Dostupni linkovi

logo-print

Balkan: Novinari pod pretnjama, profesionalizam na margini


Sa konferencije u Beogradu

Sa konferencije u Beogradu

Stanje u medijima je zabrinjavajuće na celom zapadnom Balkanu. To je na konferenciji o slobodi medija u Beograd ocenila predstavnica OEBS-a zadužena za slobodu medija Dunja Mijatović i podvukla da je prisutna cenzura. Konferencija, u organizaciji nedeljnika “Njuzvik”, počela je pozivom novinarima da potpišu peticiju za oslobađanje azerbejdžanske istraživačke novinarke, saradnice Radija Slobodna Evropa Hadidže Ismailove, osuđene na sedam i po godina zatvora.

Država treba da omogući institucije koje će štititi građanje, novinare i medije“, poručila je Dunja Mijatović koja se putem internet veze obratila učesnicima skupa, koji je okupio novinare i urednike iz regiona i sveta.

Mijatović je navela da države zapadnog Balkana rade na medijskom zakonodavstvu, ali da se izbegava realno sagledavanje i priznavanje stvarne situacije. Uz ekonomske probleme, novinari i njihove porodice izloženi su pretnjama, a vlade još nisu spremne da novinare puste da rade svoj posao, rekla je predstavnica OEBS-a.

Novinari u Srbiji su i fizički ugroženi, ukazao je na to Stevan Dojčinović iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, podsećajući na poslednji u nizu napada kada je u Beogradu pretučen direktor Centra za vladavinu prava Ivan Ninić.

Napad koji se meni dogodio, može se dogoditi bilo kojem novinaru i ne verujem da će to stati“, rekao je sam Ninić.

Navodeći da je istraživačko novinarstvo danas “pomereno na marginu”, novinar BIRN-a Slobodan Georgiev podvukao je i da je u Srbiji najveći problem to što je Vlada ta koja vrši pritisak na medije.

Sa konferencije u Beogradu, foto: Newsweek

Sa konferencije u Beogradu, foto: Newsweek

„Ona formira medijski ambijent u zemlji i onda vi dođete u situaciju ako se se bavite onim čime se bavi Vlada, ako se bavite nekom vrstom monitoringa ili istraživanja onoga što radi vlada i ljudi koji sede u Vladi, vi se nađete zapravo u problemu”, rekao je Georgiev.

Predsednik Upravnog obora Asocijacije medija Zoran Sekulić ocenio je da zbog loše ekonomske situacije neki vlasnici medija u Srbiji sami pristaju na to da budu pod nečijim uticajem, kako bi zaštitili ili unapredili svoj posao. Pored različitih vrsta uticaja, on je kao problem u srpskim medijim istakao i netransparentnu vlasničku strukturu.

Trostruki pritisak

Na skupu su učestvovali i poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković, koji su se saglasili da je za slobodu informisanja neophodno da država osigura bezbednost novinara.

Problem cenzure i autocenzure prisutan je u svim zemljama regiona, saglasni su novinari i urednici. Glavni urednik portala “Buka” iz Banjaluke Aleksandar Trifunović govori o trostrukom pritisku na medije.

Jedan je onaj najvažniji, naravno to je pritisak vlasti. Druga vrsta pritiska je pritisak javnosti i mislim da je on u stvari najveći. Većina medija u Bosni i Hercegovini piše ono što publika želi da čita i svaka vrsta sukobljavanja sa publikom vama donosi problem. Treći pritisak, koji je vrlo zanimljiv, je pritisak međunarodne zajednice. Mi sad imamo nekakvu priču o evropskoj agendi u BiH, o nekom evropskom putu koji se uopšte ne dešava. Taj put i to trčanje u Evropu vide samo ljudi koji žele da vide, a to su ti isti ljudi koji sede u kancelariji Evropske unije u Sarajevu i iz par ambasada. I oni potpuno ignorišu napade na medije zato što su mediji postali kolateralna šteta tog nekog trčanja u Evropsku uniju i smatranja da ovdašnja politika jedva čeka da do toga dođe, što naravno nije tačno”, rekao je Trifunović.

Zbog tiraža javlja se tabloizacija medija i senzacionalističko novinarstvo. Urednik portala “Autograf.hr” iz Zagreba Drago Pilsel upozorava na posledice huškačkog novinarstva.

Mi se danas u Hrvatskoj pitamo zašto klinci od šesnaest, sedamnaest godina na stadionima skandiraju „Za dom spremni“ ili „Ubij, ubij, Srbina“. To se naravno hranilo lošom školom, lošim medijima, lošom edukacijom, lošom klimom u društvu. Taman kad smo pomislili da smo izašli iz tunela, da smo se rešili devedesetih, izgleda da se ponovo ukopavamo. Struka sve glasnije upozorava na to da su današnje medijske prakse sve sličnije onima dvedesetih kada su vladali cenzura pa i medijski linč”, naveo je Pilsel.

Direktor Mreže etičkog novinarstva iz Londona Ejdan Vajt ocenio je da i sami novinari imaju probleme sa kojima su suočeni u svojoj branši, poput korupcije, i da je u pogledu etike potrebno da se vrate „duhu profesionalnosti“ zanata.

Govoreći o medijskoj pažnji koja je data video snimcima koje je plasirao ISIS, Ros Šnajdermen, urednik u američkom “Njuzviku”, rekao je da je veoma važno informacije koje objavljuje ta grupa staviti u kontekst.

Mediji u SAD pomogli su u nekim slučajevim ISIS, jer ako samo objavite njihov video, a ne objasnite kontekst, to je pogrešna odluka, jer pomažete njihovim ciljevima. Bez konteksta, to je tačno ono što ISIS želi i vi tako podržavate njihovu kampanju“, rekao je Šnajdermen.

Uvodni govor održao je glavni i odgovorni urednik “Njuzvika Srbija” Milorad Ivanović, koji je naveo da su političari pozvani, ali da se malo njih odazvalo.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG