Dostupni linkovi

logo-print

Amnesty: Porodice nestalih tretirati kao civilne žrtve rata


Sian Jones

Sian Jones

Uprkos tome što je 2011. godne ratifikovala Medjunarodnu konvenciju za zaštitu od prisilnog nestanka, Srbija je ne sprovodi. Prisilni nestanak ljudi još uvek nije pretočen u odredbu krivičnog zakona Srbije, konstatuje u poslednjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i apeluje na Srbiju da obezbedi adekvatan zakonski okvir koji bi porodice nestalih prepoznao kao civilne žrtve rata.

Niko od onih koji su odgovorni za nestanak više od 3500 kosovskih Albanaca nije priveden pravdi, kaže za RSE Sian Jones, čelnica organizacije Amnesty International i autorka izveštaja. Ona takodje podseća da Vlada Srbije nije obezbedila ni status civilnih žrtava rata porodicama nestalih, kao i da one dobijaju manje beneficije od rodbine srpskih vojnika ili policajaca koji su nestali van granica Srbije. Amnesty podseća da se po medjunarodnim zakonima nasilni nestanci ne smatraju rešenim zločinima sve dok se ne ustanovi sudbina nestalih.​

“Ovo nije tek akademska rasprava. Sve ovo rezultiralo je time da je gotovo nemoguće otvarati istrage i procesuirati odgovorne za prisilne nestanke ljudi ukoliko to nije definisano u zakonu, pretočeno u zakonsku odredbu”, kaže Jones.

RSE: Pomenuli ste takodje i paracije porodicama nestalih osoba.

Jones: Da, to je izuzetno važna odredba Konvencije. Taj dokument kao žrtvu prisilnog nestanka definiše i sve članove porodice prisilno nestalih osoba. Takodje, Evropski sud za ljudska prava kao nehumano postupanje definiše to što porodice prisilno nestalih osoba nisu obaveštene šta se sa njihovim bliskim članovima dogodilo odnosno, gde su njihova tela ili ostaci. Kao nehuman tretman to sankcioniše i Konvencija protiv torture. Nadalje obaveza je Vlade Srbije, kako prema Medjunarodnoj konvenciji za zaštitu od prisilnog nestanka, takoi prema Konvenciji protiv torture, da osigura da porodice i rodjaci nestalih osoba dobijaju adekvatne reparacije, uključujući i kompenzaciju koja će im omogućiti da nastave svoje živote. Srbija još uvek nema zakon o nestalim osobama koji bi mogla da primenjuje. I kad pogledate šta se dogadja porodicama nestalih osoba, imate, primera radi, situaciju da se Srbi, čiji su članovi porodice nestali na Kosovu ne mogu ni za šta kvalifikovati, ako nisu spremni da kažu da je njihov suprug ili otac ili sin mrtav, što je za te ljude neverovatno teško da urade.Znamo da je Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu upravo pripremilo nacrt novog zakona o veteranima i civilnim žrtvama rata. Mi, dakle, smatramo da su civilne žrtve rata i porodice i rodjaci prisilno nestalih osoba i da, s tim u skladu, takodje imaju pravo na neku vrstu materijalne podrške, reparacije i kompenzaciju. U tom smislu očekujemo da im ta prava Srbija i zakonom počne garantovati.

Od Srbije tražimo da reši pitanje nestalih lica, odnosno, da otkrije gde su masovne grobnice, s obzirom na to da su njene vojne, policijske i parapolicijske snage učestvovale u ubistvima, masakrima, proterivanjima i prikrivanju tragova nestalih osoba, kaže za RSE Prenk Gjetaj, čelnik Komisije Vlade Kosova za nestala lica, koji se slaže sa zahtevima koje je pred Srbiju postavila organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International.​

“Takve zahteve smo imali i ranije, ali po njima Srbija još nije ništa uradila – ni što se tiče odgovornosti za nestale osobe, što se tiče informacija o nestalim osobama i što se tiče naknade štete, odnosno, reparacija za žrtve vojnih i policijskih struktura. Kad je u pitanju naknada štete porodicama nestalih, ni tu se ništa nije uradilo. Još nijedna žrtva nije nadjena iako ima dokumentacije i dosijea. A kad su u pitanju porodice nestalih, suvišno je govoriti koliko su one pogodjene i u krivičnom zakonu trebalo bi da se reši to pitanje”, podseća Gjetaj.

Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica s kraja prošle godine ne prepoznaje porodice nestalih kao civilne žrtve rata, podseća Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava i upozorava da Srbija ne sme zatvarati oči pred tom kategorijom žrtava.​

“Ovo pitanje je već dospelo u javnost i nadamo se da će na adekvatan način sada biti rešeno, kada je na njega ukazao i Amnesty International”, kaže Antonijević i podseća:​

„Mi smo krajem prošle godine imali najavu usvajanja zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, ali predloženi zakon nije prepoznavao kategorije porodica nestalih i zbog toga verujem da se mora mnogo bolje promisliti i naći rešenje kako bi i ove kategorije, koje su bile izuzetno oštećene tokom sukoba, bile zaštićene. Srbija ne sme žmuriti pred porodicama nestalih osoba. Najmanje što im država duguje je da ih na adekvatan način prepozna, da se postupci vode pred našim pravosudjem i da se govori i o reparaciji kao jednom od elemenata te pravde koja mora na kraju doći“, kaže Antonijević.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG