Portparol UNMIKa, Dzef Bili, istice da je tolerancija veoma vazan princip Ujedinjenih nacija:
“Bez obzira na razlike medju ljudima, etnicke ili religijske, svi teze da zive u miru i da njihova deca zive slobodno, bez straha. Tolerancija nije samo spajanje ljudi, vec i aktivna zastita ljudskih prava i sloboda, te priznanje da je ono sto nas spaja vece od onoga sto nas razdvaja”, kaze Dzef Bili.
Medjutim Ljubinko Todorovic, zamenik kosovskog Ombudsmana, istice da se razlicite enticke zajednice suocavaju sa netolerancijom koja dolazi sa svih nivoa vlasti:
“Ako je recimo pripadnik vecinske zajednica koja participira najvise u vlasti, kako na lokalnom tako i na visem centralnom nivou, manje ima tolerancije kada je u pitanju srpska zajednica ili druge manjinske zajednice. Oni se zatim ponasaju kao da ne osecaju tu vlast za svoju vlast, upravo zbog toga sto oni ne tolerisu i ne vode racuna o njihovim zivotnim pitanjima”.
Ibrahim Makoli, zvanicnik kosovskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda kaze da je proslost uticala na postojanje netolerancije na Kosovu:
“Sve dok se ne eliminisu faktori koji su uticali na netoleranciju, bice tesko govoriti o medjuetnickoj toleranciji. Ipak moze se reci da ima napretka u tom pravcu ali je neophodno angazovanje institucija, civilnog drustva i gradjana”, kaze Makoli.
Prema recima predstavnika UNMIKa, medjuetnicka tolerancija na Kosovu se moze unaprediti ukoliko ljudi pokusaju da prevazidju razlike:
“Medju ljudima verovatno postoji mnogo toga zajednickog, nego sto ima stvari koje ih dele. Oni zajedno zive na Kosovu, imaju iste zelje, a to su bolji zivot i bolje mesto gde ce oni i njihova deca biti slobodni. Ukoliko se ljudi koncentrisu na ono sto im je zajednicko to ce povecati toleranciju”, kaze Dzef Bili.
Ibrahim Makoli istice da je neophodno izgraditi mehanizme kako bi gradjani shvatili toleranciju:
“Nazalost jos uvek smo udaljeni od pozeljnog, od onoga sto bi trebalo da urade kosovske institucije. Institucije treba da razviju i neguju toleranciju, te da se ona zatim prenese na gradjane”, kaze Makoli.
Prema njegovoj oceni, gradjanima treba objasniti da se tolerancija, kao jedan od standarda, ne treba sprovesti samo zato sto je to zahtev medjunarodne zajednice, vec da je potrebna za dobrobit samih gradjana bez obzira na njihovu etnicku pripadnost.
“Bez obzira na razlike medju ljudima, etnicke ili religijske, svi teze da zive u miru i da njihova deca zive slobodno, bez straha. Tolerancija nije samo spajanje ljudi, vec i aktivna zastita ljudskih prava i sloboda, te priznanje da je ono sto nas spaja vece od onoga sto nas razdvaja”, kaze Dzef Bili.
Medjutim Ljubinko Todorovic, zamenik kosovskog Ombudsmana, istice da se razlicite enticke zajednice suocavaju sa netolerancijom koja dolazi sa svih nivoa vlasti:
“Ako je recimo pripadnik vecinske zajednica koja participira najvise u vlasti, kako na lokalnom tako i na visem centralnom nivou, manje ima tolerancije kada je u pitanju srpska zajednica ili druge manjinske zajednice. Oni se zatim ponasaju kao da ne osecaju tu vlast za svoju vlast, upravo zbog toga sto oni ne tolerisu i ne vode racuna o njihovim zivotnim pitanjima”.
Ibrahim Makoli, zvanicnik kosovskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda kaze da je proslost uticala na postojanje netolerancije na Kosovu:
“Sve dok se ne eliminisu faktori koji su uticali na netoleranciju, bice tesko govoriti o medjuetnickoj toleranciji. Ipak moze se reci da ima napretka u tom pravcu ali je neophodno angazovanje institucija, civilnog drustva i gradjana”, kaze Makoli.
Prema recima predstavnika UNMIKa, medjuetnicka tolerancija na Kosovu se moze unaprediti ukoliko ljudi pokusaju da prevazidju razlike:
“Medju ljudima verovatno postoji mnogo toga zajednickog, nego sto ima stvari koje ih dele. Oni zajedno zive na Kosovu, imaju iste zelje, a to su bolji zivot i bolje mesto gde ce oni i njihova deca biti slobodni. Ukoliko se ljudi koncentrisu na ono sto im je zajednicko to ce povecati toleranciju”, kaze Dzef Bili.
Ibrahim Makoli istice da je neophodno izgraditi mehanizme kako bi gradjani shvatili toleranciju:
“Nazalost jos uvek smo udaljeni od pozeljnog, od onoga sto bi trebalo da urade kosovske institucije. Institucije treba da razviju i neguju toleranciju, te da se ona zatim prenese na gradjane”, kaze Makoli.
Prema njegovoj oceni, gradjanima treba objasniti da se tolerancija, kao jedan od standarda, ne treba sprovesti samo zato sto je to zahtev medjunarodne zajednice, vec da je potrebna za dobrobit samih gradjana bez obzira na njihovu etnicku pripadnost.
