Dostupni linkovi

logo-print

Banjaluka i Beograd: Zagrljaji za medije, sporazumi za prašnjave fioke


Milorad Dodik i Tomislav Nikolić u Banjaluci, 26. decembar 2012.

Milorad Dodik i Tomislav Nikolić u Banjaluci, 26. decembar 2012.

Da li Beograd gomilanjem raznih sporazuma u raznim oblastima sa Republikom Srpskom zaista radi na uspostavljanju kvalitetne saradnje koja je Dejtonom omogućena otvaranjem kanala za specijalne veze između Srbije i Republike Srpske ili samo šalje političke poruke o tome koja je njoj najvažnija adresa u susednoj BiH.

Današnji sporazumi biće dodati, uz još jedan ovomesečni - ne zaboravimo sporazum dva rukometna saveza, hrpi papira koji su svih ovih godina već potpisivani. O tome svedoči ekonomistica i bivša ministarka iz Banjaluke Svetlana Cenić.

"Ne mogu sad da vam nabrojim tačan broj koliko ih je potpisano, mislim da se broja ne zna. Samo Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama potpisivan je par puta, pa komisije, pa radna tijela, pa privredna saradnja, pravosuđe, obrazovanje, kultura, ne znam ko sve nije potpisivao sporazume, samo su efekti nikakvi“, podseća Cenićeva.

Aleksandar Čotrić, predsednik skupštinskog Odbora Srbije za odnose sa dijasporom i Srbima u regionu, takođe svedoči o protokolarnoj saradnji iza koje ne ostaje praktično ništa.

“Parlament Srbije ima sporazum koji nas upućuje na saradnju sa parlamentom RS. Bio sam nekoliko puta na takvim sastancima, mi smo posećivali Banjaluku, dolazili su kolege iz Banjaluke u Beograd i sve se završavalo na tim formalnim, protokolarnim, kurtoaznim izjavama, prijateljskim sastancima a to u praksi nije davalo gotovo nikakve rezultate”, kaže Čotrić.

Papiri odlaze u fioke a realan život nekim svojim tokom. To pokazuju podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su bolji između onih koji nemaju specijalne veze kao što su Beograd i Sarajevo ili Banjaluka i Zagreb, nego između Srbije i Republike Srpske.

"Prvo, ako gledamo trgovinu i privredu, što se tiče ulaganja u RS to je zanemarljivo. Ne možemo reći da je ulaganje u RS kupovina Telekoma. To jednostavno nije ulaganje. Jedna država kupuje telekom druge države, a i to je naduvana cijena bila znamo iz kojih razloga. Drugo, u oblasti privredne saradnje, kad se pogleda ne samo investicije, spoljnotrgovinski deficit je na strani RS i to povelik spoljno-trgovinski deficit, što znači da mi mnogo više kupujemo iz Srbije nego što Srbija kupuje od nas. Postoje ne carinske barijere, jer ja ne znam kad ćete vidjeti bilo koje proizvode da idu u Srbiju, kad je recimo pivo „Nektar“ otišlo u Srbiju, toga jednostavno nema", kaže Svetlana Cenić.

Svetlana Cenić

Svetlana Cenić

Što se tiče spoljnotrgovinskog deficita, dodaje Cenićeva, RS bolje stoji sa Hrvatskom nego sa Srbijom:

"Samo pogledajte spoljnotrgovinski bilans Federacije BiH sa Srbijom koja nema specijalne i paralelne veze, pa to varira tokom godine, bude ili oko nule ili je Federacija u blagom plusu ili u blagom minusu. Dok je RS u stalnom minusu, što govori o konkurentnosti robe, mogućnosti saradnje. Sve ostalo nema nikakvog boljitka. Ako govorimo o obrazovanju, vi znate da kod nas ovde ima štanc diploma koje su prihvatili, a da niko nije ocjenjivao da li to nešto vrijedi ili ne vrijedi, pa čak ne treba ni nostrifikacija, dok ljudi koji završe na Kembridžu, moraju nostrifikovati diplomu. Kvalitet obrazovanja nismo unaprijedili. Naučna saradnja – nema je sem na deklarativnom nivou.“

Jaranske i tajkunske veze

Sve u svemu, kaže bivša ministarka finansija u Vladi Republike Srpske, ”to su manifestacije o trošku poreskih obevznika bez ikakve suštine. Jedan šou program, kad zatreba Srbiji da kaže da voli RS ili se nešto dešava oko Kosova ili su izbori, kad zatreba RS, opet zbog izbora, zbog manifestacije da Srbija stoji uz nas i mi smo jaki, neka drhti ovo Sarajevo i stalno se to dešava".

"Mi stalno imamo te predstave. A nama ne trebaju te velike izjave. Nama treba prava saradnja“, dodaje Cenićeva.

Naravno, postoje prekogranične paralelne veze koje gotovo besprekorno funkcionišu. Kako je rekao ovih dana jedan sagovornik našeg radija, te besprekorne paralelne veze su “tajkunske, jaranske, burazerske”.

Ako se, dakle, iza beogradsko-banjalučkih bliskih političkih veza i srdačnih zagrljaja krije zanemarivanje konkretnih interesa koji bi doneli boljitak građanima sa obe strane granica, onda se stvari logično fokusiraju na jedan drugi, politički teren. A na tom terenu se nalazi još jedna važna adresa-Sarajevo.

Aleksandar Čotrić poručuje da bi za Beograd trebalo da je ona podjednako važna kao i Banjaluka:

“Nikako ne treba davati prednost jednom ili drugom entitetu. Ja sam se veoma obradovao letos kada su premijer Dačić i predsednik Predsedništva BiH Izetbegović otvorili granični prelaz na Drini između Lešnice i Janje i mislim da je to obrazac saradnje. A naravno u okviru saradnje sa BiH poželjna je i entitetska saradnja, s tim da nikako ne treba isključivati Sarajevo iz poliitčkih i ekonomskih pregovora, a čini mi se da se to dešava”, upozorava Čotrić.

Nije sporno da su svi ovi sporazumi između Beograda i Banjaluke u skladu sa Dejtonskim sporazumom, kaže Aleksadar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam. Podsetivši na jednu izjavu prethodnog predsednika da bi Beograd mogao da ima i paralelne veze i sa drugim bh. entitetom, sa Federacijom, Popov kaže da nije stvar u simetričnom odnosu sa dva entiteta, već u tretmanu BIH kao države.

“Srbija bi trebalo da radi na tome da BIH, koja se održava na infuziji, profunkcioniše kao prava država. Da se izvrši pritisak na vlasti u RS da se promeni Ustav BIH kako bi ona postala funkcionalna država”, naglašava Popov.

E, tu je već naš sagovornik, na žalost, kako se sada čini, skliznuo sa terena političkog realizma.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG