Na odluku Narodne skupštine RS-a da ne prihvati predloženu reformu policije utjecao je zvanični Beograd, informacija je na koju politička javnost u BiH podijeljeno i vrlo oštro reagira. Informacija je zasnovana na tvrdnji zapadnih diplomata da se predsjednik RS-a i SDS-a, Dragan Čavić, u pauzi pregovora o reformi policije sastao u Beogradu sa srbijanskim premijerom Vojislavom Koštunicom. Nekako se to poklapa i s izjavom Visokoga predstavnika, Pedi Ešdauna, koji je kazao: “Političke partije iz RS i Federacije BiH na pregovorima o reformi policije na Vlašiću najprije su prihvatile osnovna načela reorganizacije policije. Dogovor s Vlašića stranke iz RS-a potom su odbacile na pregovorima u sarajevskom Konaku.”
Predsjednik RS-a, Dragan Čavić, reagirajući danas na informaciju da je njegov susret sa Koštunicom imao za cilj dobijanje instrukcija, bio je vrlo ljutit:
“Miješa se? Niko nije ni kukuriknuo ništa o ovome, iako su potpisnici Dejtona, eto kako se miješa. Toliko im je to važno da nisu našli ni za shodno da bilo šta komentarišu.”
Predsjednik najjače oporbene stranke u RS-u, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik, kaže:
“Nisam siguran. Naravno, nemam sve podatke, ali mislim da je Beograd zauzet sam sobom i da apsolutno ima mnogo problema. I ako možda ima nekog uticaja, to je više iz potrebe njihove unutrašnje političke situacije.”
Upravo ta unutarnja politička situacija u Srbiji, kažu opet zapadne diplomate , znači da zvaničnom Beogradu u ovom trenutku odgovara nestabilna politička klima u BiH, u cilju jačanja vlastite pozicije pred pregovore o konačnom statusu Kosova.
O mogućnosti da predstavnici RS-a idu u Beograd po savjet o svim bitnijim pitanjima koja bi mogla ugroziti poziciju RS-a, pitali smo i prvog bh. veleposlanika u Beogradu nakon pada Miloševićevog režima, Željka Komšića. On u kratkom razgovoru za naš radio kaže:
“Ne treba isključiti definitivno mogućnost takve vrste intervencije Beograda, pogotovo kada je riječ o politici koju provodi Vojislav Koštunica. Njegova vlada, i on sam, kao premijer i kao šef stranke, nikad nije odustao od tih namjera. Druga je stvar što su ga iste te zapadne diplomate, koji se sad pozivaju na činjenicu da je on mogao uticati na to da političke snage u RS-u odustanu od reforme policije, doživljavaju kao reformatora.”
RSE: Koliko bi mogli biti utemeljeni stavovi da se stvara nestabilna politička klima u BiH kako bi zvanični Beograd ojačao svoju poziciju pred pregovore o statusu Kosova?
KOMŠIĆ: Pazite, gotovo sve političke snage, stvarno su rijetki i ljudi i političari u Srbiji koji ne vežu pitanje Kosova za BiH. Druga je opet stvar šta oni zvanično izjavljuju. Nažalost, jer se vodi dvostruka politika, jedna ona koju zvanično proklamujete, a druga ona stvarna, gdje se pokušavaju realizovati skriveni politički ciljevi.
Na tragu ovakvih informacija bilježimo i stav šefa Kluba Stranke demokratske akcije u Narodnoj skupštini RS-a, Tarika Sadovića, koji kaže da međunarodna zajednica treba Srbiji jasno reći da neće dalje napredovati prema Evropi dok god RS-a bude kočničar reformi u BiH:
“Znam pouzdano da politički vrh RS-a je na direktnoj vezi sa Beogradom, te da strateške odluke ne donosi bez njih. Prisjetimo se da je posjeta predsjednika Parlamenta Srbije Markovića Bosni i Hercegovini, a poslije i posjeta predsjednika Tadića, su bile uvod u tzv. dobrovoljne predaje nekolicine haških optuženika.”
Akademik Muhamed Filipović stava je da je BiH u zatvoru:
“Svi oni se nadaju da postanu oni koji će u imati velike zasluge za srpsko ujedinjenje.”
Ugledni bh. novinar i komentator Gojko Berić kaže za naš radio da je bilo za očekivati sabotažu reforme policije:
“To je dokaz da se u tom entitetu od vremena Radovana Karadžića do danas ništa bitno nije promijenilo. Ta sabotaža ne bi bila moguća bez snažne podrške Beograda, koji nakon gubitka Kosova stalno drži na oku RS, valjda kao jedini stvarni plijen Srba u proteklom ratu. BiH je, prema tome, samo na prvi pogled talac RS-a, a zapravo je već godinama talac Srbije. Amerika u ovom trenutku nema rješenja za Kosovu, što samo ohrabruje Vojislava Koštunicu i radikalne srpske nacionaliste da međunarodnu zajednicu ucjenjuju podjelom BiH.”
* * * * *
Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Koštunica čvrsto zastupa stanovište da se Dejtonski sporazum mora poštovati u svakoj tački jer kršenje izvornog dokumenta vodi u destabilizaciju Bosne i Hercegovine, kaže Dušan Proroković, visoki funkcioner DSS-a.
Proroković kaže da nema nikakvih reformi u Republici Srpskoj bez pristanka političke elite iz Banjaluke, a da se punih šest godina, bez ikakvog pristanka sprovode određene restriktivne mere:
„Radi se o restrikcijama, o kažnjavanju Republike Srpske, a ne o bilo kakvim reformama koje se sprovode u cilju efikasnijeg funkcionisanja sistema u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska će uvek imati ohrabrujuće poruke iz Beograda kada govorimo o čuvanju Dejtonskog sporazuma. Mislim da Republika Srpska na ovakav način ne uzima ništa što joj nije zagarantovano, niti se protivi bilo čemu što već ne piše u Dejtonsko-pariškom mirovnom sporazumu.“
Na drugoj strani Branko Radujko, savetnik za regionalna pitanja predsednika Srbije Borisa Tadića, odbacuje mogućnost da je Beograd uticao na odluku Republike Srpske o reformi policije. Savetnik predsednika Srbije kaže i da se sve promene, ustavne i Dejtonskog sporazuma, mogu praviti, ali kao rezultat dogovora predstavnika tri naroda, a nikako kao pritisak:
„Nije tačno da je u tom pravcu bilo ko iz Beograda – za Kancelariju predsednika Srbije mogu da kažem sa sigurnošću – ohrabrivao Skupštinu Republike Srpske ili organe Republike Srpske za bilo kakvo odbijanje bilo čega. Prosto, podsetiću da su institucije Republike Srpske manje-više bez problema prihvatile proces reforme vojske u Bosni i Hercegovini i stvaranje jedinstvene vojske, jer je potpuno jasno da se ne može ići dalje u euroatlantske integracije bez jedinstvene vojske. A kada je u pitanju policija, proces je mnogo složeniji i neki put izgleda da se proizvode turbulencije u političkom životu Bosne i Hercegovine bez veće potrebe.“
A u opozicionoj i najjačoj parlamentarnoj stranci – Srpskoj radikalnoj, sumnje o uticaju Beograda na odbijanje Republike Srpske da prihvati reformu policije izazivaju čuđenje. Dragan Todorović, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke:
„Zato što je i vlada u Banjaluci i vlada u Beogradu potpuno marionetska. Oni ispunjavaju sve zahteve Zapada bez ikakvog ograničenja, tako da ne znam uopšte ko bi u tom smislu koga podstrekivao na otpor prema Evropi. Ja stvarno ne bih mogao da potvrdim takvu informaciju.“
Predsjednik RS-a, Dragan Čavić, reagirajući danas na informaciju da je njegov susret sa Koštunicom imao za cilj dobijanje instrukcija, bio je vrlo ljutit:
“Miješa se? Niko nije ni kukuriknuo ništa o ovome, iako su potpisnici Dejtona, eto kako se miješa. Toliko im je to važno da nisu našli ni za shodno da bilo šta komentarišu.”
Predsjednik najjače oporbene stranke u RS-u, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik, kaže:
“Nisam siguran. Naravno, nemam sve podatke, ali mislim da je Beograd zauzet sam sobom i da apsolutno ima mnogo problema. I ako možda ima nekog uticaja, to je više iz potrebe njihove unutrašnje političke situacije.”
Upravo ta unutarnja politička situacija u Srbiji, kažu opet zapadne diplomate , znači da zvaničnom Beogradu u ovom trenutku odgovara nestabilna politička klima u BiH, u cilju jačanja vlastite pozicije pred pregovore o konačnom statusu Kosova.
O mogućnosti da predstavnici RS-a idu u Beograd po savjet o svim bitnijim pitanjima koja bi mogla ugroziti poziciju RS-a, pitali smo i prvog bh. veleposlanika u Beogradu nakon pada Miloševićevog režima, Željka Komšića. On u kratkom razgovoru za naš radio kaže:
“Ne treba isključiti definitivno mogućnost takve vrste intervencije Beograda, pogotovo kada je riječ o politici koju provodi Vojislav Koštunica. Njegova vlada, i on sam, kao premijer i kao šef stranke, nikad nije odustao od tih namjera. Druga je stvar što su ga iste te zapadne diplomate, koji se sad pozivaju na činjenicu da je on mogao uticati na to da političke snage u RS-u odustanu od reforme policije, doživljavaju kao reformatora.”
RSE: Koliko bi mogli biti utemeljeni stavovi da se stvara nestabilna politička klima u BiH kako bi zvanični Beograd ojačao svoju poziciju pred pregovore o statusu Kosova?
KOMŠIĆ: Pazite, gotovo sve političke snage, stvarno su rijetki i ljudi i političari u Srbiji koji ne vežu pitanje Kosova za BiH. Druga je opet stvar šta oni zvanično izjavljuju. Nažalost, jer se vodi dvostruka politika, jedna ona koju zvanično proklamujete, a druga ona stvarna, gdje se pokušavaju realizovati skriveni politički ciljevi.
Na tragu ovakvih informacija bilježimo i stav šefa Kluba Stranke demokratske akcije u Narodnoj skupštini RS-a, Tarika Sadovića, koji kaže da međunarodna zajednica treba Srbiji jasno reći da neće dalje napredovati prema Evropi dok god RS-a bude kočničar reformi u BiH:
“Znam pouzdano da politički vrh RS-a je na direktnoj vezi sa Beogradom, te da strateške odluke ne donosi bez njih. Prisjetimo se da je posjeta predsjednika Parlamenta Srbije Markovića Bosni i Hercegovini, a poslije i posjeta predsjednika Tadića, su bile uvod u tzv. dobrovoljne predaje nekolicine haških optuženika.”
Akademik Muhamed Filipović stava je da je BiH u zatvoru:
“Svi oni se nadaju da postanu oni koji će u imati velike zasluge za srpsko ujedinjenje.”
Ugledni bh. novinar i komentator Gojko Berić kaže za naš radio da je bilo za očekivati sabotažu reforme policije:
“To je dokaz da se u tom entitetu od vremena Radovana Karadžića do danas ništa bitno nije promijenilo. Ta sabotaža ne bi bila moguća bez snažne podrške Beograda, koji nakon gubitka Kosova stalno drži na oku RS, valjda kao jedini stvarni plijen Srba u proteklom ratu. BiH je, prema tome, samo na prvi pogled talac RS-a, a zapravo je već godinama talac Srbije. Amerika u ovom trenutku nema rješenja za Kosovu, što samo ohrabruje Vojislava Koštunicu i radikalne srpske nacionaliste da međunarodnu zajednicu ucjenjuju podjelom BiH.”
* * * * *
Demokratska stranka Srbije (DSS) premijera Vojislava Koštunica čvrsto zastupa stanovište da se Dejtonski sporazum mora poštovati u svakoj tački jer kršenje izvornog dokumenta vodi u destabilizaciju Bosne i Hercegovine, kaže Dušan Proroković, visoki funkcioner DSS-a.
Proroković kaže da nema nikakvih reformi u Republici Srpskoj bez pristanka političke elite iz Banjaluke, a da se punih šest godina, bez ikakvog pristanka sprovode određene restriktivne mere:
„Radi se o restrikcijama, o kažnjavanju Republike Srpske, a ne o bilo kakvim reformama koje se sprovode u cilju efikasnijeg funkcionisanja sistema u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska će uvek imati ohrabrujuće poruke iz Beograda kada govorimo o čuvanju Dejtonskog sporazuma. Mislim da Republika Srpska na ovakav način ne uzima ništa što joj nije zagarantovano, niti se protivi bilo čemu što već ne piše u Dejtonsko-pariškom mirovnom sporazumu.“
Na drugoj strani Branko Radujko, savetnik za regionalna pitanja predsednika Srbije Borisa Tadića, odbacuje mogućnost da je Beograd uticao na odluku Republike Srpske o reformi policije. Savetnik predsednika Srbije kaže i da se sve promene, ustavne i Dejtonskog sporazuma, mogu praviti, ali kao rezultat dogovora predstavnika tri naroda, a nikako kao pritisak:
„Nije tačno da je u tom pravcu bilo ko iz Beograda – za Kancelariju predsednika Srbije mogu da kažem sa sigurnošću – ohrabrivao Skupštinu Republike Srpske ili organe Republike Srpske za bilo kakvo odbijanje bilo čega. Prosto, podsetiću da su institucije Republike Srpske manje-više bez problema prihvatile proces reforme vojske u Bosni i Hercegovini i stvaranje jedinstvene vojske, jer je potpuno jasno da se ne može ići dalje u euroatlantske integracije bez jedinstvene vojske. A kada je u pitanju policija, proces je mnogo složeniji i neki put izgleda da se proizvode turbulencije u političkom životu Bosne i Hercegovine bez veće potrebe.“
A u opozicionoj i najjačoj parlamentarnoj stranci – Srpskoj radikalnoj, sumnje o uticaju Beograda na odbijanje Republike Srpske da prihvati reformu policije izazivaju čuđenje. Dragan Todorović, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke:
„Zato što je i vlada u Banjaluci i vlada u Beogradu potpuno marionetska. Oni ispunjavaju sve zahteve Zapada bez ikakvog ograničenja, tako da ne znam uopšte ko bi u tom smislu koga podstrekivao na otpor prema Evropi. Ja stvarno ne bih mogao da potvrdim takvu informaciju.“
