Informacija da pukovnik Dragomir Krstović, za koga bivši šef resora za državnu bezbednost Srbije Goran Petrović tvrdi da je bio zadužen za obezbeđenje haškog begunca Ratka Mladića do kraja 2002. godine, još obavlja određene dužnosti u Generalštabu vojske Srbije i Crne Gore, za naš program potvrđuje ministar odbrane Prvoslav Davinić:
''U ovom trenutku mogu da vam kažem da se taj pukovnik nalazi u Generalštabu na određenoj dužnosti i tačno je da je još uvek aktivno lice, ali sve ostalo što se o njemu priča, odnosno šta mu se pripisuje, ja naravno o tome ništa ne znam. Na bazi ovoga što nam Vi kažete i nakon upoznavanja sa ovim člankom, mi ćemo preduzeti korake da utvrdimo da li su ove konstatacije, da ne upotrebim reč optužbe, tačne. Prvo bi trebalo da dođemo do konkretnog dokumenta, odnosno izveštaja pa da vidimo šta taj izveštaj kaže. Na kraju krajeva, mislim da je gospodin Petrović dostupan pa će naše nadležne službe tražiti razgovor sa njim i razjašnjavanje.''
A bivši šef resora državne bezbednosti Goran Petrović u izjavi za radio Slobodna Evropa ističe da su operativci pod njegovom upravom vrlo jednostavnim postupkom saznali da se Ratko Mladić krije u okolini Valjeva, te da je sa njim bio potpukovnik tadašmžnje vojske Savezne Republike Jugoslavije Dragomir Krstović:
''On je uzeo nekakav mobilni telefon od svog pratioca, pa je pričao sa ovim i sa onim, i tako smo operativnim radom došli do svih tih podataka. Taj potpukovnik tada je bio šef obezbeđenja i dobili smo ceo spisak lica koja su bila u tom obezbeđenju sa imenom, prezimenom, činom, brojem telefona.''
Petrović, takođe dodaje da pitanje - zašto policija nije intervenisala i pokušala da uhapsi Madića - treba uputiti tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću i dodaje:
''I on je to u knjizi već pisao i rekao da su, čak i kada je bi tamo ispred kuće, bili PUHOVI puni specijalaca i, znate sada je to sukob dve koncepcije oličene u dve ličnosti. Samo što je iz tog sukoba jedna ličnost izašla za glavu kraća. To je premijer koji se nalazi na novom groblju. Kako i zašto? To je procena političke moći kojom ja ne bih hteo da se bavim.''
Sa druge strane, Davinić ističe da je Petrovićeva izjava značajna i da će vojska proveriti da li Krstović ima određena saznanja o ratku Mladiću, napominjući da je on u službenoj dužnosti da iznese informaciju o ovom haškom optuženiku, ukoliko ih poseduje, ali i podvlači:
''Ne mogu da uzmem, zdravo za gotovo konstataciju da neko u vojsci pomaže Mladića. Ja se u poslednjih godinu dana naprežem da svima objasnim da mi imamo mehanizme koji to kontrolišu i ne mogu da prihvatim da bilo ko u aktivnoj službi pomaže haškim optuženicima. Naravno da ćemo iz toga morati da izvučemo određene zaključke nakon kompletne i potpune istrage.''
Naposletku, Goran Petrović demantuje da je za Krstovića rekao da se i sada nalazi u Mladićevom obezbeđenju i naglašava:
''Radi se o haškom beguncu ili o bilo kojem drugom beguncu. To je kao da imate višestrukog ubicu koji se krije, a vi mu pomažete. U čemu je razlika? Predsednik savezne države, dakle, čini krivično delo, načelnik Generalštaba i svi ti pripadnici vojske koji u tome učestvuju. Prvo je pitanje za javnost. Treba neko da izađe i kaže: Jesam to radio zbog toga i toga. Ali, svi kažu 'ne'. Ne pravimo se ludi kao i do sada. Logično je da oni koji su ga čuvali tada, da su ostali u nekakvoj komunikaciji sa njim.''
''U ovom trenutku mogu da vam kažem da se taj pukovnik nalazi u Generalštabu na određenoj dužnosti i tačno je da je još uvek aktivno lice, ali sve ostalo što se o njemu priča, odnosno šta mu se pripisuje, ja naravno o tome ništa ne znam. Na bazi ovoga što nam Vi kažete i nakon upoznavanja sa ovim člankom, mi ćemo preduzeti korake da utvrdimo da li su ove konstatacije, da ne upotrebim reč optužbe, tačne. Prvo bi trebalo da dođemo do konkretnog dokumenta, odnosno izveštaja pa da vidimo šta taj izveštaj kaže. Na kraju krajeva, mislim da je gospodin Petrović dostupan pa će naše nadležne službe tražiti razgovor sa njim i razjašnjavanje.''
A bivši šef resora državne bezbednosti Goran Petrović u izjavi za radio Slobodna Evropa ističe da su operativci pod njegovom upravom vrlo jednostavnim postupkom saznali da se Ratko Mladić krije u okolini Valjeva, te da je sa njim bio potpukovnik tadašmžnje vojske Savezne Republike Jugoslavije Dragomir Krstović:
''On je uzeo nekakav mobilni telefon od svog pratioca, pa je pričao sa ovim i sa onim, i tako smo operativnim radom došli do svih tih podataka. Taj potpukovnik tada je bio šef obezbeđenja i dobili smo ceo spisak lica koja su bila u tom obezbeđenju sa imenom, prezimenom, činom, brojem telefona.''
Petrović, takođe dodaje da pitanje - zašto policija nije intervenisala i pokušala da uhapsi Madića - treba uputiti tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću i dodaje:
''I on je to u knjizi već pisao i rekao da su, čak i kada je bi tamo ispred kuće, bili PUHOVI puni specijalaca i, znate sada je to sukob dve koncepcije oličene u dve ličnosti. Samo što je iz tog sukoba jedna ličnost izašla za glavu kraća. To je premijer koji se nalazi na novom groblju. Kako i zašto? To je procena političke moći kojom ja ne bih hteo da se bavim.''
Sa druge strane, Davinić ističe da je Petrovićeva izjava značajna i da će vojska proveriti da li Krstović ima određena saznanja o ratku Mladiću, napominjući da je on u službenoj dužnosti da iznese informaciju o ovom haškom optuženiku, ukoliko ih poseduje, ali i podvlači:
''Ne mogu da uzmem, zdravo za gotovo konstataciju da neko u vojsci pomaže Mladića. Ja se u poslednjih godinu dana naprežem da svima objasnim da mi imamo mehanizme koji to kontrolišu i ne mogu da prihvatim da bilo ko u aktivnoj službi pomaže haškim optuženicima. Naravno da ćemo iz toga morati da izvučemo određene zaključke nakon kompletne i potpune istrage.''
Naposletku, Goran Petrović demantuje da je za Krstovića rekao da se i sada nalazi u Mladićevom obezbeđenju i naglašava:
''Radi se o haškom beguncu ili o bilo kojem drugom beguncu. To je kao da imate višestrukog ubicu koji se krije, a vi mu pomažete. U čemu je razlika? Predsednik savezne države, dakle, čini krivično delo, načelnik Generalštaba i svi ti pripadnici vojske koji u tome učestvuju. Prvo je pitanje za javnost. Treba neko da izađe i kaže: Jesam to radio zbog toga i toga. Ali, svi kažu 'ne'. Ne pravimo se ludi kao i do sada. Logično je da oni koji su ga čuvali tada, da su ostali u nekakvoj komunikaciji sa njim.''
