Osporavanje zločina u Srebrenici, zvižduci i uvrede umesto argumenata su neke od naslovnih vesti u beogradskim medijima o tribini održanoj na Pravnom fakultetu pod nazivom “Istina o Srebrenici”. Ali, iako su učesnici tribine uzvikivali grupi koja je izražavala protest zbog održavanja tribine “ustaše, pederi, sve ćemo vas pobiti”, te na kraju pokušali da linčuju Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo, u novinskim izveštajima se moglo pročitati da su se jedina dva incidenta dogodila na početku i na završteku skupa, te da se netrepeljivost protivnika i pobornika tribine srećom završila samo na polusatnoj razmeni uvreda. Od četiri beogradska dnevna lista koje smo prelistali, samo je jedan priču o ovoj tribini imao na naslovnoj strani. Da li su mediji u Srbiji tribinu na kojoj su se sukobile pristalice Radovna Karadžića, ultranacionalističkog pokreta “Obraz” i rasformirane Jedinice za specijalne operacije na jednoj, i građani predvođeni nekolicinom profesora Pravnog fakulteta, aktivistima nevladinih oraganizacija i pojedinih političkih stranaka na drugoj strani, i što je najvažnije, na kojoj su učesnici relativizirali zločin u Srebrenici, posvetili dovoljnu pažnju. Svetlana Lukić, koautorka kultne radio emisije “Peščanik” misli da nisu.
“Koliko sam mogla da pratim izveštavanje medija, većina je ovaj skup u manjoj ili većoj meri ignorisala, kao da se radi o skupu ljudi, recimo, koji brane pravo onih zmija nesrećnih u Institutu na Torlaku, koje su tamo držane mimo propisanih pravila. A drugi mediji su opet smatrali da su završili svoj posao tako što su objavili kratak izveštaj o ovom skupu i to u stilu, skup je prošao bez većih incidenata osim verbalnih, opet kao da se radi recimo o utakmici Zvezde i Partizana i to manje važnom derbiju, pa je dobro da se navijači nisu potukli nego su samo navijači domaćina malo vređali gostujući tim. Naravno ova uopštena ocena ne važi za sve medije, tu pre svega mislim na list Danas i delimično na B-92.”
Podsetimo, tribina je pre nekoliko nedelja prvobitno najavljena pod nazivom “Deset godina oslobođenja Srebrenice” pa je pod pritiskom javnosti uprava fakulteta zabranila njeno održavanje. I pored toga što su se na Pravnom fakultetu sukobile dve grupacije uz brojne incidente i pojavljivanje policije, barem sudeći na primeru Kragujevca i Zrenjanina, građani očito nisu imali priliku da se informišu šta se sve dešavalo na tribini “Istina o Srebrenici”.
“Čula sam u stvari i taj događaj se prepričava više nego što postoji određena i precizna informacija šta se u stvari desilo.“
“Da prave tribinu i da je bilo dosta omladine iz ostalih stranaka, da su pravili kontra da miniraju tribinu.”
“Nešto sam načuo ali nisam dobro informisan.”
Mediji su pre svega zatajili u svom poslu pre i posle održavanja ove sramne tribine, kaže Svetlana Lukić, novinarka B-92.
“Što nisu imali šta da pitaju i to bukvalno svaki dan prvo dekana Pravnog fakulteta, onda ministra prosvete, rektora Beogradskog univerziteta, studente i profesore Pravnog fakulteta, predsednika, predsednika Vlade. Znači koga da su god našli, kojom god prilikom, morali su pitati o ovom skupu i to pre nego što je on održan. Tako da su ta nova srpska verzija legalizma i demokratije nekoga i sprečavale da se oglasi pre skupa. Zašto svi osim rektora Beogradskog univerziteta ćute posle ovog skupa na kome su se, kao što smo i znali, naravno, čule i razne čudovišne teze. Odnosno ako su i ministar prosvete i dekan i predstavnici takozvanih demokratskih i takozvanih proevropskih partija imaju razloga da ćute ili znaju zašto ćute posle ovog skupa, naravno postavlja se pitanje zašto ih mediji ne prozivaju da se oglase.”
Učesnici tribine izneli su stav da u Srebrenici nije počinjen zločin, da je u julu 95. Srebrenica oslobođena, te da nije sporno dve do dve i po hiljade žrtava. Podsetimo, da je i komisija Vlade Republike Srpske utvrdila da je u Srebrenici ubijeno više od 7000 Bošnjaka. No, podeljenost stavova na tribini odražava se i među građanima.
“Istina o Srebrenici će kad-tad izaći na videlo, da nije istina da su Srbi zločinci i ubice.”
“To je jedan veliki cirkus pošto svi ti ljudi koji stoje iza organizacije ‘Obraz’, Radovan Karadžić, takve formacije su u celom svetu su deklarisane kao neonacisti, fašisti i za to odgovaraju i svesni su kad rade tako. To samo kod nas može da prođe.”
“Ja sam samo stekla utisak da eto, ponovo pojavljuju neki likovi sa majicama. Nekad su ispred suda, nekad su na fakultetu, i tako samo se menja fasada, a suština ostaje ista. Ne mrdamo odavde.”
U kontekstu priče kako javnost i mediji reaguju na određene događaje, pisac mlađe generacije Marko Vidojković zaključuje:
“Pošto sam ja uveren da su ljudi koji su na vlasti u ovoj zemlji kriju iza onih koji su organizovali tu tribinu, sasvim je jasno zašto u javnosti ne postoji neki poseban odijum vezan za to što se desilo. To je sve deo folklora, to se sve podrazumeva da može.”
“Koliko sam mogla da pratim izveštavanje medija, većina je ovaj skup u manjoj ili većoj meri ignorisala, kao da se radi o skupu ljudi, recimo, koji brane pravo onih zmija nesrećnih u Institutu na Torlaku, koje su tamo držane mimo propisanih pravila. A drugi mediji su opet smatrali da su završili svoj posao tako što su objavili kratak izveštaj o ovom skupu i to u stilu, skup je prošao bez većih incidenata osim verbalnih, opet kao da se radi recimo o utakmici Zvezde i Partizana i to manje važnom derbiju, pa je dobro da se navijači nisu potukli nego su samo navijači domaćina malo vređali gostujući tim. Naravno ova uopštena ocena ne važi za sve medije, tu pre svega mislim na list Danas i delimično na B-92.”
Podsetimo, tribina je pre nekoliko nedelja prvobitno najavljena pod nazivom “Deset godina oslobođenja Srebrenice” pa je pod pritiskom javnosti uprava fakulteta zabranila njeno održavanje. I pored toga što su se na Pravnom fakultetu sukobile dve grupacije uz brojne incidente i pojavljivanje policije, barem sudeći na primeru Kragujevca i Zrenjanina, građani očito nisu imali priliku da se informišu šta se sve dešavalo na tribini “Istina o Srebrenici”.
“Čula sam u stvari i taj događaj se prepričava više nego što postoji određena i precizna informacija šta se u stvari desilo.“
“Da prave tribinu i da je bilo dosta omladine iz ostalih stranaka, da su pravili kontra da miniraju tribinu.”
“Nešto sam načuo ali nisam dobro informisan.”
Mediji su pre svega zatajili u svom poslu pre i posle održavanja ove sramne tribine, kaže Svetlana Lukić, novinarka B-92.
“Što nisu imali šta da pitaju i to bukvalno svaki dan prvo dekana Pravnog fakulteta, onda ministra prosvete, rektora Beogradskog univerziteta, studente i profesore Pravnog fakulteta, predsednika, predsednika Vlade. Znači koga da su god našli, kojom god prilikom, morali su pitati o ovom skupu i to pre nego što je on održan. Tako da su ta nova srpska verzija legalizma i demokratije nekoga i sprečavale da se oglasi pre skupa. Zašto svi osim rektora Beogradskog univerziteta ćute posle ovog skupa na kome su se, kao što smo i znali, naravno, čule i razne čudovišne teze. Odnosno ako su i ministar prosvete i dekan i predstavnici takozvanih demokratskih i takozvanih proevropskih partija imaju razloga da ćute ili znaju zašto ćute posle ovog skupa, naravno postavlja se pitanje zašto ih mediji ne prozivaju da se oglase.”
Učesnici tribine izneli su stav da u Srebrenici nije počinjen zločin, da je u julu 95. Srebrenica oslobođena, te da nije sporno dve do dve i po hiljade žrtava. Podsetimo, da je i komisija Vlade Republike Srpske utvrdila da je u Srebrenici ubijeno više od 7000 Bošnjaka. No, podeljenost stavova na tribini odražava se i među građanima.
“Istina o Srebrenici će kad-tad izaći na videlo, da nije istina da su Srbi zločinci i ubice.”
“To je jedan veliki cirkus pošto svi ti ljudi koji stoje iza organizacije ‘Obraz’, Radovan Karadžić, takve formacije su u celom svetu su deklarisane kao neonacisti, fašisti i za to odgovaraju i svesni su kad rade tako. To samo kod nas može da prođe.”
“Ja sam samo stekla utisak da eto, ponovo pojavljuju neki likovi sa majicama. Nekad su ispred suda, nekad su na fakultetu, i tako samo se menja fasada, a suština ostaje ista. Ne mrdamo odavde.”
U kontekstu priče kako javnost i mediji reaguju na određene događaje, pisac mlađe generacije Marko Vidojković zaključuje:
“Pošto sam ja uveren da su ljudi koji su na vlasti u ovoj zemlji kriju iza onih koji su organizovali tu tribinu, sasvim je jasno zašto u javnosti ne postoji neki poseban odijum vezan za to što se desilo. To je sve deo folklora, to se sve podrazumeva da može.”
