Dostupni linkovi

logo-print

Dva meseca da se ispune zahtevi MMF-a


Vlada Srbije prihvata dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i svesna je da će, ukoliko on ne bude sproveden, Srbija izgubiti na kredibilitetu. Ovu je konstataciju izneo u najnovijem saopštenju potpredsednik Vlade Miroljub Labus, kao odgovor na pismo MMF premijeru Koštunici u kome se kaže da, ukoliko Srbija u naredna dva meseca ne otpočne reformu penzionog sistema i prodaju rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, neće doći do realizacije šeste tranše sporazuma sa ovom finansijskom ustanovom. Labus pojedine partnere iz vladajuće koalicije optužuje da pojedina javna preduzeća posmatraju kao partijska, a u slučaju da sporazum sa MMF-om ne bude postignut, šteta po Srbiju može biti izuzetno velika.

Procene govore da bi direktna šteta od negativne revizije šeste tranše stend baj aranžmana sa Međunarodnom monetarnim fondom iznosila više od 900 miliona dolara, 200 zbog nedobijanja novih sredstava, a 700 zbog neotpisivanja dogovorenih 15 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca. Ipak u Vladi tvrde da dva uslova, privatizacije rafinenija i reforma penzionog sistema nisi postavljena tako tvrdo kako se u javnosti predstavlja. Tim povodom zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović kaže:

“Nema obaveze privatizacije rafinerija do kraja oktobra jer je meni, i u direktnom razgovoru sa predstavnikom MMF-a, tako nešto demantovano. Ali do kraja oktobra bi trebalo sprovesti proceduru za izbor privatizacionog savetnika. Tu postoje izvesna sporenja o pitanju samih tih rafinerija čija sudbina treba da se odredi do polovine iduće godine, i mi očekujemo da će taj aranžman biti verifikovan.”

O roku od dva meseca da se ispune zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda prvi je eksplicitno progovorio guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić:

“Vreme je zaista, kako bi se reklo, “knap”, bukvalno sve treba da bude urađeno i sprovedeno do kraja oktobra. Sumnjam da će Međunarodni monetarni fond uopšte doći u Srbiju ako preuzete obaveze nisu sprovedene.”

Zamenik ministra Vlatko Sekulović kaže da je za njega lično iritantno to što pored toga što postoje nagomilani problemi sa restrukturiranjem gubitaša poput Elektroprivrede, JAT-a ili Železnice Srbije, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda insistiraju na privatizaciji Naftne industrije Srbije koja je prošlu godinu završila sa dobitkom. Po njegovim rečima što se tiče reforme penzionog sistema između Vlade Srbije i MMF-a ostalo je sporno samo jedno pitanje.

“To je pitanje koliko puta će se godišnje vršiti revalorizacija penzija, da li jednom godišnje kako insistira MMF, ili dva puta godišnje što je naš predlog. Ukoliko MMF prihvati naš predlog, mislim da neće biti problema da paket reformi penzijskog osiguranja bude usvojen u Skupštini Republike Srbije.”

Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Zorana Đinđića, koja je svojevremeno i postigla trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, tvrdi da bi, ukoliko šesta revizija stend baj aranžmana bude negativna, to predstavljalo ozbiljan udarac za Srbiju.

“Prvo, ostali bismo bez direktne pomoći koju MMF prosleđuje za pokriće platnog dificita. Drugo, na taj način bi se poslala jedna jasna poruka međunarodnim investitorima da Srbija nije zemlja koja čini napredak u ekonomskoj tranziciji, samim tim rizičnost ulaganja u našoj zemlji bi se bitno povećala, što znači da mi ne bismo bili destinacija preporučljiva za velike multinacionalne kompanije. Ja verujem da bi to stvorilo dodatne probleme u saradnji sa Svetskom bankom, jer poznato je da ove dve institucije zajedno definišu odgovarajuće uslove koje jedna zemlja u tranziciji mora da ispuni i siguran sam da bi Svetska banka redefinisala svoju poziciju, ali verovatno i makrofinansijska pomoć Evropske unije bi se onda dovela u pitanje.”

Beogradski ekonomista Stojan Stameniković preporučuje Vladi Srbije da ozbiljno shvati upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda, a za uslovljavanja koalicionih partnera u sprovođenju dogovora najviše je optužio Socijaldemokratsku partiju u kojoj jedno od ključnih mesta zauzima i zamenik ministra Vlatko Sekulović, čije reči kao da potvrđuju ove tvrdnje:

“Videćemo. Mislim, uvek postoje izvesne granice do kojih se može ići u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama.”
XS
SM
MD
LG