Dostupni linkovi

logo-print

Kloniranje – za ili protiv?


Tim naučnika sa Instituta za genetiku u britanskom gradu Njukaslu, koji predvodi Leskovčanin, Miodrag Stojković, saopštio je u četvrtak da je uspeo da od deset odbačenih jajnih ćelija klonira tri embriona. O značaju ovog poduhvata doktor Stojković kaže:

''Postoje matične ćelije koje su genetski identične jednom pacijentu. Znači da je genetski materijali matične ćelije identičan genetskom materijala pacijenta. To znači da ako dođe do transplantacije tih matičnih ćelija nazad u pacijenta, neće biti odbačene zbog imunološke reakcije zato što pacijent prepoznaje te matične ćelije kao svoje. Ne smemo ni da zaboravimo da putem kloniranja možete dobiti matične ćelije koje nose neki genetski poremećaj i samim tim taj genetski poremećaj možete premestiti od pacijenta u plastičnu šolju gde možete studirati patogenezu, nastanak te bolesti pod laboratorijskim uslovima. Na taj način možemo naći uzrok zašto jedna bolest nastaje i pokušati tu bolest iskoreniti na samom početku nastajanja, a ne kasnije lečiti simptome bolesti.''

Stručnjaci u Njukaslu su koristili preostale jajne ćelije žena koje se nakon veštačke oplodnje bacaju. Uskoro će biti korišćene i jajne ćelije pacijenata koji boluju od dijabetisa, srca, jetre, raznih oštećenja nerava i mozga, kao što je Parkinsonova ili Alzhajmerova bolest, ili im je povređena kičmena moždina.

Naučnici iz Južne Koreje, predvođeni doktorom Woo Suk Hwang-om, otišli su korak dalje. Oni su uspeli još prošle godine da kloniraju ljudski embrion. U četvrtak su saopštili da su iz kloniranog embriona izdvojili matične ćelije koje odgovaraju ćelijama obolelih od dijabetisa tipa jedan i pacijenta kome je povređena kičmena moždina.

Ovo su tek početni koraci. Šta je sledeći, pitali smo doktora Stojkovića:

''To je takozvana krojačka terapija, šivanje terapije po meri. Ako su pacijentu potrebne nervne ćelije, onda morate ubediti te matične ćelije da se diferenciraju u pravcu nervnih ćelija. Ako su pacijentu potrebne ćelije pankreasa, morate ubediti te ćelije da se diferenciraju u pravcu ćelije pankreasa. To je sledeći problem na kojem radimo – kako ubediti matičnu ćeliju da bude ona ćelija koja je nama u datom trenutku potrebna.''

To je još uvek laboratorijska faza. Kada će početi praktična primena?

''Vrlo je teško odgovoriti na to pitanje. Prošle godine sam rekao za oko deset do petnaest godina. Moram da revidiram moj stav jer niko na ovom svetu nije očekivao tako brz proboj i tako brz razvoj nauke i razvoj biologije matičnih ćelija. To znači da ćemo, verovatno, u narednih pet do deset godina biti svedoci prvih kliničkih tretmana pacijenata tim ljudskim embrionima matičnih ćelija.''

Pacijentima koji pate od neizlečivih bolesti tako se konačno pobuđuje nada u ozdravljenje. Da li će biti moguće stoprocentno izlečenje, pitali smo doktora Stojkovića:

''Vrlo je teško reći. Zavisi od bolesti i zavisi od toga kako će se primeniti terapija matičnim ćelijama. Možete u lečenju nekih bolesti vrlo uspešno da koristite adutne matične ćelije koje nisu dobijene iz embriona, a sa druge strane, embrione matične ćelije će biti potrebne za lečenje tih bolesti. Postoje dokazi da se ljudske embrione ćelije mogu koristiti za lečenje bolesti srca, Parkinsona, uključujući i povrede nerava i kičmene moždine. To je dokazano koristeći životinje. Razlika između životinja i čoveka je ogromna. Kako će biti kod čoveka, ostaje da vidimo. Još nismo u stanju da radimo prve ćelijske transplantate jer prvo moramo da kreiramo uslove da bi dobili matične ćelije koje nisu bile u kontaktu sa životinjskim sastojcima.''

I dok ova medicinska dostignuća bude nade mnogih obolelih, istovremeno je ne mali broj protivnika kloniranja ljudskih embriona, u prvom redu crkva, ali i mnogi drugi. U SAD se vodi žestoka debata o ovom pitanju. Supruga bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, koji je umro pre nekoliko meseci od Alzahjmerove bolesti, zatražila je od Kongresa da odbori istraživanja matičnih ćelija, što bi trebalo da pomogne obolelima od ove i drugih bolesti. Embrionalna istraživanja bila su tema i tokom kampanje za izbor predsednika SAD prošle jeseni. Vladajući Republikanci još se protive da odobre finansiranje ovog poduhvata. Deo njih, doduše, podržava istraživanja u terapeutske svrhe, ali ne i reproduktivne. O tome će biti ponovo reći u Kongresu početkom sledeće sedmice.

Istovremeno, Džudi Norsidžen iz Asocijacije za zaštitu zdravlja žena u Bostonu, ističe da bi kloniranje ljudskih embriona bilo pre svega rizično za zdravlje žena jer se za sada od njih uzimaju preostale jajne ćelije.

Doktor Miodrag Stojković kaže da su stručnjaci iz Južne Koreje prošle godine koristili jajne ćelije žena volontera koje su bile uključene u ovaj naučni projekt i bile su tretirane hormonima koji su štetni po žene. Tim u Njukaslu, po njegovim rečima, koristi jajne ćelije koje bi se inače bacile.

Uz strah od rizika po zdravlje žena, postavlja se i etička dilema. Crkvene organizacije se pre svega protive ljudskom kloniranju, ističući da je embrion živo biće.

Doktor Stojković kaže:

''Pitanje je hoćete li sačuvati taj embrio koji nema nikakve šanse jer ga niko neće, ili hoćete taj embrio iskoristiti za lečenje pacijenata kojih ima mali milion na ovome svetu. Za mene tu etička dilema prestaje jer znam da taj embrio može da pomogne ljudima, da taj embrio niko neće i ako se ne iskoristi bio bi bačen. Siguran sam, jednoga dana kada se te matične ćelije budu primenjivale u medicini, ta etička dilema više neće postojati.''

I za kraj o mogućnostima zloupotreba, tačnije kako će izgledati civilizacija ako jednoga dana bude moguće kloniranje ljudskih bića? Takve spekulacije podstaknute su kloniranjem životinja. Čuvena ovca Doli je klonirana 1996. godine. Sedam godina kasnije je eutanazovana, ali polemike nisu prestajale. Brižit Boaselije (Brigitte Boišelier), predsednica kompanije Kloneid (Clone-Aid), objavila je nedavno da je rođena prva klonirana devojčica, nazvana Eva, zatim druga beba, klon jedne holandske lezbejke, potom i treća beba, ali niko to nije mogao da potvrdi. Italijanski doktor Antinori i američki Panos Zavos najavljivali su da će uskoro klonirati bebe. Tako scene iz filmova Vudija Alena (Woody Allen) Sliper (Sleeper) iz 1973. godine, u kojoj se pokušava kloniranje Hitlera, od ćelija iz njegovog sačuvanog nosa, ili drugog - Momci iz Brazila, jednog dana mogu postati i realnost. Protivnici kloniranja se pitaju kako bi svet izgledao da je Hitler mogao da kloniranjem stvori armiju neuništivih vojnika, ili šta će biti ako nekom budućem diktatoru bude na raspolaganju ova metoda.

Doktor Miodrag Stojković smatra da to sve ipak spada u naučnu fantastiku:

''Ne mogu da zamislim da je neko neodgovoran pa da klonira ljudske bebe i ljudska bića. Na prostorima gde imate regulaciju i gde je zakon jasno određen, to je, ne samo naučna fantastika, već je to i zabranjeno. Na drugim prostorima gde nemate nikakvu regulaciju, naravno da je sve moguće. Ozbiljni naučnici koji se bave ovom tematikom i ovom problematikom imaju u vidu samo jedno, a to je lečiti ljudske bolesti.''
XS
SM
MD
LG