Najave pa zatim odjave rušenja vlade, kako od stranaka unutar vladajuće koalicije, tako od parlamentarne opozicije, postalo je neizbežna svakodnevna medijska pojava. Pitanje je samo kog dana i iz kojih razloga će neko dobiti naslovnu stranu u novinama sa ovim navodnim pretnjama, a da od toga ne bude ništa, ili da demanti koliko sutra stigne iz centrale same stranke. Tako je u utorak, zvezda beogradskih štampanih medija koje nazivaju i tabloidima, bila četvrta iz grupe četiri poslanika Srpskog pokreta obnove u srpskom parlamentu Blagica Kostić, koja je najavila da će svoj glas dati za rušenje vlade bez obzira što je u vladajućem Srpskom pokretu obnove. Sanja Čeković, potpredsednica Srpskog pokreta obnove, kaže da to nema nikakve veze sa stavom Srpskog pokretna obnove, a taj stav je sledeći.
“Srpski pokret obnove je članica Vlade. Mi sa svoja tri ministarska mesta učestvujemo u republičkoj vladi i još uvek na pitanje da li imamo nameru da učestvujemo u grupaciji stranaka koja želi da ruši vladu, Srpski pokret obnove nema takav stav.”
Pa u čije ime i zašto onda poslanica Blagiica Kostić čiji je glas bitan, samo iz razloga tanke parlamentarne većine, govori o rušenju vlade, Sanja Čeković kaže:
“Gospođa Kostić je iznela svoj stav. To njoj nije prvi put, dakle to smo dabas mogli da pročitamo u novinama. SPO je prosto dozvolio gospođi Kostić, (nije sankcionisana, ništa se nije desilo, ona je i dalje poslanik SPO), da svoje slobodno mišljenje može i na takav način da iskaže, jer ne ugrožava stabilnost Vlade.”
Da li osim nemoćne opozicije oličene u Demokratskoj stranci i Srpskoj radikalnoj stranci i stranke vladajuće koalicije, kaklulišu sa mogućim rušenjem vlade. Ako to čine sada kada su na vlasti, šta im je motiv i krajnji cilj? Naša druga sagovornica, gospođa Vesna Pešić, smatra da nema ni govora o tome da stranke vladajuće koalicije nameravaju da ruše vladu.
“Stranke u vladajućoj koaliciji nemaju nikakvu nameru da ruše vladu. Možda su to nekakvi pojedinačni glasovi, ili se neki put nešto uzbude, naljute, ali ja nisam primetila da oni takve namere imaju. Moj utisak je suprotan. Ja imam utisak da bi oni čak i po cenu odustajanja od nekih svojih i principa, ako tu uopšte neko ima nekakav princip politički, da oni žele baš po svaku cenu da se održe na vlasti, jer neke od tih stranaka verovatno neće moći da pređu cenzus u budućnosti, pa možda im je to i nekakva ‘labudova pesma na vlasti’. Naravno, ono što je neki trend kad je reč o rušenju vlade to je da se sama njena većina u Skupštini preko novca otkupi, a to radi i sama vladajuća stranka već kupuje poslanike drugih stranaka da bi veštači održale većinu, zato što vladajuća koalicija ima veoma tanku većinu u Skupštini.”
Slično misli i Dragoljub Mićunović, koji u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Članovi vladajuće koalicije imaju interes da traju koliko god mogu, po svaku cenu, i ja mislim da će se oni za to boriti raznim daljim trgovinama. S druge strane, poslanici takođe pokušavaju da unesu malo nemira ko će koga da uceni i kada će pasti vlada, ali mislim da to sve nije još uvek ozbiljna priča.”
Ali Mićunović smatra i da opozicione parlamentarne stranke ne nameravaju, mada bi, recimo, Demokratska stranka imala interes da ruši Vladu, da to i učine.
“Ja mogu da kažem o Demokratskoj stranci, ona bi naravno imala interes da ruši vladu, ali ona ne može da je sruši iz prostog razloga nema tih 126 glasova koji su potrebni u parlamentu. I zbog toga ja mislim u principu da ona ne treba često ni da pominje te stvari. Ako nije u stanju sruši vladu, ne treba ni da govori svaki čas srušićemo vladu.”
Vesna Pešić, kada je reč o parlamentarnoj opoziciji, kaže:
“S druge strane, stranke u opoziciji prete, naročito to prete radikali, da će da sruše vladu i da će da preuzmu vlast u cekih Srbiji. Zatim i Demokratska stranka je više puta to pominjala kao takođe velika stranka, ali koliko će uspeti iz opozicije da sruše vladu, to je veliko pitanje.”
Zašto poslanici koji najavljuju uskraćivanje podrške vladi iz anonimnosti preko noći postaju zvezde tabloida. Svi sagovornici slažu se da je reč o trgovini u parlamentu, a Zoran Anđelković, funkcioner SPS, i dodaje:
“To što se Blagica Kostić pojavljuje nije ništa novo. Ona ni u jednom glasanju koliko ja znam ove godinu i po dana nije bila 126 poslanik u parlamentarnoj većini. Kad je reč o nekim poslanicima G17 ja mislim da je to isto, da jedan broj poslanika traži svoje uhlebljenje, pre svega na listi DS, ili približavanje DS, i na taj način traži sebi prostora da obezbedi sebi mandat u sledećim izborima.”
Dakle, ono u čemu se svi slažu, niko zapravo ne želi da ruši vladu u ovom času. Jedni jer znaju da ne bi prešli cenzus u sledećoj podeli, drugi jer ne bi da preuzmu odgovornost za vruće teme koje čekaju vladu u budućnosti. Mada Mićunović, kada je reč o samoj vladi tvrdi:
“Sve u svemu ja bi voleo da smo imali izbore, jer bi onda imali legitimnu većinu, koju podržava većina biračkog tela, i onda bi ta većina morala da ima dovoljno hrabrosti da ponese odgovornost za sve odluke koje nam slede naredne godine. Mi treba ustav da donesemo, treba da završimo proces saradnje sa Hagom, treba da problem statusa Kosova bude rešen. To su sve teške odluke, i mislim da ova vlada pokušava da to traje koliko hoće, ali nisam siguran da one ne da pobegne sa poprišta u poslednjem trenutku.
“Srpski pokret obnove je članica Vlade. Mi sa svoja tri ministarska mesta učestvujemo u republičkoj vladi i još uvek na pitanje da li imamo nameru da učestvujemo u grupaciji stranaka koja želi da ruši vladu, Srpski pokret obnove nema takav stav.”
Pa u čije ime i zašto onda poslanica Blagiica Kostić čiji je glas bitan, samo iz razloga tanke parlamentarne većine, govori o rušenju vlade, Sanja Čeković kaže:
“Gospođa Kostić je iznela svoj stav. To njoj nije prvi put, dakle to smo dabas mogli da pročitamo u novinama. SPO je prosto dozvolio gospođi Kostić, (nije sankcionisana, ništa se nije desilo, ona je i dalje poslanik SPO), da svoje slobodno mišljenje može i na takav način da iskaže, jer ne ugrožava stabilnost Vlade.”
Da li osim nemoćne opozicije oličene u Demokratskoj stranci i Srpskoj radikalnoj stranci i stranke vladajuće koalicije, kaklulišu sa mogućim rušenjem vlade. Ako to čine sada kada su na vlasti, šta im je motiv i krajnji cilj? Naša druga sagovornica, gospođa Vesna Pešić, smatra da nema ni govora o tome da stranke vladajuće koalicije nameravaju da ruše vladu.
“Stranke u vladajućoj koaliciji nemaju nikakvu nameru da ruše vladu. Možda su to nekakvi pojedinačni glasovi, ili se neki put nešto uzbude, naljute, ali ja nisam primetila da oni takve namere imaju. Moj utisak je suprotan. Ja imam utisak da bi oni čak i po cenu odustajanja od nekih svojih i principa, ako tu uopšte neko ima nekakav princip politički, da oni žele baš po svaku cenu da se održe na vlasti, jer neke od tih stranaka verovatno neće moći da pređu cenzus u budućnosti, pa možda im je to i nekakva ‘labudova pesma na vlasti’. Naravno, ono što je neki trend kad je reč o rušenju vlade to je da se sama njena većina u Skupštini preko novca otkupi, a to radi i sama vladajuća stranka već kupuje poslanike drugih stranaka da bi veštači održale većinu, zato što vladajuća koalicija ima veoma tanku većinu u Skupštini.”
Slično misli i Dragoljub Mićunović, koji u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Članovi vladajuće koalicije imaju interes da traju koliko god mogu, po svaku cenu, i ja mislim da će se oni za to boriti raznim daljim trgovinama. S druge strane, poslanici takođe pokušavaju da unesu malo nemira ko će koga da uceni i kada će pasti vlada, ali mislim da to sve nije još uvek ozbiljna priča.”
Ali Mićunović smatra i da opozicione parlamentarne stranke ne nameravaju, mada bi, recimo, Demokratska stranka imala interes da ruši Vladu, da to i učine.
“Ja mogu da kažem o Demokratskoj stranci, ona bi naravno imala interes da ruši vladu, ali ona ne može da je sruši iz prostog razloga nema tih 126 glasova koji su potrebni u parlamentu. I zbog toga ja mislim u principu da ona ne treba često ni da pominje te stvari. Ako nije u stanju sruši vladu, ne treba ni da govori svaki čas srušićemo vladu.”
Vesna Pešić, kada je reč o parlamentarnoj opoziciji, kaže:
“S druge strane, stranke u opoziciji prete, naročito to prete radikali, da će da sruše vladu i da će da preuzmu vlast u cekih Srbiji. Zatim i Demokratska stranka je više puta to pominjala kao takođe velika stranka, ali koliko će uspeti iz opozicije da sruše vladu, to je veliko pitanje.”
Zašto poslanici koji najavljuju uskraćivanje podrške vladi iz anonimnosti preko noći postaju zvezde tabloida. Svi sagovornici slažu se da je reč o trgovini u parlamentu, a Zoran Anđelković, funkcioner SPS, i dodaje:
“To što se Blagica Kostić pojavljuje nije ništa novo. Ona ni u jednom glasanju koliko ja znam ove godinu i po dana nije bila 126 poslanik u parlamentarnoj većini. Kad je reč o nekim poslanicima G17 ja mislim da je to isto, da jedan broj poslanika traži svoje uhlebljenje, pre svega na listi DS, ili približavanje DS, i na taj način traži sebi prostora da obezbedi sebi mandat u sledećim izborima.”
Dakle, ono u čemu se svi slažu, niko zapravo ne želi da ruši vladu u ovom času. Jedni jer znaju da ne bi prešli cenzus u sledećoj podeli, drugi jer ne bi da preuzmu odgovornost za vruće teme koje čekaju vladu u budućnosti. Mada Mićunović, kada je reč o samoj vladi tvrdi:
“Sve u svemu ja bi voleo da smo imali izbore, jer bi onda imali legitimnu većinu, koju podržava većina biračkog tela, i onda bi ta većina morala da ima dovoljno hrabrosti da ponese odgovornost za sve odluke koje nam slede naredne godine. Mi treba ustav da donesemo, treba da završimo proces saradnje sa Hagom, treba da problem statusa Kosova bude rešen. To su sve teške odluke, i mislim da ova vlada pokušava da to traje koliko hoće, ali nisam siguran da one ne da pobegne sa poprišta u poslednjem trenutku.
