spomenikom falsifikuje istorija, poriče zločin, i uvodi kategorija krivih i nevinih žrtava.

Staša Zajović iz Žena u crnom za beogradske čelnike ima nekoliko pitanja.

„Prvo, kome se podiže ovaj spomenik? Kojim borcima, da li su to oni koji su rušili Vukovar, granatirali Sarajevo, ubijali u Srebrenici, Suvoj Reci na Kosovu? Da li ćemo mi zajedno da slavimo žrtve i dželate? I koja je to otadžbina kojoj se podiže spomenik?“, pita Staša Zajović.

Protest 'Žena u crnom, Beograd, 23.mart2012.

Protest 'Žena u crnom, Beograd, 23.mart2012.

Podsećamo, zamenik predsednika Skupštine Beograda iz radova vladajućih demokrata Zoran Alimpić, koji se smatra najuoprnijim zagovornikom ovakvog spomen obeležja, nedavno je na ista pitanja RSE - kome je zapravo posvećen ovaj spomenik, te ko su žrtve, a ko branioci otadžbine, ovako odgovorio.

“Pod braniocima otadžbine podrazumevaju se, naravno, ljudi koji su bili pod oružjem. A pod žrtvama rata se podrazumevaju civili, kolateralna šteta, ja mislim da je to svima jasno", kaže Alimpić.

RSE: Da li to znači spomenik i onima koji su rušili Vukovar, Dubrovnik, koji su bombardovali Sarajevo?

Alimpić: Pobogu, mislim da je vaše pitanje zlonamerno. To je spomenik braniocima, ljudima koji su pozvani u vojsku da brane svoju zemlju, koji su se odazvali, koji su dali svoj život. Oni zaslužuju spomenik. U ratu je, naravno, bilo i žrtava. Ali, svi spomenici u svetu, posvećeni vojnicima u ratovima, na neki način su i spomenici ljudima koji su ubijali, koji su pucali. Svako ko bude tamo palio sveću ili polagao venac, razumeće to na svoj način“.

Odbrana 'velike Srbije'

Ovakvo obrazloženje predstavnici civilnog društva smatraju jezivim, ciničnim i okrutnim. Srbija je autor i koautor agresorskih ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu od 1991. do 1999.

Nijedan vojnik i dobrovoljac Srbije nije branio „otadžbinu“ na liniji Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica. Tamo je mogao da „brani“ samo „veliku Srbiju“ od autohtonog stanovništva, podvlači novinarka i jedna od inicijatorki protesta protiv ovakve namere gradskih vlasti Tamara Kaliterna.

Postavljanje spomenika na Savskom trgu,23.mart 2012.

Postavljanje spomenika na Savskom trgu,23.mart 2012.

„Gradska vlast podiže isti spomenik za ubice i ubijene, a pod branitelje otadžbine su podvedeni ljudi koji su pod navodnicima branili Srbiju stotinama kolimetara daleko na tzv. granicama Velike Srbije. Kao građanka ove zemlje smatram to moralno nedopustivim. Ovim se spomenikom potire dvadeset godina borbe nevladinih organizacija za istinu i za jednu vrstu pomirenja u regionu“, kaže Kaliterna.

Dok nevladine organizacije protestuju, u parku preko puta glavne železničke stanice u Beogradu već je postavljena metalna ploča sa natpisom – „žrtvama ratova i braniocima otadžbine od 1990 – 1999. godine“, i u toku je završno sređivanje prostora oko spomenika.

Za razliku od ovog obeležja, koje će biti otkriveno u subotu, gradske vlasti već godinama ignorišu inicijativu Žena u crnom da se u Beogradu podigne spomen obeležje žrtvama srebreničkog genocida. Stoga Staša Zajović sada poziva na objašnjenje.

„Ako u obrazloženju kojim odbijaju našu inicijativu kažu da to ne mogu da prihvate jer se ovaj zločin dogodio na nekom drugom mestu, e pa i svi ovi zločini su se desili na nekom drugom mestu. Tako nam oni već dvadeset godina govore da Srbija nije bila u ratu. Ona ne samo što je bila u ratu nego je vodila sve agresorske ratove“, navodi Staša Zajović.

Obeležje koje će biti posvećeno svima, ma šta činili na ratištima i sa ma kakvom idejom tamo odlazili, otkriva se uoči izbora u Srbiji. I to je, kako navodi Tamara Kaliterna, u potpunosti u skladu sa politikom sadašnje vlasti, i novog mirenja u Srbiji.

„Ono je prvo načinjeno deklaracijom o pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. Mislim da takva Srbija ne može da ide u Evropu i bojim se da je ovaj predizborni gest gradske uprave u Beogradu vrlo uzaludan. Oni će možda dobiti neke glasove, ali će izgubiti vrednosno i moralno svesne birače,“ rekla je Kaliterna.

Iako protesti neće sprečiti vlasti u nameri da otkriju ovaj spomenik, Nataša Lambić iz Žena u crnom navodi da civilno društvo ne sme prestati da se bori zbog mladih koji u Srbiji odrastaju u neznanju i mržnji.

„Vi imate mlade ljude koji nisu bili rođeni kada su se zločini desili ili koji su tada bili vrlo mali, a koji danas na sav glas viču „nož, žica, Srebrenica“. I upravo taj istorijski revizionizam, spirala zločina, mržnje i nacionalizma i taj kontinutiet kojim ničim nije prekinut je još jedan od razloga zašto smo ovde“, poručuje Nataša Lambić.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG