Na pitanje kako komentariše izveštaje, potvrđene i od međunarodne policije, da su u zapadnom i jugozapadnom delu Kosova primećene organizovane, naoružane kriminalne grupe i da li bi one mogle da pribegnu nasilju, Charles Heyman odgovara:
“Nema nikakve sumnje u to da mirovne snage na Kosovu moraju ozbiljno da reaguju na pojavu takvih grupacija i ja verujem da one to i čine. Komandant KFOR-a tako je zaista i reagovao. Ipak, verovatno je da su neki izveštaji o tim naoružanim grupacijama odviše alarmirajući, odnosno, da je situacija nešto drugačija nego što se u njima opisuje. Neki od ljudi sa kojima sam ja kontaktirao sugerisu da takve grupacije nemaju nikakvu podršku stanovništva Kosova i da građani više ne žele bilo kakvo nasilje ili nestabilnost. Dakle, moguće je da, iako vrlo pouzdano znamo da naoružane grupe, koje se predstavljaju kao vojske za nezavisnost Kosova, postoje u jugozapadnom delu Kosova, one nisu tako jake i uticajne kako bi se iz inicijalnih izveštaja moglo zaključiti.”
RFE: Postoji li opasnost da ovakve ili slicne grupacije, ukoliko ne budu bile zadovoljne rezultatom o budućem statusu Kosova, pribegnu nasilju i ekstremizmu?
HEYMAN: Da, takva opasnost postoji, to bi se, gledano na nešto duži rok, moglo zaista dogoditi. Sve što mi kažemo jeste da su izveštaji koji u ovom trenutku stižu o tim naoružanm grupama preuvelićani. Razume se, postoji ogromna odgovornost institucija na Kosovu da politikom koju vode ne dovedu do toga da otuđe široke mase stanovništva, koje bi se onda moglo prikloniti nekakvoj vojsci za nezavisnost Kosova, kao što je srpska politika u minulom periodu svojom politikom gurnula kosovsku populaciju ka Kosovskoj oslobodilačkoj vojsci.
RFE: Pregovori o statusu Kosova treba da počnu u novembru, ali već su najavljeni kao proces koji bi mogao trajati neko vreme, bar godinu dana. Oni, dakle, još nisu ni počeli, a već se podiže pritisak. Pre nekoliko dana u Prištini je pokret "Samoopredeljenje", predvođen bivšim studentskim lidrom kosovskih Albanaca Aljbinom Kurtijem, protestovao i ispisivao reč FUND, što znacč KRAJ, na UN oznakama na vozilima civilne misije. Taj pokret je protiv pregovora o Kosovu, zalažući se neposredno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane međunarodne zajednice. Postoji li mogućnost da se tenzije u ovom pravcu opasno uvećaju i da ponovo izbiju neredi i pre završetka razgovora o statusu Kosova?
HEYMAN: Svakako postoji strah da tako nešto može da se dogodi, a strah postoji zato što postoji mogućnost da se tako nešto dogodi. Mudra, sposobna komanda međunarodnih snaga mora u ovakvoj situaciji učiniti sve da obezbedi dovoljno vojnih i dovoljno policijskih snaga na terenu kako bi odvratila potencijalne nasilne demonstracije, proteste i nemire. Najbolji način da izazovete nasilan odgovor jeste da nemate jako vojno i policijsko pristustvo na terenu. Kosovske bezbednosne snage ne bi trebalo predugo da čekaju već bi morale vrlo brzo da pojacaju svoje efektive, posebno u oblastima u kojima može doći do problema.
“Nema nikakve sumnje u to da mirovne snage na Kosovu moraju ozbiljno da reaguju na pojavu takvih grupacija i ja verujem da one to i čine. Komandant KFOR-a tako je zaista i reagovao. Ipak, verovatno je da su neki izveštaji o tim naoružanim grupacijama odviše alarmirajući, odnosno, da je situacija nešto drugačija nego što se u njima opisuje. Neki od ljudi sa kojima sam ja kontaktirao sugerisu da takve grupacije nemaju nikakvu podršku stanovništva Kosova i da građani više ne žele bilo kakvo nasilje ili nestabilnost. Dakle, moguće je da, iako vrlo pouzdano znamo da naoružane grupe, koje se predstavljaju kao vojske za nezavisnost Kosova, postoje u jugozapadnom delu Kosova, one nisu tako jake i uticajne kako bi se iz inicijalnih izveštaja moglo zaključiti.”
RFE: Postoji li opasnost da ovakve ili slicne grupacije, ukoliko ne budu bile zadovoljne rezultatom o budućem statusu Kosova, pribegnu nasilju i ekstremizmu?
HEYMAN: Da, takva opasnost postoji, to bi se, gledano na nešto duži rok, moglo zaista dogoditi. Sve što mi kažemo jeste da su izveštaji koji u ovom trenutku stižu o tim naoružanm grupama preuvelićani. Razume se, postoji ogromna odgovornost institucija na Kosovu da politikom koju vode ne dovedu do toga da otuđe široke mase stanovništva, koje bi se onda moglo prikloniti nekakvoj vojsci za nezavisnost Kosova, kao što je srpska politika u minulom periodu svojom politikom gurnula kosovsku populaciju ka Kosovskoj oslobodilačkoj vojsci.
RFE: Pregovori o statusu Kosova treba da počnu u novembru, ali već su najavljeni kao proces koji bi mogao trajati neko vreme, bar godinu dana. Oni, dakle, još nisu ni počeli, a već se podiže pritisak. Pre nekoliko dana u Prištini je pokret "Samoopredeljenje", predvođen bivšim studentskim lidrom kosovskih Albanaca Aljbinom Kurtijem, protestovao i ispisivao reč FUND, što znacč KRAJ, na UN oznakama na vozilima civilne misije. Taj pokret je protiv pregovora o Kosovu, zalažući se neposredno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane međunarodne zajednice. Postoji li mogućnost da se tenzije u ovom pravcu opasno uvećaju i da ponovo izbiju neredi i pre završetka razgovora o statusu Kosova?
HEYMAN: Svakako postoji strah da tako nešto može da se dogodi, a strah postoji zato što postoji mogućnost da se tako nešto dogodi. Mudra, sposobna komanda međunarodnih snaga mora u ovakvoj situaciji učiniti sve da obezbedi dovoljno vojnih i dovoljno policijskih snaga na terenu kako bi odvratila potencijalne nasilne demonstracije, proteste i nemire. Najbolji način da izazovete nasilan odgovor jeste da nemate jako vojno i policijsko pristustvo na terenu. Kosovske bezbednosne snage ne bi trebalo predugo da čekaju već bi morale vrlo brzo da pojacaju svoje efektive, posebno u oblastima u kojima može doći do problema.
