Dostupni linkovi

logo-print

Nove tenzije između Evrope i Amerike


Sedamnaestog februara 2003., Osama Moustafa Hassan Nasr je išao ka milanskoj džamiji na podnevnu molitvu, kad je odjednom poprskan sprejom u lice, uhvaćen i ubačen u kombi. Od tada ga više u gradu nisu videli.

Italijanski sudije kažu da je ovaj muslimanski verski lider, za koga Sjedinjene Države veruju da je terorista – kidnapovan, stavljen u avion, u američkoj vojnoj bazi u Avianu u severnoj Italiji, i transportovan do svog rodnog Egipta. U Kairu su ga, prilikom saslušavanja, izložili torturi. Veruje se da je još uvek iza rešetaka.

Italijanska opozicija sada traži od premijera Silvia Berlusconija da iznese u javnost da li zna i - ako zna - šsta zna o tom slučaju.

Paolo Cento iz Donjeg doma Parlamenta, poslanik Stranke zelenih, kaže za RSE:

"Jasno je da je reč o incidentu bez presedana. Strana tajna sužba je delovala na italijanskoj državnoj teritoriji, gurnuvši u stranu italijansko sudstvo. Želimo da saznamo da li Vlada ima informacije o ovom slučaju, odnosno, da li su naše tajne službe u ovom incidentu sarađivale sa američkim agentima. Ukoliko nisu, hoćemo da znamo šta italijanska Vlada namerava da učini, kako bi zaštitila suverenitet naše zemlje, jer je potpuno jasno da je ovde bila na delu povreda našeg državnog suvereniteta", kaže opozicioni poslanik Paolo Cento kolegi Jeffreyu Donovanu.

"Washington Post" je danas izvestio, pozivajući se na neimenovane zvaničnike CIA-e u Rimu, da je ova tajna služba informisala kolege u italijanskoj službi o svojim planovima pre hvatanja pomenutog muslimanskog verskog vođe.

Italijanski sud je prošle nedelje izdao nalog za hapšenje 13 agenata CIA-a zbog hvatanja i odvođenja Nasra. Ne zna se, međutim, gde su trenutno američki agenti o kojima je reč, a italijanski sud je obelodanio ime njihovog lidera. To je Robert Lady, bivši italijanski konzul u Milanu. Presretnuti telefonski razgovori pokazuju da je Lady, nakon kidnapovanja Nasra, proveo tri nedelje u Egiptu. Moguće je, navodi se u izveštaju, da je tamo bio u baš u vreme kad je islamski sveštenik bio izložen torturi prilikom saslušavanja. Istražni sudije u Milanu su nestanak Nasra ocenili kao udarac svojoj istrazi o njegovim terorističkim aktivnostima, zato što je odveden baš u trenutku dok je organizovao mrežu militanata. Nasr je, međutim, samo jedan od procenjenih 150 osumnjičenih, koji je bio meta američkog programa "vanrednog odvođenja" ("extraordinary rendition") od septembarskih terorističkih napada 2001., do danas.

Ovakva politika i praksa je dvostruko problematična: ona krši zakone zemlje u kojoj se osumnjičeni hvataju, a krši i ljudska prava osumnjičenih, jer ih transportuje na saslušanje u treće zemlje, u kojima se praktikuje tortura, kao što su Uzbekistan ili Egipat.

U izveštaj na više od 200 strana o hvatanju Nasra, italijanski sudije uvrstile su transkripte presretnutih telefonskih razgovora između ovog sveštenika i njegove supruge, u kojima je Nasr govorio o tome da je bio obešen za noge i izložen ekstremno visokim temperaturama, kao i preglasnoj zvučnoj torturi koja mu je oštetila sluh.

Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, Amnesty International i Human Rights Watch, oštro su kritikovale ovakvu praksu, ali zvaničnici Bushove administracije odbacili su te kritike, dodavši samo da su protiv torture i da su im sve zemlje u koje se osumnjičeni šalju na saslušanja obećale da neće primenjivati toruturu.

Predsednik Bush povodom tog problema oglasio se u aprilu:

"Mi operišemo u granicama zakona i šaljemo jude u zemlje iz kojih nam obećavaju da ih neće izlagati torturi. Ali, dozvolite mi da vam kažem ovo: Sjedinjene Države imaju obavezu da štite američke građane. U interesu je naše zemlje da nađemo one koji bi nas izlozili opasnosti."

U ranijim slučajevima ovakve prakse, američki agenti su 2001. godine, u saradnji sa švedskim tajnim služama, uhvatili dva egipatska državljanina i prebacili ih u Kairo. Obojica tvrde da je nad njima primenjivana tortura. Krajem 2003. godine, nemački državljanin uhvaćen je u Makedoniji i sproveden u Avganistan na saslušanje. I on tvrdi da je bio izložen torturi. Kasnije je stupio u štrajk glađu i ubrzo nakon toga oslobođen.

Evropljani se takođe žale da im Amerikanci ne dozvoljavaju pristup osetljivim informacijama. U Nemačkoj je tako 2004. godine čovek koji je proglašen krivim za saradnju sa otmičarima aviona, kojima su izvršeni septembarski teroristički udari, oslobođen na apelacionom sudu, jer američki zvaničnici, prema tvrdnjama nemačkih sudija, nisu obezbedili vitalne dokaze. Taj sudski proces sada je obnovljen.

Za razliku od ostatka Evrope, u kojoj ovakvo ponašanje američkih vlasti i njihovih tajnih službi izaziva otvoreni gnev, Španija, koja vodi samostalnu istragu prošlogodišnjeg terorističkog napada na madridsku železnicu, nastoji da izgladi svoje odnose sa Amerikom. Uprkos odbijanju Bushove administracije da njenim istražnim organima da pristup osumnjičenim članovima Al Qaede.

Jose Manuel Suarez Robledano, portparol Asocijacije španskih sudija, kaže za RSE da se atmosfera u zemlji promenila nakon madridskog terorističkog napada:

"Opšta percepcija je da zvanični Madrid pokazuje nameru da se približi američkoj administraciji."

Antiamerički sentiment naročito je intenzivan u Italiji, a u poslednje vreme dodatno je pojačan ubistvom italijanskog agenta Nicole Caliparija u martu ove godine u Iraku.

Parlamentarac Zelenih Cento podseća na značaj istorijskih prijateljskih odnosa između Italije i Amerike, ali dodaje da mnogi građani insistiraju da se ti odnosi preispitaju.

"Dve strane bi trebalo da sednu za sto i stave pod lupu principe svojih uzajamnih odnosa. Posebno se mora rešiti pitanje italijanske jurisdikcije nad zločinima koje američki državljani počine na našoj teritoriji i bilateralni ugovori koji regulišu američke vojne baze u Italiji."
XS
SM
MD
LG