Antikrizne mere Srbije: Obećana pomoć izvoznicima

U vremenu recesije Srbija namerava da pomogne izvoznicima kako bi im pružila šansu da prežive godine ekonomske krize. Većinu domaćih firmi najviše muči nelikvidnost, ali i neki problemi koje su za razvijeni svet nezamislivi u 21. veku, kao što su birokratija i ogromni državni nameti.

Prva mera kojom će nova vlast u Srbiji pokušati da pomogne privrednicima su subvencionisani krediti za izvozne firme. Pozajmice će biti u dinarima i devizama, sa kamatom od 3,5 odsto, dok je za otplatu predvidjeno 18 meseci, uključujući i poček od pet meseci.

Mlađan Dinkić, ministar privrede u Vladi Srbije, kaže da je jedini uslov za firmu da dobije kredit da ne otpušta radnike.

„Na ovaj način želimo da u privredu ubacimo oko milijardu evra, dok ćemo do kraja godine upumpati oko 300 miliona. Sličan program smo lansirali 2009. godine, kada je bio prvi talas krize, i uspeli smo da ublažimo pad bruto domaćeg proizvoda“, naveo je Dinkić.

U trenutku kada je srpska privreda u kolapsu, i kada su retke firme koje dobro posluju, ova finansijska injekcija dobro će doći onima koji su koliko toliko održali proizvodnju i izvoz.

Valjaonica aluminijuma „Impol-Seval“ čak 97 odsto svojih proizvoda plasira u zemlje zapadne Evrope, Rusiju i Ukrajinu. Njen direktor Ninko Tešić kaže za RSE da su antikrizne mere i državna pomoć odlična stvar.

„To će nam dati šansu da se bar malo približimo konkurenciji sa cenom kapitala. Ali nemoguće je, niti mi to očekujemo, da nam vlada organizuje izvoz ili nađe kupca, da nam izračunava da li je bolje da izvozimo u Rusiju ili u Nemačku... Mi to radimo sami. A posao države je da nam stvori dobar poslovni ambijent“, ističe Tešić.

Ono u čemu se domaća privreda još koliko toliko drži je prodaja poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle godine bila vredna 2,7 milijardi dolara, ali će zbog ovogodišnje suše izvoz biti prepolovljen. Isto je i sa voćem i povrćem, kog je u izvozu 2011. bilo 450.000 tona, za koje privrednici kažu da je izvozna nada Srbije.

Evica Mihaljević, iz asocijacije „Plodovi Srbije“, upozorava da je potrebna još veća pomoć države, jer je zbog loših vremenskih prilika opstanak proizvođača došao u pitanje.

„Treba nam pomoć zbog suše, moraju da se urade veliki vodozahvati. Kanala za navodnjavanje ima u Vojvodini, ali od suše je izgorelo sve i u istočnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji. U tim delovima zemlje nemamo odakle da navodnjavamo zasađene površine. Meteorolozi su najavili vreli talas i za sledeću godinu i zbog toga je vrlo važno da se na vreme obezbedimo“, rekao je Mihaljević.

Giljotina za propise

Zbog rastuće krize u Srbiji više od 20 odsto kredita je u kašnjenju sa otplatom duže od tri meseca, a najproblematičnija je privreda koja u toj strukturi duguje više od dve milijarde evra. Uprkos tome, banke su na sugestiju države spremne za nove poslove.

Vladimir Čupić, iz Hypo Alpe Adria banke, očekuje puno novih kredita za privredu.

„Za nas je najbitnije da država sprovodi mere koje idu ka ublažavanju finansijskog rizika. One bi trebalo da doprinesu stabilizaciji situacije. Mi razumemo da je nemoguće rešiti problem deficita od sedam odsto do kraja 2012, ali za nas je bitno da postoji plan da se ide ka njegovoj redukciji u 2013. godini. I ukoliko to možemo jasno da predvidimo onda ćemo sigurno tome prilagoditi našu kreditnu politiku“, kaže Čupić.

Srbija ove godine ima rekordan deficit konsolidovanog računa od sedam odsto, manjak u državnoj kasi veći je od pet odsto jer nedostaje 225 milijardi dinara (dve milijarde evra), a javni dug je čak 55 odsto bruto domaćeg proizvoda. U lošem ekonomskom ambijentu hiljade firmi ugasilo se proteklih godina, a one koje su preostale imaju još jedan problem – parafiskalne namete. Stotine taksi, doprinosi, razne nadoknade i suvišna papirologija oduzimaju vreme i milione evra preduzećima koja pokušavaju da posluju.

Zbog toga Ninko Tešić, kao i ostali privrednici, insistira da se konačno sprovede giljotina
propisa.

“Kada izađu novi zakoni moji saradnici i ja prosto ne možemo da ih protumačimo. Ali ne zato što mi to ne umemo, nego zbog toga što su loše napisani. I kada pišemo nadležnom ministarstvu kako bismo im skrenuli pažnju da to promene oni odgovore da za to treba da uplatimo deset hiljada. E pa nećemo državi da plaćamo za tumačenje propisa”, kaže Tešić.

Iako radi u takvom poslovnom ambijentu valjaonica aluminijuma “Impol-Seval” jedna je od retkih domaćih firmi koja izvozi u pola Evrope.

Ninko Tešić zaključuje da je tajna uspeha u tome da se firma brzo prilagodi novonastalim okolnostima.

“Pokazalo se da smo dobro prošli kada je naišla kriza. Jer smo se snašli, prebacujemo se sa tržišta na tržište, sa kupca na kupca… To je mnogo teško ali jednostavno mora tako. Naša poslovna formula je da moramo da se borimo”, naglašava on.

Prvi konkretan korak koji je nova vlada učinila za privredu Srbije je ukidanje 104 parafiskalna nameta bez kojih će se poslovati od 1. oktobra 2012.