Predstavnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju smatraju da je bilo potrebno da neko od predstavnika kosovskih Srba, makar i iz druge politicke opcije prisustvuje sednici vlade dok predstavnici Srpskog nacionalnog veca smatraju kako u trenutku kada se radi o tako znacajnim pitanjima i gde su interesei vlade i Srba sa Kosova identicni na prosirenoj sednici vlade nije trebalo da prisustvuju i predstavnici kosovskih Srba.
Dragisa Krstovic, iz Srpske liste za Kosovo i Metohiju smatra da su predstavnici Srba sa Kosova mogli doprineti utvrdjivanju platforme i kao argumente navodi.
“Trebalo bi oko toga pre svih da se pitaju kosovski Srbi i da njiohovo misljenje bude razmatrano na sednici vlade, jer oni su ti koji znaju sta se desava na Kosovu, dokle se stiglo u demokratizaciji, dokle se stiglo u drugim porcesima koji su u toku, sta je sa povratkom, bezbednoscu. Tu su oni najsigurniji svedoci koji sa lica mesta mogu da govore o svemu onomo sto se dogadja na Kosovu”, kaze Krstovic.
Jedna od lidera Srpskog nacionalnog veca Kosova Rada Trajkovic istice kako su interesi vlade Srbije i kosovskih Srba identicni.
“Prosto ne bi bilo normalno da je drugacije da vlada radi mimo interesa Srba sa Kosova i Metohije i mimo legitiminih interesa drzave na istom ovom prostoru. Ono sto je mogucnost svih Srba sa prostora Kosova i Metohije to je mogucnost da se redovno konsultujemo, da se nasa misljenja slusaju i uvazavaju i zaista mislim da sa te strane mi nemamo nikakvih problema sa predstavnicima nase drzave”, kaze gospodja Trajkovic.
U javnosti ima razlicitih misljena, znaci li cinjenica da se kosovski Srbi ne konsultuju o tako znacajnim pitanjima njihovu defaktorizaciju ili manipulaciju kosovskim Srbima zarad politickih interesa predstavnika vlasti u Beogradu.
Dragisa Krstovic, iz SLKM: “Stvarno ne bih mogao da se izjasnim da li se manipulise ili ne manipulise, da li se namerno zaobilaze kosovski Srbi ili ne”.
Rada Trajkovic pak smatra da su to zlonamerne podmetanja.
“Ja mislim da su to besmislene, krajnje besmislene price i da jesu u funkciji necega sto podrazumeva na jedan nacin iskljucivanje najbitnijeg faktora i u stvari, na jedan nacin forsiranje jedne druge price, a sustina svega znamo oduvek da jeste sukob drzave Srbije sa albanskom zajednicom na prostoru Kosova i Metohije koja zeli da svojim ponasanjem, svojim politickim ciljevima definise prostor Kosova i Metohije kao nezavisnim”.
Nijedna od medjunarodnih delegacija ili predstavnici drzava koji su posetili Kosovo i razgovarali sa politickim predstavnicima institucija i politickih partija Kosova nisu zaobisli predstavnike SLKM, kaze Krstovic
“Mogu da potvrdim da nas niko iz medjunarodne zajednice nije zaobisao, dakle svi, bez obizira iz koje medjunarodne institucije dolazili nikada nas niko nije zaobisao i to bi trebalo das za vladu srbije bude primer jednog, ajde da kazem, finog ponasanje ili respekta nekoga ko je tu i koga se Kosovo neposredno i svi problemi koji su tu neposredno ticu”.
Medjutim, prema Radi Trajkovic, predstavnici SLKM ne mogu predstavljati kosovske Srbe u institucijama ili kontaktima sa medjunarodnim institucijama:
“Ne predstavlja u stvari listu koja moze da implementira i da prihvata bilo kakve odgovornosti i u razgovoru sa Albancima, i u razgovoru sa drzavom i u razgovoru sa medjunarodnom zajednicom, jer nema podrsku u narodu.”
* * * * *
U Beogradu se tvrdnje prištinskih zvaničnika da su njihove srpske kolege mnogo više zainteresovane za svoje partikularne interese, nego za položaj kosovskih Srba i uslove u kojima žive, komentarišu kao uobičajeni politički marketing koji prethodi otpočinjanju dijaloga o sudbini, formalno još južne srpske pokrajine. Ipak, nisu bez osnova i tvrdnje da je pri povlačenju konkretnih političkih poteza vrlo često prisutan i direktan partijski interes.
Predsednik Kosovskog odbora Srpskog pokreta obnove Ranđel Nojkić smatara da osnovi motiv poteza koje zvanični Beograd vuče povodom Kosova jeste patriotski, ali da se zaista iza pojedinih konkretnih poteza često krije i stranački interes.
“To jasno govori sama činjenica da našim učešćem u privremenim institucijama se pokazuju slabosti i ono što smo mi zapravo propustili u proteklom periodu. Međutim, ne bi ja mogao da kažem da tu nema ni partijskih pitanja, pre svega razmatarajući danas na sednici naše koalicije odnosno liste platforme za učešće na Generalnoj skupštini Saveta bezbednosti. Primetili smo stvar koja po nama nije na adekvatan način prezentirana a to je zapravo oko učešća Srba u privremenim institucijama.”
O čemu se konkretno radi?
“Moram da kažem da konstatacija da Srbi učestvuju u privremenim insitucijama samo u većinskim opštinama i tamo gde mogu da ostvare svoja prava nije tačna, jer zapravo Srbi učestvuju na lokalnom nivou u drugim opštinama tamo gde su u daleko manjem broju i u evidentnoj manjini. No, međutim, to iz partijskih ili ličnih interesa odgovara određenim liderima pa onda tu činjenicu ne uvažavaju. To nanosi veliku štetu srpskoj zajednici na ovim prostorima iz prostog razloga zato što međunarodna zajednica tu činjenicu da Srbi učestvuju na lokalnom nivou bilo u radnim grupama, bilo u skupštinama opštine, bilo na neki drugi način, imaju kao nešto što je relevantno, mada na tom nivou se ne zastupaju nacionalnim interesi, interesi srpske zajednice. Vrlo često se zastupaju neki lični interesi i to nikome ne smeta, ali smeta zajednici. Ali u globalu smataram da bez obzira na sve to postoje i nacionalni interesi koje Vlada Srbije pokušava da sačuva.”
Nenad Vasić, koordinator Grupe za Kosovo, nevladine organizacije kosovskih Srba, koja stoji iza predloga da se status pokrajine uredi po ugledu na Bavarsku, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da ovakva vrsta izjava predstavlja deo političke kampanje u vreme koje prethodi pregovorima o konačnom statusu Kosova.
“Međutim, ono što je vrlo bitno da se ukaže jesto to da upravo ofanziva srpske strane je izražena u permanentnim pozivima koji se upućuju, pre svega, na adrese kabineta premijera Vlade Kosova, privremenih institucija samouprave uključujući i predsednika Kosova, predstavlja jedan novi momenat koji će u krajnjoj instanci determinisati jedan pozitivan pomak u svemu tome. Međutim, svakako da kosovski Albanci sada sa svojim političarima i salonskom intelektualnom elitom, pokušavaju da dobiju na vremenu kako bi se odložilo ono što se od njih očekuje a to je da se započne inplemetacija jednog od ključnijih standarda za Kosovo, a to je takozvani standard sedam koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine.”
U tom smislu vrlo je važno da direktni pregovori Beograda i Prištine što pre startuju, ubeđen je Vasić. On ističe da za njihovo započinjanje ipak moraju da se ispune određeni uslovi.
“Odnosno, trebalo bi da krene buzuslovno, ali s obzirom da to u ovom trenutku nije moguće, očigledno da će biti potrebna intervencija treće strane u svojstvu pružanja dobrih usluga odnosno medijatorstva koji će rezultirati tim direktnim dijalogom u skorijoj budućnosti.”
Dragisa Krstovic, iz Srpske liste za Kosovo i Metohiju smatra da su predstavnici Srba sa Kosova mogli doprineti utvrdjivanju platforme i kao argumente navodi.
“Trebalo bi oko toga pre svih da se pitaju kosovski Srbi i da njiohovo misljenje bude razmatrano na sednici vlade, jer oni su ti koji znaju sta se desava na Kosovu, dokle se stiglo u demokratizaciji, dokle se stiglo u drugim porcesima koji su u toku, sta je sa povratkom, bezbednoscu. Tu su oni najsigurniji svedoci koji sa lica mesta mogu da govore o svemu onomo sto se dogadja na Kosovu”, kaze Krstovic.
Jedna od lidera Srpskog nacionalnog veca Kosova Rada Trajkovic istice kako su interesi vlade Srbije i kosovskih Srba identicni.
“Prosto ne bi bilo normalno da je drugacije da vlada radi mimo interesa Srba sa Kosova i Metohije i mimo legitiminih interesa drzave na istom ovom prostoru. Ono sto je mogucnost svih Srba sa prostora Kosova i Metohije to je mogucnost da se redovno konsultujemo, da se nasa misljenja slusaju i uvazavaju i zaista mislim da sa te strane mi nemamo nikakvih problema sa predstavnicima nase drzave”, kaze gospodja Trajkovic.
U javnosti ima razlicitih misljena, znaci li cinjenica da se kosovski Srbi ne konsultuju o tako znacajnim pitanjima njihovu defaktorizaciju ili manipulaciju kosovskim Srbima zarad politickih interesa predstavnika vlasti u Beogradu.
Dragisa Krstovic, iz SLKM: “Stvarno ne bih mogao da se izjasnim da li se manipulise ili ne manipulise, da li se namerno zaobilaze kosovski Srbi ili ne”.
Rada Trajkovic pak smatra da su to zlonamerne podmetanja.
“Ja mislim da su to besmislene, krajnje besmislene price i da jesu u funkciji necega sto podrazumeva na jedan nacin iskljucivanje najbitnijeg faktora i u stvari, na jedan nacin forsiranje jedne druge price, a sustina svega znamo oduvek da jeste sukob drzave Srbije sa albanskom zajednicom na prostoru Kosova i Metohije koja zeli da svojim ponasanjem, svojim politickim ciljevima definise prostor Kosova i Metohije kao nezavisnim”.
Nijedna od medjunarodnih delegacija ili predstavnici drzava koji su posetili Kosovo i razgovarali sa politickim predstavnicima institucija i politickih partija Kosova nisu zaobisli predstavnike SLKM, kaze Krstovic
“Mogu da potvrdim da nas niko iz medjunarodne zajednice nije zaobisao, dakle svi, bez obizira iz koje medjunarodne institucije dolazili nikada nas niko nije zaobisao i to bi trebalo das za vladu srbije bude primer jednog, ajde da kazem, finog ponasanje ili respekta nekoga ko je tu i koga se Kosovo neposredno i svi problemi koji su tu neposredno ticu”.
Medjutim, prema Radi Trajkovic, predstavnici SLKM ne mogu predstavljati kosovske Srbe u institucijama ili kontaktima sa medjunarodnim institucijama:
“Ne predstavlja u stvari listu koja moze da implementira i da prihvata bilo kakve odgovornosti i u razgovoru sa Albancima, i u razgovoru sa drzavom i u razgovoru sa medjunarodnom zajednicom, jer nema podrsku u narodu.”
* * * * *
U Beogradu se tvrdnje prištinskih zvaničnika da su njihove srpske kolege mnogo više zainteresovane za svoje partikularne interese, nego za položaj kosovskih Srba i uslove u kojima žive, komentarišu kao uobičajeni politički marketing koji prethodi otpočinjanju dijaloga o sudbini, formalno još južne srpske pokrajine. Ipak, nisu bez osnova i tvrdnje da je pri povlačenju konkretnih političkih poteza vrlo često prisutan i direktan partijski interes.
Predsednik Kosovskog odbora Srpskog pokreta obnove Ranđel Nojkić smatara da osnovi motiv poteza koje zvanični Beograd vuče povodom Kosova jeste patriotski, ali da se zaista iza pojedinih konkretnih poteza često krije i stranački interes.
“To jasno govori sama činjenica da našim učešćem u privremenim institucijama se pokazuju slabosti i ono što smo mi zapravo propustili u proteklom periodu. Međutim, ne bi ja mogao da kažem da tu nema ni partijskih pitanja, pre svega razmatarajući danas na sednici naše koalicije odnosno liste platforme za učešće na Generalnoj skupštini Saveta bezbednosti. Primetili smo stvar koja po nama nije na adekvatan način prezentirana a to je zapravo oko učešća Srba u privremenim institucijama.”
O čemu se konkretno radi?
“Moram da kažem da konstatacija da Srbi učestvuju u privremenim insitucijama samo u većinskim opštinama i tamo gde mogu da ostvare svoja prava nije tačna, jer zapravo Srbi učestvuju na lokalnom nivou u drugim opštinama tamo gde su u daleko manjem broju i u evidentnoj manjini. No, međutim, to iz partijskih ili ličnih interesa odgovara određenim liderima pa onda tu činjenicu ne uvažavaju. To nanosi veliku štetu srpskoj zajednici na ovim prostorima iz prostog razloga zato što međunarodna zajednica tu činjenicu da Srbi učestvuju na lokalnom nivou bilo u radnim grupama, bilo u skupštinama opštine, bilo na neki drugi način, imaju kao nešto što je relevantno, mada na tom nivou se ne zastupaju nacionalnim interesi, interesi srpske zajednice. Vrlo često se zastupaju neki lični interesi i to nikome ne smeta, ali smeta zajednici. Ali u globalu smataram da bez obzira na sve to postoje i nacionalni interesi koje Vlada Srbije pokušava da sačuva.”
Nenad Vasić, koordinator Grupe za Kosovo, nevladine organizacije kosovskih Srba, koja stoji iza predloga da se status pokrajine uredi po ugledu na Bavarsku, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da ovakva vrsta izjava predstavlja deo političke kampanje u vreme koje prethodi pregovorima o konačnom statusu Kosova.
“Međutim, ono što je vrlo bitno da se ukaže jesto to da upravo ofanziva srpske strane je izražena u permanentnim pozivima koji se upućuju, pre svega, na adrese kabineta premijera Vlade Kosova, privremenih institucija samouprave uključujući i predsednika Kosova, predstavlja jedan novi momenat koji će u krajnjoj instanci determinisati jedan pozitivan pomak u svemu tome. Međutim, svakako da kosovski Albanci sada sa svojim političarima i salonskom intelektualnom elitom, pokušavaju da dobiju na vremenu kako bi se odložilo ono što se od njih očekuje a to je da se započne inplemetacija jednog od ključnijih standarda za Kosovo, a to je takozvani standard sedam koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine.”
U tom smislu vrlo je važno da direktni pregovori Beograda i Prištine što pre startuju, ubeđen je Vasić. On ističe da za njihovo započinjanje ipak moraju da se ispune određeni uslovi.
“Odnosno, trebalo bi da krene buzuslovno, ali s obzirom da to u ovom trenutku nije moguće, očigledno da će biti potrebna intervencija treće strane u svojstvu pružanja dobrih usluga odnosno medijatorstva koji će rezultirati tim direktnim dijalogom u skorijoj budućnosti.”
