Na Kosovu je mnogo Srba koji imaju dva ili vise radnih mesta. Oni rade u privremenim kosovskim institucijama, administraciji UNMIK-a ili nekoj NVO, a uz to oni se vode i kao zaposleni u raznim organima Republike Srbije. Ali sada na osnovu odluke Koordinacionog centra za Kosovo, takvo stanje ce se promeniti.
U odluci, koju je potpisala predsednica Koordinacionog centra Sanda Raskovic-Ivic, stoji da “sva lica koja su zasnovala radni odnos u nekoj od institucija van ingerencija Republike Srbije ili su na bilo koji nacin radno angazovani u istim moraju se opredeliti za jedan radni odnos”. Istice se da ukoliko to ne urade radni odnos u insitucijama Srbije bice im prekinut.
Prema recima Srdjana Vasica, nacelnika Kosovskog okruga, radi se o nameri racionalizacije primanja ljudi:
“Smatrali su da je prilican haos u oblasti svega toga, ima slucaja da ljudi imaju primanja na tri ili cetiri mesta, a ima veliki broj ljudi je lisen bilo kakvog primanja”.
Mnogi Srbi su takvu odluku docekali sa negodovanjem.
Randjel Nojkic, clan “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” iz Srpskog pokreta obnove, kaze da se radi o nepromisljenom potezu:
“Ocito je da se radi o jednom nepromisljenom cinu u smislu da su vec mnogi Srbi u institucijama i oni koji se do juce nisu slagali danas imaju taj problem odnosno predstavnici lokalnih institucija sa severa Kosova su takodje izrazili neslaganje sa ovim”.
Pojedini srpski sluzbenici u opstinama, medju kojima i potpredsednici opstina vode se kao radnici kosovske vlade, ali istovremeno oni su i radnici zdravstvenih, skolskih ili drugih institucija zvanicnog Beograda. Pa tako i Randjel Nojkic. On je direktor PTT Srbije za Kosovo ali i poslanik kosovske skupstine iz “Srpske liste”.
Upitan kako ce on postupiti Nojkic je odgovorio da izmedju te dve funckije ne postoji sukob interesa:
“U slucaju da postoji bilo kakva suprotnost pod znacima navoda onda zaista cu ja prihvatiti ono sto radim a to je da budem direktor i da budem poslanik u skupstini tako da tu nece biti nikakvih problema”.
Prema recima Vasica Koordinacioni centar pokusava da stvori veci broj radnih mesta i pruzi sansu za zasposlenje:
“Ako se oslobode ta radna mesta onda ce brzo biti ustupljen nekim drugim Srbima. Ako je neko mesto u kosovskoj vladi ekskluzivno rezervisnao za Srbe onda neki Srbin koji nije zaposlen moze da stupi u radni odnos”.
Po svemu sudeci odluka Koordinacionog centra je dovela do novih podela medju kosovskim Srbima. I dok je za mnoge zahtev da se moraju opredeliti za jedno radno mesto neka vrsta pritiska, Koordinacioni cenar to odbacuje.
Srdjan Vasic kaze da se ne radi o nikakvom ultimatumu vec da odluku treba da donesu sami Srbi:
“Nije ultimatum. Nigde u svetu nema dva poslodavca, morate se opredeliti gde vam se vise ispalti da radite. Ostaje na ljudima da sami donesu odluku, to nije nikakva kolektivna pretnja. Takva racionalizacija omogucice da se otvori dobar broj radnih mesta, tu nema nikakve politike”.
U svakom slucaju Korodinacioni centar nije postavio nikakav rok, a ostaje otvoreno pitanje za koje ce se radno mesto Srbi opredeliti, za institucije Kosova ili Srbije i kakve ce biti posledice takve odluke.
U odluci, koju je potpisala predsednica Koordinacionog centra Sanda Raskovic-Ivic, stoji da “sva lica koja su zasnovala radni odnos u nekoj od institucija van ingerencija Republike Srbije ili su na bilo koji nacin radno angazovani u istim moraju se opredeliti za jedan radni odnos”. Istice se da ukoliko to ne urade radni odnos u insitucijama Srbije bice im prekinut.
Prema recima Srdjana Vasica, nacelnika Kosovskog okruga, radi se o nameri racionalizacije primanja ljudi:
“Smatrali su da je prilican haos u oblasti svega toga, ima slucaja da ljudi imaju primanja na tri ili cetiri mesta, a ima veliki broj ljudi je lisen bilo kakvog primanja”.
Mnogi Srbi su takvu odluku docekali sa negodovanjem.
Randjel Nojkic, clan “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” iz Srpskog pokreta obnove, kaze da se radi o nepromisljenom potezu:
“Ocito je da se radi o jednom nepromisljenom cinu u smislu da su vec mnogi Srbi u institucijama i oni koji se do juce nisu slagali danas imaju taj problem odnosno predstavnici lokalnih institucija sa severa Kosova su takodje izrazili neslaganje sa ovim”.
Pojedini srpski sluzbenici u opstinama, medju kojima i potpredsednici opstina vode se kao radnici kosovske vlade, ali istovremeno oni su i radnici zdravstvenih, skolskih ili drugih institucija zvanicnog Beograda. Pa tako i Randjel Nojkic. On je direktor PTT Srbije za Kosovo ali i poslanik kosovske skupstine iz “Srpske liste”.
Upitan kako ce on postupiti Nojkic je odgovorio da izmedju te dve funckije ne postoji sukob interesa:
“U slucaju da postoji bilo kakva suprotnost pod znacima navoda onda zaista cu ja prihvatiti ono sto radim a to je da budem direktor i da budem poslanik u skupstini tako da tu nece biti nikakvih problema”.
Prema recima Vasica Koordinacioni centar pokusava da stvori veci broj radnih mesta i pruzi sansu za zasposlenje:
“Ako se oslobode ta radna mesta onda ce brzo biti ustupljen nekim drugim Srbima. Ako je neko mesto u kosovskoj vladi ekskluzivno rezervisnao za Srbe onda neki Srbin koji nije zaposlen moze da stupi u radni odnos”.
Po svemu sudeci odluka Koordinacionog centra je dovela do novih podela medju kosovskim Srbima. I dok je za mnoge zahtev da se moraju opredeliti za jedno radno mesto neka vrsta pritiska, Koordinacioni cenar to odbacuje.
Srdjan Vasic kaze da se ne radi o nikakvom ultimatumu vec da odluku treba da donesu sami Srbi:
“Nije ultimatum. Nigde u svetu nema dva poslodavca, morate se opredeliti gde vam se vise ispalti da radite. Ostaje na ljudima da sami donesu odluku, to nije nikakva kolektivna pretnja. Takva racionalizacija omogucice da se otvori dobar broj radnih mesta, tu nema nikakve politike”.
U svakom slucaju Korodinacioni centar nije postavio nikakav rok, a ostaje otvoreno pitanje za koje ce se radno mesto Srbi opredeliti, za institucije Kosova ili Srbije i kakve ce biti posledice takve odluke.
