Predstavnici “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” neće ulaziti u institucije Kosova sve dok se ne reši pitanje konačnog statusa i ne poboljša život srpske zajednice. Od samog formiranja institucija krajem 2004. godine Srpska lista bojkotoje rad Skupštine i Vlade, zbog čega je ostalo upražnjeno osam poslaničkih i jedno ministarsko mesto.
Istovremeno, jedna manja stranka “Građanska inicijativa Srbija” ima dva poslanika koji učestvuju u radu Parlamenta, a njen lider Slaviša Petković je ministar za povratak. Ipak, pažnja je usmerena ka “Srpskoj listi” s obzirom da ona, kako se veruje, ima širu podršku jer je čine predstavnici kosovskih ogranaka stranaka iz Srbije. Goran Bogdanović, zvaničnik Srpske liste, kaže da će se bojkot nastaviti jer institucije nisu doprinele poboljšanju života srpske zajednice:
“Ne znam koliko je u ovom trenutku racionalno ući u takve institucije koje još uvek nisu ispunile ono što srpski narod i drugi narodi koji žive na Kosovu očekivali. Kad to kažem mislim na bezbednost, na povratak, slobodu kretanja i mnogo toga drugog što tišti srpsku zajednicu pre svega”.
Vlada Kosova i međunarodna zajednica konstantno poručuju Srbima da samo učešćem u institucijama mogu štititi svoje interese. Ocenjuje se da je bojkot ograničavajući faktor u pokretanju mnogih procesa koji se tiču života srpske zajednice. Niradž Sing, portparol misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, ocenjuje da je aktivno učešće ključno:
“To je realan problem koji direktno utiče na zivot kosovskih Srba. Zato je važno da oni na svim nivoima postanu aktivni učesnici u rešavanju problema, jer je to nesto više od političkog pitanja.”
Međutim, po svemu sudeći za Srbe je politički aspekt problema najvažniji. Goran Bogdanović, inače bivši ministar poljoprivrede u Vladi Kosova, mesto koje je danas upražnjeno, ističe da će Srbi svoje učešće razmotriti po završetku pregovora o statusu:
“U ovom trenutku je nezahvalno govoriti o učešću predstavnika ‘Srpske liste za KiM’ u kosovskim institucijama iz prostog razloga što upravo počinju razgovori o statusu Kosova”.
Ako se budu završili pregovori onako kako mi ustvari želimo, očekujemo da ćemo potom ući sigurno i u Parlament i u Vladu Kosova”.
Kada poziva Srbe da učestvuju u radu institucija međunarodna zajednica je okrenuta ka Beogradu, kao jedinom faktoru koji odlučuje o tom pitanju. I kosovska Vlada je više puta pozivala Srbe da preuzmu mesta koja im pripadaju, ali za sada srpske vlasti podržavaju bojkot. Veoma je vazno da Beograd ohrabri kosovske Srbe, kaže Sing:
“Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen je nedavno u Savetu bezbednosti izjavio da proces rešavanja statusa predstavlja šansu da Beograd, ali posebno kosovski Srbi učestvuju, a naredni meseci su prilika za njih da definišu svoju ulogu i poziciju u kosovskoj budućnosti.”
Portparol UNMIK-a naglašava kako je od vitalnog je znajača za Srbe da sada učestvuju u institucijama i u razgovorima o statusu.
Istovremeno, jedna manja stranka “Građanska inicijativa Srbija” ima dva poslanika koji učestvuju u radu Parlamenta, a njen lider Slaviša Petković je ministar za povratak. Ipak, pažnja je usmerena ka “Srpskoj listi” s obzirom da ona, kako se veruje, ima širu podršku jer je čine predstavnici kosovskih ogranaka stranaka iz Srbije. Goran Bogdanović, zvaničnik Srpske liste, kaže da će se bojkot nastaviti jer institucije nisu doprinele poboljšanju života srpske zajednice:
“Ne znam koliko je u ovom trenutku racionalno ući u takve institucije koje još uvek nisu ispunile ono što srpski narod i drugi narodi koji žive na Kosovu očekivali. Kad to kažem mislim na bezbednost, na povratak, slobodu kretanja i mnogo toga drugog što tišti srpsku zajednicu pre svega”.
Vlada Kosova i međunarodna zajednica konstantno poručuju Srbima da samo učešćem u institucijama mogu štititi svoje interese. Ocenjuje se da je bojkot ograničavajući faktor u pokretanju mnogih procesa koji se tiču života srpske zajednice. Niradž Sing, portparol misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, ocenjuje da je aktivno učešće ključno:
“To je realan problem koji direktno utiče na zivot kosovskih Srba. Zato je važno da oni na svim nivoima postanu aktivni učesnici u rešavanju problema, jer je to nesto više od političkog pitanja.”
Međutim, po svemu sudeći za Srbe je politički aspekt problema najvažniji. Goran Bogdanović, inače bivši ministar poljoprivrede u Vladi Kosova, mesto koje je danas upražnjeno, ističe da će Srbi svoje učešće razmotriti po završetku pregovora o statusu:
“U ovom trenutku je nezahvalno govoriti o učešću predstavnika ‘Srpske liste za KiM’ u kosovskim institucijama iz prostog razloga što upravo počinju razgovori o statusu Kosova”.
Ako se budu završili pregovori onako kako mi ustvari želimo, očekujemo da ćemo potom ući sigurno i u Parlament i u Vladu Kosova”.
Kada poziva Srbe da učestvuju u radu institucija međunarodna zajednica je okrenuta ka Beogradu, kao jedinom faktoru koji odlučuje o tom pitanju. I kosovska Vlada je više puta pozivala Srbe da preuzmu mesta koja im pripadaju, ali za sada srpske vlasti podržavaju bojkot. Veoma je vazno da Beograd ohrabri kosovske Srbe, kaže Sing:
“Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen je nedavno u Savetu bezbednosti izjavio da proces rešavanja statusa predstavlja šansu da Beograd, ali posebno kosovski Srbi učestvuju, a naredni meseci su prilika za njih da definišu svoju ulogu i poziciju u kosovskoj budućnosti.”
Portparol UNMIK-a naglašava kako je od vitalnog je znajača za Srbe da sada učestvuju u institucijama i u razgovorima o statusu.
