Slovenački predsednik Janez Drnovšek izjavio je u Prištini kako će rešenje konačnog statusa Kosova biti slično onome koje je on predstavio u svom planu. Plan Slovenije za Kosovo pozdrazumeva da je samostalnost "uz ispunjenje određenih uslova" jedina realna opcija za status Kosova, uz garantovanje prava srpskoj zajednici:
“Konačno rešenje biće veoma slično mom predlogu.”
Slovenački predsednik je rekao kako je na Kosovo došao s ciljem da se upozna sa situacijom na terenu, te je ocenio da se rešenje statusa ne sme odlagati:
“Svi zajedno pokušaćemo da pronađemo najbolje moguće rešenje i mislim da je vreme da se ono pronađe. Puno vremena je izgubljeno stoga se nešto mora uraditi.”
Drnovšek je razgovarao sa šefom UNMIK-ovog Odeljenja zaduženog za policiju i pravosuđe Žanom Dusurom. Sastanak sa Rugovom je bio zatvoren za medije. Premijer Bajram Kosumi, koji se nije sastao sa Drnovšekom, izjavio je kako slovenački predsednik boravi u privatnoj poseti Kosovu, a ne na poziv Vlade.
Prema slovenačkim medijima poseta Drnovseka je dogovorena sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Slovenački predsednik je posetio Manastir u Gračanici, kod Prištine i Manastir Visoki Dečani, na zapadu Kosova, pošto njegov plan podrazumeva da srpski kulturni i verski spomenici dobiju eksteritorijalni status i da ih obezbeđuju međunarodne snage.
Inicijativa predsednika Slovenije predviđa da ce Kosovo svoj međunarodnopravni subjektivitet dobiti za pet godina ukoliko međunarodna zajednica utvrdi da su ispunjeni osnovni demokratski standardi i obezbeđen miran suživot pripadnika različitih zajednica. Nakon što je Drnovšek predstavio svoj plan krajem oktobra, iz Beograda su stigle kritike jer se planom predviđa samostalnost, a zvanična Priština je istakla da on ne odražava zahtev Kosova za nezavisnošću.
Komentarišući Drnovsekov plan, Kosumi je rekao:
„Ne želim da procenjujem ko stoji iza plana Drnovšeka, ali uopšteno cenim angažovanje Slovenije, koja kao član EU može da pomogne procesima na Kosovu.“
Međutim, mnogi smatraju da iza predloga Janeza Drnovseka stoji međunarodna zajednica. Analitičari kažu da se kao mogući scenario priprema uslovna nezavisnost, te da se sada mora raditi na planu stvaranja uslova za život Srba posle rešenja statusa.
“Konačno rešenje biće veoma slično mom predlogu.”
Slovenački predsednik je rekao kako je na Kosovo došao s ciljem da se upozna sa situacijom na terenu, te je ocenio da se rešenje statusa ne sme odlagati:
“Svi zajedno pokušaćemo da pronađemo najbolje moguće rešenje i mislim da je vreme da se ono pronađe. Puno vremena je izgubljeno stoga se nešto mora uraditi.”
Drnovšek je razgovarao sa šefom UNMIK-ovog Odeljenja zaduženog za policiju i pravosuđe Žanom Dusurom. Sastanak sa Rugovom je bio zatvoren za medije. Premijer Bajram Kosumi, koji se nije sastao sa Drnovšekom, izjavio je kako slovenački predsednik boravi u privatnoj poseti Kosovu, a ne na poziv Vlade.
Prema slovenačkim medijima poseta Drnovseka je dogovorena sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Slovenački predsednik je posetio Manastir u Gračanici, kod Prištine i Manastir Visoki Dečani, na zapadu Kosova, pošto njegov plan podrazumeva da srpski kulturni i verski spomenici dobiju eksteritorijalni status i da ih obezbeđuju međunarodne snage.
Inicijativa predsednika Slovenije predviđa da ce Kosovo svoj međunarodnopravni subjektivitet dobiti za pet godina ukoliko međunarodna zajednica utvrdi da su ispunjeni osnovni demokratski standardi i obezbeđen miran suživot pripadnika različitih zajednica. Nakon što je Drnovšek predstavio svoj plan krajem oktobra, iz Beograda su stigle kritike jer se planom predviđa samostalnost, a zvanična Priština je istakla da on ne odražava zahtev Kosova za nezavisnošću.
Komentarišući Drnovsekov plan, Kosumi je rekao:
„Ne želim da procenjujem ko stoji iza plana Drnovšeka, ali uopšteno cenim angažovanje Slovenije, koja kao član EU može da pomogne procesima na Kosovu.“
Međutim, mnogi smatraju da iza predloga Janeza Drnovseka stoji međunarodna zajednica. Analitičari kažu da se kao mogući scenario priprema uslovna nezavisnost, te da se sada mora raditi na planu stvaranja uslova za život Srba posle rešenja statusa.
